Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nespojivosti sa Ustavom

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca. Sud je zauzeo stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku pripada okrivljenom, a ne oštećenom kao tužiocu, koji nema ustavno pravo na krivično gonjenje trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Marinkovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nenada Marinkovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda Kž.2. 138/11 od 19. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Marinković iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 23. juna 2011. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda Kž.2. 138/11 od 19. aprila 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 2094/10 od 10. decembra 2010. godine odbačen optužni predlog oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv M.T. iz Novog Sada i Z.P. iz Novog Sada zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) kao neuredan; da je rešenjem Apelacionog suda Kž.2. 138/11 od 19. aprila 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 2094/10 od 10. decembra 2010. godine.

4. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe obraća ovom sudu u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome je doneto osporeno rešenje. Prema oceni Ustavnog suda, tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi se, u suštini zasnivaju na tome da podnosilac ustavne žalbe nije zadovoljan odlukom krivičnog suda o njegovom optužnom predlogu podnetom protiv osumnjičenih lica, jer je, po njegovom mišljenju, bilo mesta kako krivičnom gonjenju, tako i utvrđivanju krivične odgovornosti osumnjičenih.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac, kao ni oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni Ustavom zajemčeno, ni zakonom utvrđeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbačen kao neuredan optužni akt podnet protiv nekog lica i posledično nije ni pokrenut krivični postupak protiv tog lica, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ovakav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio predstavku podnetu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je inkompatibilna ratione materiae sa odredbama Konvencije.

Polazeći od prethodno iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae nespojiva sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenog prava.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nespojivosti sa Ustavom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti