Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke o troškovima postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno odlučio o troškovima postupka, obavezujući podnositeljku da ih nadoknadi tužiocu iako je tužilac uspeo samo u delu tužbenog zahteva koji je ona priznala.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Sokobanje , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je drugim stavom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se drugi stav izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine i određuje da isti sud u tom delu donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv trećeg stava izreke presude Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1293/12 od 9. jula 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Sokobanje je, 27. marta 2014. godine, preko punomoćnika S . M, advokata iz Sokobanje, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv drugog stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je detaljno i hronološki obrazložila činjenično stanje i tok predmetnog postupka, navodeći: da je tužilac M. L. podneo tužbu protiv podnositeljke kojom je tražio da se utvrdi da je on vlasnik nepokretnosti k.p. broj ... u KO Sokobanja, da je podnositeljka odmah priznala tužbeni zahtev za ½ tražene nepokretnosti, s obzirom na to da je ista stečena u zajednici, a što je na kraju i prihvaćeno od strane Apelacionog suda u Nišu, koji je usvojio žalbu tužene i preinačio prvostepenu presudu; da je osporenim drugim stavom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine odbijena žalba podnositeljke izjavljena protiv dela prvostepene presude koj om je odlučeno o troškovima postupka i potvrđena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezna podnositeljka da tužiocu naknadi parnične troškove, sa obrazloženjem da je ovakva odluka u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je tužilac uspeo u pretežnom delu svog zahteva; da je navedeno obrazloženje netačno jer tužilac nije uspeo u pretežnom delu svog zahteva, zato što je izgubio spor u celosti za tražene nepokretnosti, dok je podnositeljka odmah, u samom odgovoru na tužbu priznala deo tužbenog zahteva za ½ nepokretnosti i u tom delu je tužilac uspeo u parnici; da je odredbom člana 153. Zakona o parničnom postupku propisano da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova, a odredbom člana 156. Zakona je propisano da će tužilac da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište, onda na glavnoj raspravi, pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari; da je dakle tužilac uspeo samo u delu koji je tužena priznala u odgovoru na tužbu, dok je u preostalom delu parnicu u celosti izgubio, dok je tužena osporenim delom presude obavezana da tužiocu naknadi sve troškove parničnog postupka.

Predložila je da Ustavni sud poništi presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine u stavu drugom izreke u kojem je odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđena prvostepena odluka o troškovima postupka. Zahtevala je naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom i naknadu štete nastale kršenjem navedenih ustavnih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva. Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u ustavnu žalbu i uz nju priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Parnični postupak u kome je podnositeljka ustavne žalbe imala svojstvo tužene pokrenut je tužbom tužioca M. L . protiv podnositeljke kao tužene, radi utvrđenja prava svojine. U tužbi je navedeno: da je tužilac sa tuženom bio u braku od 27. aprila 1986. do 3. marta 2003. godine kada je brak zvanično razveden i da su u toku braka njih dvoje stekli nepokretnosti i to plac, k.p. broj ... u KO Sokobanja na kome su kasnije sagradili kuću kao i deo k.p. broj ... u KO Sokobanja; da je za vreme sticanja tih nepokretnosti tužilac radio u Nemačkoj odakle je donosio ili slao novac za kupovinu i izgradnju, a tužena je bila bez posla, održavala je domaćinstvo i podizala decu; da je njegov udeo u sticanju placa k.p. broj ... i kuće veći od udela tužene te da je on učestvovao u sticanju sa ¾ a tužena sa ¼ istih, a da je k.p. broj ... u KO Sokobanja njegovo isključivo vlasništvo jer je njegova majka dala novac za kupovinu iste.

U odgovoru na tužbu tužena je, pored ostalog, navela: da je sa tužiocem pre braka živela u vanbračnoj zajednici od 21. avgusta 1985. godine; da je, pored toga što je održavala domaćinstvo i podizala decu, radila i na izgradnji porodične stambene zgrade na k.p. broj ...; da se kuća sa placem na k.p. broj ..., u katastarskom operatu vodi na po ½ idealnog dela a da isto tako glasi i rešenje o građevinskoj dozvoli, pa na osnovu ovoga osporava tužiocu pravo svojine preko ½ ovog udela, a do ½ mu ne osporava s tim što tužilac nema pravnog interesa za ovo utvrđenje, jer se on već vodi kao suvlasnik ove imovine i upisan je u ovom delu a isti je udeo srazmeran njegovom radu i angažovanju u toku trajanja zajednice; da se k.p. broj ... u KO Sokobanja u katastarskom operatu vodi samo na nju, te time ona tužiocu priznaje pravo svojine na ½ ove imovine i ovo pravo mu nikada nije osporavala a na preostalom delu za višak od ½ pravo mu osporava. U odgovoru na tužbu je predložila da sud odbije tužbeni zahtev za deo od ½ kuće sa placem k.p. broj ... u KO Sokobanja jer tužilac nema pravni interes za ovakvim utuženjem s obzirom na to da je isti već uknjižen na ovakvom delu imovine a da mu to tužena nikada nije osporavala, a za preostalu ¼ do tražene ¾ ove parcele predložila je da se tužbeni zahtev odbije kao neosnovan, a da se usvoji tužbeni zahtev za ½ k.p. broj ... sa napomenom da je odmah po utuženju tužbeni zahtev u ovom delu priznat jer je ista stečena u zajednici, a za preostalu drugu polovinu za istu parcelu predlaže da se tužbeni zahtev odbije kao neosnovan.

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1468/10 od 24. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilac vlasnik udela od 1539/2500 kuće sa placem, katastarske parcele broj ..., KO Sokobanja, dok je tužena vlasnica na udelu od 961/2500 delova po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, kao i da je tužilac vlasnik 3/5 dela katastarske parcele broj ..., KO Sokobanja, od 1539/2500 od 2/5 dela katastarske parcele broj ... , KO Sokobanja, i udela od 1539/2500 od 2/5 dela katastarske parcele broj ..., KO Sokobanja, po osnovu sopstvenog učešća, što je tužena dužna da prizna i trpi da se ova prava tužiocu upišu u katastarske knjige; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan preostali tužbeni zahtev preko dosuđenog; u stavu trećem izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 82.082,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 14472/10 od 27. jula 2012. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1468/10 od 24. maja 2010. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1293/12 od 9. jula 2013. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilac vlasnik dela sporne nepokretnosti precizno označene u ovom stavu izreke; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac vlasnik označene nepokretnosti u udelu većem od ½ do ¾, kao i da je tužena vlasnica ¼ tih nepokretnosti po osnovu sticanja u bračnoj zajednici; u stavu trećem izreke tužena je obavezana da tužiocu plati parnične troškove. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da je odluka o parničnim troškovima zasnovana na odredbama čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, pa kako je tužilac delimično uspeo u sporu i troškove je tražio, sud mu je priznao iznos od 70.000,00 dinara, a srazmerno uspeću tužioca u sporu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1293/2012 od 9. jula 2013. godine u prvom stavu njene izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je vlasnik ½ dela k.p. broj ..., KO Sokobanja, po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, pa je tužena obavezana da mu ovo pravo prizna i omogući upis u javnim knjigama, dok je za veći udeo od dosuđenog tužbeni zahtev odbijen; u stavu drugom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati iznos od 37.600,00 dinara na ime naknade parničnih troškova žalbenog postupka.

U obrazloženju osporene presude je navedeno: da Apelacioni sud nalazi da se pravno shvatanje prvostepenog suda na kome je zasnovao odluku u prvom stavu izreke ne može prihvatiti, jer je na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno primenio materijalno pravo; da kod činjenice koja između stranaka nije sporna da je majka tužioca sopstvenim sredstvima finansirala kupovinu nepokretnosti navedene u prvom stavu izreke u površini od 3 ara, da je preostali deo kupoprodajne cene do 5 ari doplatio tužilac od sredstava ostvarenih u inostranstvu, da je ova nepokretnost uz saglasnost majke tužioca i njegovu lično u javnim knjigama upisana na ime tužene kao vlasnice, te da je povodom ove nepokretnosti vodila i parnicu prema prodavcu u kojoj je njeno pravo svojine na istoj utvrđeno pravnosnažnom presudom, ne može se kao pravilan prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je navedena nepokretnost stečena isključivo doprinosom tužioca; da iz napred navedenog proizlazi da je majka tužioca sredstva dala porodici tužioca i tužene, što znači bračnoj zajednici, a ne isključivo tužiocu, pa se ne može prihvatiti da se radi o posebnim sredstvima koje je tužilac stekao van porodične zajednice; da je, imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud prvostepenu presudu preinačio u prvom stavu izreke, a potvrdio je odluku o troškovima postupka s obzirom na to da je ista doneta u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o parničnom postupku, a imajući u vidu da je tužilac u pretežnom delu svog tužbenog zahteva uspeo.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Odredbom člana 21. Ustava utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u ovom postupku, bilo je propisno: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove; da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova; da sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni troškovi (član 149.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice; da o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti; da ako je propisna tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, dok će se ovi troškovi odmeriti po toj tarifi (član 150.); da će tužilac da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi, pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari (član 156.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja; da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu; da je stranka dužna da zahtev za naknadu troškova stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči (član 159.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13), propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu je dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, zasniva na tome da je nezakonit deo odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka, kojim je potvrđen deo prvostepene presude prema kome je obavezana podnositeljka kao tužena da tužiocu isplati parnične troškove, pa je, polazeći od toga, ispitivao da li je takva odluka suda bila pravična na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnositeljke.

Ustavni sud, pre svega, naglašava da je pravilnu primenu prava nadležan da ceni instanciono-viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od okolnosti konkretnog slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu ustavnog prava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Odlučujući u ovom ustavnosudskom sporu, Ustavni sud je pošao od činjenica da je bivši suprug podnositeljke podneo tužbu protiv nje, radi utvrđenja prava svojine na osnovu bračne tekovine a da je podnositeljka u odgovoru na tužbu priznala tužbeni zahtev za jednu polovinu tražene nepokretnosti, te je samo u tom delu usvojen tužbeni zahtev tužioca. Dakle, tužilac je delimično uspeo u parnici, i to samo u delu u kome je podnositeljka priznala deo tužbenog zahteva, dok je u ostalom delu parnice koja je vođena za preostali deo tužbenog zahteva tužilac izgubio spor, odnosno tužbeni zahtev je u tom delu odbijen. Ustavni sud ocenjuje da drugostepeni sud, odlučujući o troškovima postupka nije imao u vidu da je tužilac uspeo u sporu samo u delu u kome je priznat tužbeni zahtev od strane tužene, dok je u ostalom delu parnice koja je vođena za preostali deo tužbenog zahteva, tužilac izgubio spor. Dakle, drugostepeni sud nije konstatovao da je tužilac uspeo samo u priznatom delu tužbenog zahteva, te je samim tim obrazloženje tog suda da je tužilac pretežno uspeo u sporu ustavnopravno neprihvatljivo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, što je dovelo do povrede prava podnositeljke na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv drugog stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 176/14 od 4. februara 2014. godine usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem drugog stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 176/14 od 4. februara 2014. godine i određivanjem da u ponovnom postupku drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv trećeg stava izreke presude Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji P. 1293/12 od 9. jula 2013. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Povodom zahteva podnositeljke za naknadu štete, Ustavni sud ukazuje da je usvajanje ustavne žalbe i poništaj osporenog dela presude dovoljna i adekvatna satisfakcija za podnositeljku ustavne žalbe.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je podnositeljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisana zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi relevantni dokazi u tom smislu, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Ustavni sud nalazi da je neprihvatljiva tvrdnja podnositeljke da joj je osporenom presudom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Naime, uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima je postojanje različitih odluka sudova najviše instance u postupku kod iste činjenične i pravne situacije, a ni iz osporenog akta, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu nije se mogao izvesti zaključak da taj uslov postoji.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je u drugom delu tačke 1. izreke odbacio ustavnu žalbu, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje.

U pogledu zahteva podnositeljke za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke o troškovima postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti