Odbačena ustavna žalba koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u parničnom postupku. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na pravično suđenje, već se njome traži preispitivanje zakonitosti sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zombori Gizele i Zombori Šandora, oboje iz Mužlje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zombori Gizele i Zombori Šandora izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1547/06 od 17. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 67/08 od 28. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gizela Zombori i Šandor Zombori, oboje iz Mužlje, podneli su 3. marta 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1547/06 od 17. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 67/08 od 28. januara 2008. godine.

Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je osporenim presudama povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ističu da “u potpunosti ostaju kod razloga iznetih u žalbi (protiv prvostepene presude) od 25. decembra 2007. godine, te da žalbeni razlozi čine sastavni deo razloga za ovu ustavnu žalbu“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo u Republici Srbiji ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (član 82. stav 1.); da ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom (član 85. stav 1.).

3. Podnosioci ustavne žalbe ističu da je osporenim presudama povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

4. Imajući u vidu razloge iznete u žalbi protiv osporene presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1547/06 od 17. oktobra 2006. godine, a na kojima podnosioci ustavne žalbe isključivo temelje tvrdnje o povredi njihovog prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da je osporenim presudama povređeno pravo podnosilaca zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Naime, podnosioci ustavne žalbe su u svojoj žalbi protiv prvostepene parnične presude istakli da je “činjenično stanje uglavnom potpuno i pravilno utvrđeno... ali je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe čl. 194. st. 1. Zakona o nasleđivanju u vezi čl. 201. st. 1.“. U tom smislu se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih presuda redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već u postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrđuje samo da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava kojima se građanima garantuju određena prava, a bez navođenja konkretnih razloga koji bi ukazali na povredu tih prava, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem prava na pravično suđenje i da se u suštini od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na prvostepeni i drugostepeni sud u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti