Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko deset godina. Postupanje sudova, naročito prvostepenog, ocenjeno je kao neefikasno, čime je povređeno pravo podnositeljke iz člana 32. Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. R . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba T. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 337/14 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. R . iz Beograda , čiji je punomoćnik P . V, advokat iz Beograda, je 21. februara 2020. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 337/14, kao i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2684/19 od 13. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava .

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupak po tužbi za isplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa trajao više od 10 godina, čime je podnositeljki nesumnjivo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je pravnosnažno odbijanje tužbenog zahteva u suprotnosti sa tada važećim odredbama čl. 168. i 169. Zakona o radu; da je stav drugostepenog suda o zastarelosti potraživanja naknade zarade za period udaljenja sa rada proizvoljan, imajući u vidu da se tuženi rešenjem o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma od 30. avgusta 2006. godine obavezao na isplatu svih dugujućih potraživanja iz radnog odnosa, što predstavlja priznanje duga i kao takvo ima karakter prekida zastarelosti.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu drugostepenu presudu . Takođe je predloženo da Ustavni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke o ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 337/14 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 31. avgusta 200 9. godine, u svojstvu tužilje, podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužen og privrednog društva „M.“ d.o.o. Beograd, radi isplate zarada i naknada zarada za period od januara do avgusta 2006. godine. Predmet je zaveden pod brojem P1. 582/09.

Tužba je rešenjem od 4. septembra 2009. godine odbačena kao neuredna. Postupajući po žalbi tužilje, Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž1. 4799/09 od 11. novembra 2009. godine, kojim je ukinuo navedenu prvostepenu odluku. Predmet je 29. decembra 2009. godine vra ćen na ponovni postupak prvostepenom sudu .

Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Drugog opštinskog suda u Beogradu preuzeo je Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 7768/10.

Pripremno ročište, koje je bilo zakazano za 1. jul 2010. godine, nije održano, jer je postupajući sudija konstatovao da tužba još uvek nije dostavljena tuženom, što je tada i učinjeno. Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 23. jula 2010. godine.

Na pripremno ročište, koje je bilo zakazano za 18. januar 20 11. godine, parnične stranke nisu pristupile , te je doneto rešenje kojim se tužba smatra povučenom . Punomoćnik tužilje je 10. februara 2011. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, u kome je naveo da na potvrdi o prijem u poziva za pripremno ročište (dostavnici) nije njegov potpis, iz kog razloga je predložio grafološko v eštačenje.

Na ročištu održanom 8. juna 2011. godine, nakon reči punomoćnika stranaka, pri čemu je punomoćnik tužilje ponovio navode iz predloga za vraćanje u pređašnje stanje, postupajući sudija je predlog odbio kao neosnovan.

Tužilja je 13. jula 2011. godine izjavila žalbu, na koju je tuženi odgovorio podneskom od 2. septembra 2011. godine. Spisi parničnog predmeta su 6. oktobra 2011. godine prosleđeni Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom drugostepenom sudu. Rešenjem Gž1. 1311/11 od 9. maja 2013. godine ukinuto je rešenje kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije izveo predloženi dokaz (grafološko veštačenje) . Predmet je 30. maja 2013. godine vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje održano je još tri ročišta (3. jula, 19. novembra 2013. godine i 26. februara 2014. godine). Prvostepeni sud je najpre pribavio podatak o službeniku pošte koji je izvršio spornu dostavu. Nakon njegovog saslušanja u svojstvu svedoka, prvostepeni sud je usvojio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Predmet je zaveden pod brojem P1. 337/14.

Pripremno ročište u dva navrata nije moglo biti održano. Najpre 24. septembra 2014. godine, kada se predmet nalazio u drugom sudu (radi uvida), a potom, dana 26. decembra 2014. godine, zbog štrajka advokata. Konačno, pripremno ročište je održano 27. februara 2015. godine. U periodu do presuđenja, zakazano je 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo jedno nije održano, jer se predmet nalazio kod sudskog veštaka. Vremenski intervali između ročišta kretali su se od dva do četiri meseca. Jedini dokaz koji je izveden jeste ekonomsko – finansijsko veštačenje, s tim da se imenovani sudski veštak četiri puta pismeno izjašnjavao povodom primedbi stranaka (pretežno tuženog), a tri puta je saslušan na ročištu. Pokušano je i pribavljanje spisa predmeta iz krivičnog postupka koji se vodi protiv tužilje, ali je Više javno tužilaštv o u Beogradu obavestilo prvostepeni sud da je to teško izvodljivo, s obzirom na to da predmet sadrži čak 120 registratora. Podneskom od 27. marta 2018. godine, tužilja je tužbeni zahtev ograniči la na isplatu naknade zarad a za period njenog udaljenja sa rada zbog određivanja pritvora (od 16. januara do 27. marta 2006. godine) , kao i razliku do pune zarade za isti period, u smislu člana 169. Zakona o radu. Glavna rasprava je zaključena 27. marta 201 9. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P1. 337/14 od 27. marta 201 9. godine, kojom je tužbeni zahtev tužilje u celini odbijen kao neosnovan .

Postupajući po žalbi tužilje, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž1. 2684/19 od 13. decembra 201 9. godine, kojim je navedenu prvostepenu presudu u celini potvrdio.

Revizija tužilje od 21. februara 2020. godine odbačena je kao nedozvoljena rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 16/21 od 21. januara 2021. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 31. avgusta 200 9. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2684/19 od 13. decembra 2019. godine.

Dakle, osporeni parnični postupak je trajao deset godina i tri po mesec a, što, samo po sebi , ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, činjenica da je pravnosnažna presuda doneta nakon više od deset godina od podnošenja tužbe , i to u sporu iz radnog odnosa koji je po svojoj prirodi hitan, ne može se opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud posebno ima u vidu da je prvostepena presuda doneta osam i po godina nakon podnošenja tužbe, da je u dokaznom postupku obavljeno samo ekonomsko – finansijsko veštačenje i da prilikom zakazivanja ročišta evidentno nije poštovano načelo hitnosti u rešavanju ove vrste spora , što nesumnjivo potvrđuj e da prvostepeni sud nije postupao efikasno. Pored toga, Ustavni sud smatra i da je Viši sud u Beogradu neopravdano dugo (godinu i sedam meseci) odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje, imajući u vidu utvrđeni propust prvostepenog suda da izvede dokaze na kojima je predlog bio zasnovan , a koji propust je bio očigledan .

Na kraju, Ustavni sud konstatuje da se nemogućnost održavanja pripremno g ročišt a u dva navrata ( 24. septembra i 26. decembra 2014. godine) ne može pripisati u krivicu suda, kao i da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprine la produž avanju trajanja postupka, čak ni kada je reč o donošenju rešenj a kojim se njena tužba smatra la povučenom.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe izjavila reviziju, koju je Vrhovni kasacioni sud odbacio kao nedozvoljenu. Međutim, postupak po reviziji, u kome je odlučivano samo o ispunjenosti procesnih uslova za njeno izjavljivanje, ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja u parničnom postupku, a ustavnom žalbom nije naknadno osporena dužina trajanja tog postupka.

6. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi naveden ih ustavn ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporen og akta.

Ustavni sud je posebno cenio navod da drugostepeni sud, iznoseći sopstvenu o cenu o zastarelosti potraživanja naknad e zarade za period udaljenja podnositeljke ustavne žalbe sa rada , a zbog određivanja pritvora , nije uzeo u obzir da je tuženi rešenjem o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma od 30. avgusta 2006. godine prizna o dug i time preki nuo zastarelost, ali nalazi da je to bez uticaja, imajući u vidu da iz sadržine navedenog rešenja, koje je dostavljeno uz ustavnu žalbu, proizlazi da obaveza tuženog na isplatu nije konkretizovana na pomenutu naknadu, već je formulisana uopšteno .

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na osporeni akt odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti