Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv dužnika sa državnim kapitalom. Takođe, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neadekvatne naknade dosuđene od strane nižih sudova, dodeljujući materijalnu i nematerijalnu štetu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2820/2017
17.09.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnij žalb i D. R . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ust avna žalba D. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8443 /10 (raniji broj I. 277/08 ), koji je spojen predmetu I. 8053/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 277/08 od 27. marta 2008. godine, umanjenom za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 126 /16 od 8. decembr a 2016. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I . 20/15 od 29. decembra 2015. godine povređeno pravo podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji mu je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D . R . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 6. aprila 2017. godine, pre ko punomoćnika R. M. G , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8443 /10 (raniji broj I. 277/08 ), koji je spojen predmetu I. 8053/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 126/16 od 8. decembra 2016. godine i rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 20/15 od 29. decembra 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava, iz čl. 32. i 36. Ustava.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je u predmetnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 277/08 od 27. marta 2008. godine , pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I . 20/15 od 29. decembra 2015. godine, usvojen je zahtev predlagača D. R , ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđena povreda prava predlagaču na su đenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8443 /10 (raniji broj I. 277/08 ), koji je spojen predmetu I. 8053/10, naloženo Osnovnom sudu u Čačk u da preduzme sve mere kako bi se navedeni izvršni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , i to tako što mu je dosuđena naknada u iznosu od 3 0.000 dinara.

U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada pred stavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Viši sud u Čačku na lazi da je naknada u iznosu od 30.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 126/16 od 8. decembra 2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 I . 20/15 od 29. decembra 2015. godine. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka, te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je na ložio da se preduzmu sve neophodne mere da bi se izvršni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, dok se o dredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U vezi sa pritužbom podnosioca o nepostupanju suda u izvršnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživanj e koja ima protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom , Ustavni sud podseća na stav da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenih u izvršnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika DP „C.“ iz Čačka, koji je vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društvenim/državnim kapital om, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznos u koji je utvrđen rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 277/08 od 27. marta 2008. godine, umanjenom za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 126/16 od 8. decembra 2016. godine i rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 20/15 od 29. decembra 2015. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknada koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/2013) , nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci ovoga suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine, koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „C.“ iz Čačka obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 1417/03 od 18. marta 2005. godine, na isplatu neisplaćene (razlike) zarade. Kako tuženi nije ispunio svoju obavezu, tužilac je podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje, koji je sud usvojio rešenjem I. 277/08 od 27. marta 2008. godine. Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja izvršnog postupka u kome je podnosilac pokuša o da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja izvršni postupak trajao sedam godina i devet meseci . U navedenim rešenjima je konstatovano da bez obzira na činjenicu da postoji kontinuitet u postupanju izvršnog suda, imajući u vidu nenamirenje potraživanja po osnovu zarada u navedenom vremenskom periodu, ne može se smatrati efikasnim postupanjem nadležnog suda , te su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasaci oni sud našli da je podnosiocu u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je neefikasnim postupanjem izvršnog suda postupak produžen usled čega podnosilac još uvek nije ostvario svoja prava. Ustavni sud da lje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u visini od 30.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosioca trajao duže od sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 30.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njegova imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a č ime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku i da pod nosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju izvršnog postupka i potrebi potpunog namirenja podosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u usvajajućem delu tačke 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da j e rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 20/15 od 29. decembra 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 126/16 od 8. decembra 2016. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otklonit i utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija ( različita) odluka od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, pa je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake sudske zaštite prava podnosiocu ustavne žalbe,

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 3. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2453/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku
• Už 5251/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku
• Už 8039/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude
• Už 5799/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku