Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 700 evra, dok je zahtev za materijalnu štetu odbačen kao preuranjen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Danče Filipovića , Nikole Barića, Mirjane Katanić, Slavice Novaković, Milice Mirosavljev, Milana Mitrovića, Branislava Filipovića, Ljiljane Zelenčić i Sandre Berić, svi h iz Sombor a, Stipana Kecića iz Sv. Miletića i Milene Ubiparip iz Gakova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Danče Filipovića, Nikole Barića, Mirjane Katanić, Slavice Novaković, Milice Mirosavljev, Milana Mitrovića, Branislava Filipovića, Ljiljane Zelenčić, Sandre Berić, Stipana Kecića i Milene Ubiparip i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu I. 257/05, a sada se vodi pred Osnovni m sudom u Somboru u predmetu I. 3368/10 povređeno pravo podnosilaca na suđenje u ra zumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok se zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete odbacuje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Somboru da preduzme sve neophodne mere, kada se za to steknu uslovi, kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danča Filipović, Nikola Barić, Mirjana Katanić, Slavica Novaković, Milica Mirosavljev, Milan Mitrović, Branislav Filipović, Ljiljana Zelenčić i Sandra Berić, svi iz Sombor a, Stipan Kecić iz Sv. Miletića i Milena Ubiparip iz Gakova su, 11, 15. i 16. jun a 2010. godine, preko punomoćnika Voje Matijevića, advokata iz Sombor a, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postup ku koji se vodio pred O pštinskim sud om u Sombor u, u predmetu I. 257/05.

Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už – 2811/2010, Už – 2812/2010, Už – 2813/2010, Už – 2814/2010, Už – 2815/2010, Už – 2816/2010, Už – 2876/2010, Už – 2877/2010, Už – 2937/2010, Už 2941/2010 i Už – 2956/2010. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („S lužbeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), zaključio da se spoje postupci po ustavnim žalbama u predmetima Už – 2811/2010, Už – 2812/2010, Už – 2813/2010, Už – 2814/2010, Už – 2815/2010, Už – 2816/2010, Už – 2876/2010, Už – 2877/2010, Už – 2937/2010, Už 2941/2010 i Už – 2956/2010, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už – 2812/2010, Už – 2813/2010, Už – 2814/2010, Už – 2815/2010, Už – 2816/2010, Už – 2876/2010, Už – 2877/2010, Už – 2937/2010, Už 2941/2010 i Už – 2956/2010 pripojeni predmetu Už – 2811/2010.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe , kao izvršni poverioci, kra jem 2004. i početkom 2005. godine podneli predlog za izvršenje Trgovinskom odnosno Opštinskom sudu u Somboru protiv izvršnog dužnika DP „Sever trgovine i ugostiteljstva“ iz Sombora, na osnovu izvršnih naslova, a radi isplate zarade zabranom novčanih sredstava na tekućem računu dužnika i prenosom na tekući račun poverilaca; da zbog blokade tekućih računa dužnika izvršenje nije sprovedeno, pa su predložili promenu sredstva izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da u nedostatku pokretne imovine dužnika izvršenje nije sprovedeno, pa su predložili izvršenje prodajom nekretnina izvršnog dužnika ; da se, nakon prijema navedenog predloga za promenu sredstva izvršenja, u postupcima koji su pokrenuti pred Trgovinskim sudom, sud oglasio nenadležnim i spise predmeta prosledio Opštinskom sudu u Somboru, koji je spojio sve postupke pod brojem I. 257/05; da je Veće Opštinskog suda u Somboru 16. oktobra 2009. godine donelo rešenje IPV (I) 10/09 o prekidu izvršenja zbog otvaranja postupka likvidacije nad izvršnim dužnikom; da su poverioci predložili nastavak izvršnog postupka i da je Opštinski sud u Somboru rešenjem I. 257/05 od 13. novembra 2009. godine odredio nastavak postupka, ali da od ta da nije preduzeo nijednu radnju izvršenja.

Kako je predmetni izvršni postupak, u vreme podnošenja ustavne žalbe, trajao preko pet i po godina, podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku garantovanog članom 32. stav 1. Ustava .

Podnescima od 1. avgusta 2012. godine podnosioci su istakli i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.



2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta O pštinskog sud a u Somboru I. 257/05 , koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu I. 3368/10, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverioci, među kojima su bili i podnosioci ustavne žalbe, su krajem 2004. i početkom 2005. godine podneli predlog e za izvršenje Trgovinskom , odnosno Opštinskom sudu u Somboru protiv izvršnog dužnika DP „Sever trgov ine i ugostiteljstva“ iz Sombora na osnovu izvršnih naslova, a radi isplate zarade zabranom novčanih sredstava na tekućem računu dužnika i prenosom na tekući račun poverilaca. Povodom podnetih predloga u Trgovinskom sudu u Somboru i Opštinskom sudu u Somboru su formirani predmeti I. 536/04, I. 538/04, I. 557/04, I. 533/04, I. 551/04, I. 7/05 i I. 563/04.

Zbog blokade računa dužnika odobreno izvršenje nije sprovedeno, pa su poverioci predložili sudu promenu sredstva izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom po kretnih stvari izvršnog dužnika. U nedostatku pokretne imovine izvršenje nije sprovedeno , pa su podnosioci ustavne žalbe predložili da se izvršenje sprovede prodajom navedenih nekretnina izvršnog dužnika upisanih u određenom listu nepokretnosti Katastarske opštine Sombor.

Trgovinski sud se, pošto je primio predlog za promenu sredstva izvršenja, oglasio nenadležnim i spise predmeta prosledio Opštinskom sudu u Somboru.

Opštinski sud u Somboru je zaključcima odredio spajanje izvršnih predmeta poverilaca protiv izvršnog dužnika DP „Sever trgovine i ugostiteljstva“ iz Sombora predmetu I. 257/05, a zatim je rešenjem I. 257/05 od 27. decembra 2006. godine odredio da se menja sredstvo izvršenja određeno u navedenim izvršnim predmetima Opštinskog suda u Somboru, te se radi naplate novčanog potraživanja poverilaca određuje izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika, upisom reš enja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti određene nepokretnosti i naložio Republičkom geodetskom zavodu (u daljem tekstu: RGZ), Službi za katastar nepokretnosti u Somboru da sprovede zabeležbu ovog rešenja.

Tokom januara 2007. godine Opštinski sud u Somboru je u još nekim izvršnim predmetima podnosilaca ustavne žalbe donosio rešenja kojima je određivao promenu srdstva izvršenja tako što će se izvršenje sprovoditi na od ređenim nepokretnostima izvršnog dužnika, kao i zaključke o pripajanju tih predmeta izvršnom predmetu I. 257/05.

Opštinski sud u Somboru je 23. maja 2007. godine doneo zaključak kojim je odredio građevinsko veštačenje u ovoj izvršnoj stvari . Nakon obaveštavanja poverilaca da su uplatili predujam troškova veštačenja i njihove urgencije od 2. avgusta 2007. godine , sud je 15. novembra 2007. godine ponovo doneo zaključak da se određuje građevinsko veštačenje i imenovao veštaka .

Podneskom do 3. decembra 207. godine veštak je obavestio sud da nije izvršio procenu vrednosti predmetne nepokretnosti, jer je ista prodata.

Zaključkom I. 257/05 od 3. decembra 2007. godine Opštinski sud u Somboru je zatražio obaveštenje od RGZ, Službe za katastar nepokretnosti da li su izvršili zabeležbu izvršnih rešenja u javne knjige.

Iz obaveštenja RGZ, Službe za katastar nepokretnosti od 4. decembra 2007. godine je utvrđeno da zabeležba izvršnih rešenja nije sprovedena jer je na prvo po redu izvršno rešenje Službe za katasta r nepokretnosti izjavljena žalba i da će se nakon pravnosnažnosti rešenja sprovesti zabeležba svakog sledećeg rešenja po redosledu prijema, ali po pravnosnažnosti prethodnog rešenja, s obzirom na to da se sva izvršna rešenja odnose na istu nepokretnost izvršnog dužnika.

Iz izveštaja Ministarstva finansija, Poreske uprave Filijale Sombor utvrđeno je da je predmetna nepokretnost prodata 14. novembra 2007. godine usmenim javnim nadmetanjem u postupku prinudne naplate.

Opštinski sud je zakazao ročište u predmetu I. 257/05 za 26. decembar 2007. godine, a povodom raspravljanja novonastale situacije, ali nije izvršio urednu dostavu poziva izvršnom dužniku i Poreskoj upravi u Somboru.

Nakon izjašnjenja izvršnih poverilaca, Opštinski sud u Somboru je doneo rešenje I. 257/05 od 22. februara 2008. godine kojim je određen nastavak postupka u ovoj izvršnoj stvari koji je određen rešenjem ovog suda I. 257/05 od 27. decembra 2007. godine.

Nakon sedam meseci, Opštinski sud u Somboru je doneo zaključak I. 257/05 od 5. septembra 2008. godine kojim je odredio da se sprovede građevinsko veštačenje na predmetnoj nepokretnosti.

Podneskom od 15. septembra 2008. godine izvršni poverioci urgirali su sudu da sprovede započeti postupak veštačenjem.

Izveštaj o izvršenom veštačenju je dostavljen sudu 6. oktobra 2008. godine.

Kupac nepokretnosti, kao treće lice, je 6. oktobra 2008. godine izjavio prigovor kojim je tražilo da sud rešenje kojim je određeno izvršenje na nepokretnosti I. 257/05 od 26. decembra 2006. godine proglasi nedopuštenim.

Rešenjem Veća Opštinskog suda u Somboru IPV (I) od 13. januara 2009. godine vraćeni su spisi predmeta prvostepenom sudu na odlučivanje.

Opštinski sud u Somboru je rešenjem I. 257/05 od 26. februara 2009. godine odbio prigovor trećeg lica – Kompanije „Boso“ TDP od 6. oktobra 2008. godine da se izvršenje u ovoj izvršnoj stvari proglasi nedopuštenim, a rešenjem I. 257/05 od 11. maja 2009. godine je odredio tržišnu vrednost nepokretnosti.

Podneskom od 12. maja 2009. godine izvršni poverioci su urgirali sudu da nastavi izvršni postupak.

Treće lice je 12. maja 2009. godine izjavilo prigovor protiv navedenog rešenja kojim je određena tržišna vrednost nepokretnosti, povodom kojeg su spisi predmeta prosleđeni Veću opštinskog suda u Somboru na odlučivanje.

Dopisom od 22. jula 2009. godine likvidacioni upravnik je obavestio sud da je rešenjem Agencije za privatizaciju od 3. jula 2009. godine pokrenut postup ak likvidacije nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Veća opštinskog suda u Somboru IPV (I) 10/09 od 16. oktobra 2009. godine prekinut je postupak u ovoj izvršnoj stvari zbog otvaranja postupka likvidacije nad izvršnim dužnikom, s tim da će se postupak nastaviti kada likvidacioni upravnik ili pravni sledbenici izvršnog dužnika preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Podneskom od 12. novembra 2009. godine izvršni poverioci urgirali sudu da pozove likvidacionog upravnika da preuzme postupak.

Opštinski sud u Somboru je rešenjem I. 257/05 od 13. novembra 2009. godine odredio nastavak postupka izvršenja i pozvao likvidacionog upravnika izvršnog dužnika DP „Sever trgovine i ugostiteljstvo“ iz Sombora da preuzme postupaka u ovoj izvršnoj stvari.

Podnescima od 26. aprila i 3. juna 2010. godine izvršni poverioci su urgirali sudu da nastavi postupka izvršenja.

Osnovni sud u Somboru je doneo rešenje I. 3368/10 od 27. oktobra 2010. godine kojim je prekinut izvršni postupak u ovoj izvršnoj stvari koji se vodi radi naplate novčanog potraživanja poverilaca protiv izvršnog dužnika DP „Sever trgovine i ugostiteljstvo“ iz Sombora, koji je u prinudnoj likvidaciji. Nakon dostavljanja rešenja punomoćniku izvršnih poverilaca, predmet je 31. januara 2011. godine arhiviran.



4. Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.



5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okonča n, jer izvršenje nije sprovedeno.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja , da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluke bez odugovlačenja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da izvršni postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja podnosilaca ustavne žalbe otpočeo krajem decembr a 2004. godine , odnosno početkom januara 2005. godine i da još uvek nije okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetim ustavnim žalbama izvršni postupak traje preko sedam i po godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci , su podneli predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja zabranom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika, a kasnije su promenili sredstvo izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, izvršenjem na nepokretnosti izvršnog dužnika. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku , kojima je uređeno izvršenje na nepokretnosti , kako bi izvršni poverioci namirili svoje potra živanje.

Ispitujući ponašanje podnosila ca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da nisu doprineli dužini trajanja osporenog sudskog postupka, da su preduzimali radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku u smislu promene sredstva izvršenja i da su više puta urgirali sudu da sprovede radnje izvršenja u cilju okonča nja postupka.

Razmatrajući značaj predmeta za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su imali legitiman interes da se postupak ivršenja okonča kako bi namirili svoje dosuđeno novčano potraživanje.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverioci namirili u razumnom roku. Opštinski sud u Sombor u, kao izvršni sud , nije pravovremeno preduzimao radnje izvršenja, tako što je rešenja kojima je dozvoljavao promenu sredst va izvršenja donosio u periodima od po nekoliko meseci, posle postavljenog predloga od strane izvršnih poverilaca. Isti sud je odredio građevinsko veštačenje predmetne nepokretnosti zaključkom I. 257/05 od 23. maja 2007. godine, a da nije dostavio veštaku potrebnu dokumentaciju, pa je nakon urgencije izvršnih poverilaca, to učinio nakon pet meseci. Tržišnu vrednost predmetne nepokretnosti sud je utvrdio rešenjem I. 257/05 od 11. maja 2009. godine, nakon dve godine od kada je, navedenim zaključkom I. 257/05 od 23. maja 2007. godine, odredio da se sprovede građevinsko veštačenje. Isti sud je arhivirao predmet 31. januara 2011. godine, a da nije zatražio obaveštenje od likvidacionog upravnika o sprovođenju postupka likvidacije nad izvršnim dužnikom.



6. Na osnovu izloženog, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Somboru u predmetu I. 257/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sombor u u predmetu I. 3368/10.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Somboru da preduzme sve neophodne mere, kada se za to steknu uslovi, kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kako je odlučeno u tački 3. izreke.



7. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosioci ustavne žalbe su istakli zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete u posebnom podnesku od 1. avgusta 2012. godine, nakon dve godine od podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije okončan.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosila ca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u izn osu od po 7 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji je predmet spora imao za podnosioce ustavne žalbe, njihov doprinos i ukupnu duž inu trajanja izvršnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu nakna de nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete , Ustavni sud je ocenio da se ovaj zahtev podnosilaca ne može usvojiti, jer je preuranjen. U stavni sud je konstatovao da je izvršni postupak prekinut rešenjem Osnovnog suda u Somboru I. 3368/10 od 27. decembra 2010. godine zbog otvaranja postupka likvidacije nad izvršnim dužnikom i da su podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci, ovlašćeni da u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima prijave svoja potraživanja u likvidacionom postupku. K ako postupak likvidacije još uvek nije okončan ne može se prihvatiti zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete, jer još uvek ne postoje dokazi da podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci neće naplatiti svoje novčano potraživanje u likvidacionom postupku. Shodno navedenom, Ustavni sud je u skladu sa članom 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, zahtev za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen, kao u odgovarajućem delu tačke 2. izreke.

Povodom zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.


8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević