Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca koji je odustao od krivičnog gonjenja. Sud je zaključio da se osporenim rešenjem o odbacivanju optužnog akta ne odlučuje o pravima podnosioca, jer se on svog prava na gonjenje izričito odrekao.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2828/2009
03.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Stepanovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Darka Stepanovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Požarevcu K. 512/09 od 12. oktobra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 619/09 od 12. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Darko Stepanović iz Požarevca podneo je Ustavnom sudu 30. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Požarevcu K. 512/09 od 12. oktobra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 619/09 od 12. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe podneskom od 2. oktobra 2009. godine u krivičnom predmetu K. 512/09 obavestio Opštinski sud u Požarevcu da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja protiv okrivljenog, da je taj sud 12. oktobra 2009. godine doneo osporeno rešenje K. 512/09 kojim je odbacio optužni akt, da je podnosilac 19. oktobra 2009. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, te da je Okružni sud u Požarevcu 12. oktobra 2009. godine doneo osporeno rešenje Kž. 619/09 kojim je odbio kao neosnovanu izjavljenu žalbu. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je donošenjem rešenja o odbacivanju optužnog akta, umesto rešenja o obustavi postupka povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu oštećenog kao tužioca Opštinskom sudu u Požarevcu, posle obaveštenja nadležnog javnog tužioca o odbačaju njegove krivične prijave, podneo podnesak protiv prethodno prijavljenog lica, ne označavajući da li se radi o optužnom aktu ili krivičnoj prijavi, da bi nakon toga, pismenim podneskom obavestio sud da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja ovog lica. Opštinski sud u Požarevcu je osporenim rešenjem K. 512/09 od 12. oktobra 2009. godine odbacio optužni akt podnosioca ustavne žalbe s pozivom na odredbe člana 63. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), a Okružni sud u Požarevcu je osporenim rešenjem Kž. 619/09 od 12. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovanu njegovu žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, obrazlažući da je pravilno postupio prvostepeni sud, s obzirom na to da ni oštećeni kao tužilac nije precizirao da li je podnosio optužni akt ili krivičnu prijavu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Međutim, Ustavni sud smatra da i oštećeni kao tužilac ima pravo da nadležni sud odluči o tome da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka u slučaju da je nakon obaveštenja javnog tužioca on preduzeo krivično gonjenje. Sa druge strane, kada oštećeni sam obavesti sud da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja, onda je odluka suda koja se po tom osnovu donosi isključivo procesnog karaktera, jer se njome ne odlučuje o pravima oštećenog kao tužioca, s obzirom na to da se on svog prava izričito odrekao. U tom smislu je, u konkretnom slučaju, za podnosioca ustavne žalbe irelevantno da li je sud doneo rešenje o odbacivanju optužnog akta ili o obustavi krivičnog postupka, tim pre što podnosilac ustavne žalbe, preduzimajući krivično gonjenje, nije označio vrstu akta koji sudu podnosi, čime je onemogućio sud da nesporno odredi procesnu fazu u kojoj se postupak nalazi.

Imajući u vidu da, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, osporenim aktima nije odlučivano o pravima podnosioca ustavne žalbe, niti ustavna žalba sadrži ustavnopravne razloge zbog čega je donošenjem pravnosnažnog rešenja o odbačaju optužnog akta povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje u slučaju kada je on sam obavestio sud da kao oštećeni odustaje od krivičnog gonjenja označenog lica, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2376/2009: Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nedostatka aktivne legitimacije
• Už 91/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
• Už 2602/2009: Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nesprovođenja istrage
• Už 2661/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
• Už 2721/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
• Už 1844/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca
• Už 2023/2010: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca