Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv prvostepene presude Okružnog suda. Žalba je odbačena jer podnosilac nije iscrpeo sva raspoloživa pravna sredstva, konkretno, nije dostavio dokaz da je o žalbi na osporenu presudu odlučeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2828/2010
06.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danijela Mladenovića iz Mekiša, opština Doljevac, na osnovu odredbe člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Danijela Mladenovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu K. 31/08 od 12. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danijel Mladenović iz Mekiša, opština Doljevac, preko punomoćnika Ivice Kneževića, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 11. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu K. 31/08 od 12. juna 2009. godine, zbog povrede načela sudske zaštite i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 22. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je povrede označenih prava već isticao u žalbi protiv osporene presude „što Apelacioni sud nije uvažio“ i da je oglašen krivim „bez da je ijednim dokazom pouzdano utvrđeno da je počinio delo“ koje mu je stavljeno na teret. U ustavnoj žalbi, koja je podneta na obrascu, u delu u kome je postavljeno pitanje da li su iscrpljena sva pravna sredstva ili nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili ugroženih prava, uz zahtev da se prilože dokazi o tome, podnosilac je naveo odgovor: „ne“, a uz ustavnu žalbu je, pored osporenog akta, priložio samo žalbu protiv osporene presude primljenu u Okružnom sudu u Nišu 6. avgusta 2009. godine. Zahtevao je da Ustavni sud poništi „odluke nižestepenih sudova“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbe člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski su identične odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 85. stav 2. istog Zakona propisano je da se uz ustavnu žalbu, pored ostalog, podnose i dokazi da su iscrpljena pravna sredstva protiv osporenog akta.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Nišu K. 31/08 od 12. juna 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina. Osporenom presudom podnosilac ustavne žalbe je poučen da se protiv iste može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Branilac okrivljenog je 6. avgusta 2009. godine, preko Okružnog suda u Nišu, Vrhovnom sudu Srbije izjavio žalbu protiv osporene presude.

4. Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda podnosioca i u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio da navodi podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo nisu potkrepljeni bilo kakvim dokazom da bi se ovi navodi mogli smatrati ustavnopravnim razlozima koji ukazuju na povredu označenih ustavnih prava. Ustavni sud ukazuje na to da pravo na delotvorno pravno sredstvo nikako ne znači garanciju da će povodom izjavljenog pravnog sredstva biti doneta odluka u korist lica koje ga je izjavilo. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva kontrolu odluke koju je doneo prvostepeni sud u krivičnom postupku, ali ovaj zahtev nije potkrepio ustavnopravnim razlozima, niti je doveo u vezu navode iz ustavne žalbe sa sadržinom označenih ustavnih prava.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude u krivičnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi, izjavljenoj preko punomoćnika koji je advokat, izričito navedeno da nisu iscrpljena sva pravna sredstva protiv osporene presude i da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio nikakve dokaze koji ukazuju na suprotno, iako je to bila njegova obaveza propisana odredbom člana 85. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je podnetu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti