Utvrđena povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na hitno odlučivanje o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, jer je o žalbi odlučeno 34 dana nakon podnošenja. Ostali navodi ustavne žalbe su odbijeni ili odbačeni kao neosnovani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. J . i utvrđuje se da su u postup ku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. J . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine zbog istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I . J . i zjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine, zbog istaknute povrede prava iz člana 27. stav 3, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. J . iz Beograda je, 3. marta 20 21. godine, preko punomoćnika M. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine, rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine, rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20-Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 3, člana 30. st. 1. i 3, člana 31. stav 1, člana 32. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i načela iz člana 21. st. 1. i 3. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava iz čl. 13. i 45. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pritvor protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno određen (rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine), a potom i pravnosnažno produžen (rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine).

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je o žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora odlučeno posle njegove pritužbe na rad suda, a da je drugostepeno rešenje njegovom braniocu bilo dostavljeno tek 47. dana od određivanja pritvora, kao i da je o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora sud odlučio posle 21. dana , čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na hitno odlučivanje o žalbi u pritvorskim predmetima.

Obrazlažući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, podnosilac je istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je odluka o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora njegovom braniocu bila dostavljena 47. dana od određivanja pritvora, kao i pravo na obrazloženu sudsku odluku, navodeći da u osporenim rešenjima nisu obrazloženi razlozi za određivanje i produženje pritvora protiv njega, a da drugostepeni sud nije obrazložio nijedan žalbeni navod.

Povredu prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da on nije ranije osuđivan za istovrsno krivično delo, te da je određivanjem pritvora prema njemu po osnovu tačke 3) člana 211. stav 1. ZKP, podnosilac unapred oglašen krivim pre nego što se dokaže suprotno.

U ustavnoj žalbi je navedeno i da, budući da je ranija osuđivanost podnosioca ustavne žalbe, jedina okolnost zbog koje mu je određen pritvor, jasno je da je osporenim rešenjima došlo i do povrede zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Podnosilac je istakao zahtev da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, te da mu, zbog osećaja neizvesnosti, straha i proizvoljnog nezakonitog postupanja suda utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 120.000,00 dinara, a zbog složenosti predmeta istaknut je zahtev za naknadu ustavnosudskih troškova za sastav ustavne žalbe od strane advokata u iznosu od 45.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine prema osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računao od 3. decembra 20 20. godine u 15.00 sati , kada je lišen slobode, i koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže 30 dana, računajući od dana lišenja, a zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o određivanju pritvora, pored ostalog, navedeno je da osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo koje mu se naredbom o sprovođenju istrage stavlja na teret proizlazi iz dokaza koji su uz nju priloženi (taksativno su nabrojani dokazi), a imajući u vidu da prema načinu pakovanja i količini proizlazi osnovana sumnja da je pronađena opojna droga bila namenjena daljoj prodaji radi sticanja imovinske koristi, te kako je osumnjičeni I. J . ranije osuđivan za krivična dela kojima je takođe cilj bio sticanje imovinske koristi, sudija za prethodni postupak smatra da ove okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, zbog čega se određivanje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužno.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja o određivanju pritvora izjavi la žalbu 15. decembra 20 20. godine, a 22. decembra 2020. godine je podnet Višem sudu u Beogradu podnesak upućen predsedniku Suda naslovljen kao „prigovor radi ubrzanja postupka sa pritužbom na rad suda“ .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP produžen pritvor za 30 dana.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe navedeno je da i dalje stoje razlozi za pritvor prema osumnjičenom, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo, a koje se ogledaju u tome da postoji osnovana sumnja da je pronađena opojna droga bila namenjena daljoj prodaji radi sticanja imovinske koristi, a kako je osumnjičeni ranije osuđivan zbog krivičnih dela koja imaju za cilj sticanje imovinske koristi, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao nužna mera za nesmetano vođenje dalje istrage.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavila žalbu 11. januara 202 1. godine ( ponedeljak), preporučenom pošiljkom, koja je u sudu zaprimljena 13. januara 202 1. godine (sreda). Protiv predmetnog rešenja o produženju pritvora, žalbu je izjavio i branilac saokrivljenog u tom postupku dana 15. januara 2021. godine (petak).

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena 15. decembra 2020. godine protiv rešenja o određivanju pritvora prema njemu.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe pored ostalog navedeno je da imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a imajući u vidu da je opšte poznato da se prodajom opojne droge stiče velika materijalna dobit u međusobnoj povezanosti da činjenicom da je prema sopstvenom kazivanju osumnjičeni I. J . lice bez nepokretne i vrednije pokretne imovine, kao i da u spisima predmeta nema dokaza za njegove navode da je zaposlen, i činjenicom da je ranije osuđivan osam puta, od kojih i za krivično delo protiv imovine, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju opasnost da će puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja svrha se za sada ne može obezbediti nekom drugom, blažom, merom.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20-Kv.200/21 od 18. januara 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena 11. januara 2020. godine ( zaprimljena 13. januara 2021. godine) protiv rešenja o produženju pritvora prema njemu.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe navedeno je da imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a imajući u vidu da je opšte poznato da se prodajom opojne droge stiče velika materijalna dobit u međusobnoj povezanosti da činjenicom da je prema sopstvenom kazivanju osumnjičeni I. J . lice bez nepokretne i vrednije pokretne imovine, kao i da u spisima predmeta nema dokaza za njegove navode da je zaposlen, i činjenicom da je ranije osuđivan osam puta, od kojih i za krivično delo protiv imovine, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja svrha se za sada ne može obezbediti nekom drugom, blažom, merom.

Podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen u istrazi i do donošenja osporenih drugostepenih rešenja (18. januar 2021. godine) trajao je jedan mesec i 15 dana, računajući od 3. decembra 2020. godine, kada je lišen slobode.

Iz odgovora Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp. 481/20 od 11. oktobra 2023. godine utvrđeno je da su rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20-Kv. 189/21 i Kpp. 481/20-Kv.200/21, oba od 18. januara 2021. godine, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 25. januara 2021. godine, a njegovom braniocu 1. februara 2021. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 3. februara 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut je pritvor i naređeno da se osumnjičeni odmah pusti na slobodu.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21 stav 1.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („ Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 i „Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori “, br.12/10 i 10/15), na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđeno je : da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred domaćim vlastima, bez obzira na to da li su povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu (član 13.); da presude kao i odluke kojima se predstavka proglašava prihvatljivom ili neprihvatljivom moraju biti obrazložene (član 45. stav 1. ); da ako presuda u celosti ili jednom svom delu ne predstavlja jednoglasno mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno mišljenje (član 45. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19 , 27/21 – Odluka US i 62/21 - Odluka US) je propisano: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (član 212. stav 1.); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja i da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (član 214.).

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje, Ustavni sud je utvrdio da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbi člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta, a odredbe člana 31. Ustava se odnose na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor prethodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Stoga Ustavni sud konstatuje da nisu ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi prava iz člana 30. st. 1. i 3. Ustava u odnosu na osporena rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine, pa je u tom telu ustavnu žallbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

Pored navedenog, Ustavni sud konstauje i da nisu ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi prava iz člana 31. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine, kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen, pa je u tom telu ustavnu žallbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

6. Ustavni sud je kao očigledno neosnovane ocenio navode podnosioca da mu je povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, kao jedno od prava kojima se, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu. Naime, Ustavni sud je, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da Viši sud u Beogradu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nije izneo tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti određivanja, odnosno produženja pritvora prema njemu. Iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su se, obrazlažući postojanje zakonskog razloga za određivanje, odnosno produženje pritvora, i prvostepeni i drugostepeni sud kretali isključivo u granicama postojanja osnovane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.

Stoga je Ustavni sud od bacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu delu tač . 2. i 3. izreke.

7.1. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine, kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava jemči licu lišenom slobode, pa time i pritvorenom licu, pored ostalog, da će sud hitno odlučiti o zakonitosti njegovog lišenja slobode.

Međutim, ustavotvorac se nije zadržao na navedenoj garanciji, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je osumnjičeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu protiv rešenja kojim mu je određen pritvor izjavio preko branioca 15. decembra 2020. godine, o kojoj je Viši sud u Beogradu odlučio 18. januara 2021. godine rešenjem Kpp. 418/20 - Kv. 189/21, odnosno 34 dana nakon njenog podnošenja.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da su u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prethodno utvrđene povrede prava, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

7.2. Ocenom osnovanosti navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 30. stav 1. i člna 32. stav 1. Ustava, u odnosu na osporena rešenja o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 5. decembra 2020. godine i Kpp. 481/20-Kv.189/21 od 18. januara 2021. godine, Ustavni sud, najpre konstatuje da saglasno odredbama člana 30. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda, ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: 1) da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i 2) da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Saglasno garancijama pravičnog suđenja iz člana 32. stav 1. Ustava, obaveza je suda da na odgovarajući način obrazloži svoju odluku, pre svega kako je utvrdio pravno relevantne činjenice, jer slobodna ocena dokaza ne dozvoljava proizvoljnost i neograničeno slobodno zaključivanje. P ravo na obrazloženu sudsku odluku, čiju povredu podnosilac ističe, podrazumeva obavezu suda da navede jasne, dovoljne i razumljive razloge na kojima zasniva svoju odluku, čime se istovremeno daje garancija stranci da je sud razmotrio njene navode i dokaze koje je istakla u postupku i da se takva odluka može ispitati po žalbi.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe učinio predmetno krivično delo proizlazi iz dokaza koji su pribavljeni u dotadašnjem toku postupka i koji su taksativno nabrojani u osporenom prvostepenom rešenju. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu. Obrazlažući postojanje pritovrskog razloga sud je opštepoznatu činjenicu da se prodajom opojne dreoge, za čije se izvršenje podnosilac osnovano sumnjiči, stiče velika materijalna dobit, doveo u vezu sa činjenicom da podnosilac ustavne žalbe, prema sopstvenom kazivanju, ne poseduje nepokretnu, niti vredniju pokretnu imovinu, kao i da je ranije osuđivan osam puta, a posledlji put zbog krivičnog dela protiv imovine, zaključivši da ove okolnosti u međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je, uvidom u sadržinu osporenih rešenja, utvrdio da su ona doneta od strane nadležnog krivičnog suda na predlog nadležnog javnog tužioca i da su u njima detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova, izražen kroz osporena rešenja, ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno dovoljno konkretnih okolnosti, koje međusobno posmatrano opravdavaju zaključak o postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, te se ne mogu prihvatiti kao osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da u osporenim rešenjima nisu navedeni dovoljni razlozi za određivanje pritvora prema njemu.

Polazeći od navedenog Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da su rešenjima o određivanju pritvora, podnosiocu ustavne žalbe povređen a pr ava iz člana 30. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člkana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 2. izreke.

8.1. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 27. stav 3. Ustava u postupku odlučivanja o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/ 20 od 31. decembra 2020. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima pritvor produžen protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog osumnjičenog lica; da je žalba branioca osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena 11. januara 2021. godine (ponedeljak) preporučenom poštom , a da je u Višem sudu u Beogradu zaprimljena 13. januara 2021. godine; da je protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora žalbu izjavio i branilac drugoosumnjičenog dana 15. januara 2021. godine (petak) ; da je o obema žalbama odlučeno jednovremeno osporenim rešenjem tog suda Kpp. 418/20 – Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine, odnosno tri dana nakon prijema obe žalbe u sud, a pet dana od prijema žalbe podnosioca ustavne žalbe. Osporeno rešenje je podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno 25. januara 2021. godine, a njegovom braniocu 1. februara 2021. godine, dakle nakon 12 dana, odnosno 17 dana od prijema žalbe njegovog branioca u sud.

Ustavni sud konstatuje da, iako sud koji odlučuje o žalbi, saglasno odredbi člana 27. stav 3. Ustava, odluku o zakonitosti lišenja slobode mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada dođe do postupanja suda koji odlučuje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora, od standarda hitnosti žalbenog postupka kod inicijalnog lišenja slobode i određivanja pritvora, koji je utvrđen odredbom člana 30. stav 3. Ustava. Naime, uvažavajući i praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj se pritvor koji je jedanput potvrđen od strane suda, mora smatrati zakonitim i nearbitrernim čak i kada je žalba dozvoljena, pa je „Sud manje zabrinut zbog brzine postupka pred žalbenim sudom kada je ožalbenu pritvorsku odluku takođe doneo sud, što znači da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije“, a naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05, od 24. juna 2010. godine, stav 164. i Odluku Ustavnog suda Už-2683/2010 od 3. marta 2011. godine). Pored navedenog, prema praksi Evropskog suda, pitanje da li je pravo na hitno odlučivanje poštovano određuje se u svetlu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja , pa se kao i u slučaju odredaba o „razumnom roku“ iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, i kod člana 5. stav 4. Evropske konvencije mora ceniti složenost postupka, način na koji je postupak sproveden od strane domaćih organa, ponašanje podnosioca, kao i značaj postupka za samog podnosioca.

Stoga Ustavni sud ističe da se pitanje da li je pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava bilo poštovano, mora utvrditi u svetlu činjenica svakog konkretnog slučaja.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine, pritvor produžen prema dva lica, uključujući i podnosioca ustavne žalbe, koji je po tom rešenju mogao trajati najduže 30 dana. Ustavni sud dalje konstatuje da je branilac podnosioca protiv ovog rešenja o produženju pritvora izjavila žalbu u ponedeljak 11. januara 2021. godine i to preporučenom poštom , tako da je u sudu zaprimljena 13. januara 2021. godine. Protiv istog rešenja žalbu je izjavio i branilac saokrivljenog i to u petak 15. januara 2021. godine. Ustavni sud je dalje utvrdio da je krivično vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu o navedenim žalb ama jedinstveno odlučio donošenjem osporenog drugostepenog rešenja Kpp. 481/20-Kv. 200/21 od 18. januara 2021. godine, odnosno prvog narednog radnog dana od dana izjavljivanja druge žalbe. Ustavni sud dalje konstatuje da je navedeno drugostepeno rešenje podnosilac primio 25. januara 2021. godine, preko Uprave Okružnog zatvora u Beogradu, dakle 12 dana, odnosno sedam radnih dana od dana prijema žalbe u sud , a da je ovo rešenje njegov branilac primio 1. februara 2021. godine.

Imajući u vidu izložene okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud i u ovom predmetu prepoznaje da je, u određenim slučajevima, zbog potrebe vođenja jedinstvenog i efikasnog postupka, celishodno i opravdano da se odluka o produženju pritvora / odluka o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora donose istovremeno, jednim jedinstvenim aktom, prema više lica. S druge strane, Ustavni sud smatra da je u takvim situacijama kada je jednim rešenjem odlučivano o produženju pritvor a prema više lica, neophodno da nadležni sud, prilikom odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, posebno ima u vidu imperativni nalog o hitnom postupanju i odlučivanju o žalbi iz člana 27. stav 3. Ustava, kao i da je pritvor strogo individualna i lična mera. To posebno znači da se nalog i zahtev hitnog postupanja i odlučivanja o žalbama protiv rešenja o produženju pritvora mora poštovati pojedinačno u odnosu na svako lice prema kome je jedinstvenom odlukom produžen pritvor.

U konkretnom slučaju, istim rešenjem od 31. decembra 20 20. godine prema podnosiocu i još jednom licu je produžen pritvor, koji je po tom rešenju mogao trajati najduže 30 dana. Branilac podnosioca je žalbu protiv rešenja o produženju pritvora izjavio u ponedeljak 11. januara 20 21. godine, preporučenom poštom, tako da je u sudu primljena dva dana kasnije, i o toj žalbi je odlučeno 18. januara 2021. godine, dakle nakon pet dana , odnosno nakon tri radna dana od prijema njegove žalbe u sud. Ustavni sud konstatuje da je sud, pre dostavljanja na odlučivanje o žalbi podnosioca ustavne žalbe „sačekao“ i žalbu saokrivljenog, koja je sudu dostavljena dva dana kasnije (petak), te je o obe žalbe jednovremeno odlučio prvog narednog radnog dana – u ponedeljak 18. januara 2021. godine.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da, iako je pravo na hitno odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora strogo individualno i lično pravo, u konkretnom slučaju period od dva dana „čekanja“ na žalbu preostalog saookrivljenog i njegovog branioca, nisu značajno produžili trajanje žalbenog postupka, a mogu biti posmatrani kao celishodni i opravdani zbog potrebe efikasnog vođenja postupka i jedinstvenog odlučivanja.

Ustavni sud smatra da je, u ovakvim okolnostima konkretnog slučaja, uvažavajući kako vremenski period na koji je pritvor bio produžen, tako i činjenicu da je žalba podnosioca osporenim drugostepenim rešenjem bila odbijena i da je potvrđen već produženi pritvor, žalba branioca podnosioca izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora bila „hitno“ razmotrena, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine, u kome je doneto rešenje istog suda Kpp.481/20-Kv.200/21 od 18. januara 2021. godine, nije povređeno ni ovo pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu, odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu tačke 3 . izreke.

8.2. Ocenom osnovanosti navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, u odnosu na osporena rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 31. decembra 2020. godine i Kpp.481/20-Kv.200/21 od 18. januara 2021. godine, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio da su nadležni sudovi, upravo suprotno tvrdnjama podnosioca , izneli vrlo jasne i konkretne činjenice koje predstavljaju razloge za produženje pritvora po osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, čime je produženje pritvora i odbijanje žalbi kao neosnovanih obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da je postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koja mu se stavlja na teret, utvrđeno na osnovu prikupljenih dokaza na kojima se zasniva naredba o sprovođenju istrage, a imajući u vidu da su sudovi činjenice da podnosilac ustavne žalbe, kao višestriko osuđivano lice, pored ostalih i zbog imovinskog krivičnog dela, koje nema nepokretnu, niti vredniju pokretnu imovinu, doveli u vezu sa opšte poznatom činjenicom da se prodajom opojne droge, za čije se izvršenje osnovano sumnjiči, stiče velika materijalna dobit, smatrajući ih u sveukupnosti osobitim okolnostima koje ukazuju na opasnost da će se boravkom na slobodi podnosilac u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te tako u celini, po oceni Ustavnog suda ustavnopravno prihvatljivo obrazložili postojanje svih razloga zbog kojih se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP pokazuje kao neophodna mera radi za obezbeđenje njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Nadalje, za ocenu navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, do donošenja osporenog drugostepenog rešenja o produženju pritvora, nalazio u pritvoru mesec i po dana, a da mu je pritvor ukinut rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 481/20 od 3. februara 2021. godine, odnosno dva meseca od njegovog lišenja slobode.

Imajući u vidu da se podnosilac ustavne žalbe, u toku istrage koja se sprovodila protiv dva lica, u pritvoru nalazio ukupno dva meseca, odnosno mesec i po dana do pravnosnažnosti osporenih rešenja, kao i da su osporena rešenja obrazložena na ustavnoprano prihvatljiv način, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da je osporenim rešenjima o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe povre đeno prav o iz člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

9. Što se tiče istaknute povrede načela iz člana 21. Ustava, koju podnosilac obrazlaže navodima da je do povrede zabrane diskriminacije došlo time što je ranija osuđivanost podnosioca ustavne žalbe, kao jedina okolnost cenjena kada mu je pritvor određen i produžen , čime ovu poovredu vezuje za povredu prava iz člana 30. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se odredbom člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a što u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, na čijoj povredi podnosilac zasniva i povredu načela zabrane diskriminacije, nije utvrđeno.

Stoga je u ovom delu Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tač. 2. i 3. izreke.

10. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio njegov zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 4. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

12. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti