Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, pokrenut 1994. godine, trajao je preko šesnaest godina, što je posledica neefikasnog postupanja redovnih sudova i višestrukog ukidanja presuda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Filčevskog iz Niša, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mileta Filčevskog i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 4080/94 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se predlog Mileta Filčevskog za odlaganje izvršenja rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 4421/07 od 5. juna 2009. godine, presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7361/07 od 13. januara 2009. godine i P. 5219/08 od 14. jula 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1712/10 od 11. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Filčevski iz Niša podneo je 11. juna 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu pro tiv presuda Opštinskog suda u Nišu P. 4080/94, P. 7361/07, P. 5219/08, P. 6285/08, rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 5485/96, Iv. 4421/07 i Iv. 5415/07, presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 2323/96 i Gž. 1836/09, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 591/97, presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1712/10 i mišljenja Ministarstva pravde Republike Srbije broj 011-00-80/07-05, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 35, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

2. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente neophodne za postupanje Suda, propisane odredbama člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), zbog čega je Ustavni sud dopisom Už–2829/2010 od 16. septembra 2010. godine, naložio podnosiocu da u roku od 15 dana uredi i dopuni ustavnu žalbu navođenjem zahteva o kom Sud treba da odluči i dostavljanjem dokaza koji su od značaja za odlučivanje.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je u podnesku od 28. septembra 2010. godine naveo da smatra da su mu presudama Opštinskog suda u Nišu P. 4080/94, P. 7361/07, P. 5219/08, rešenjima tog suda Iv. 5485/96, Iv. 4421/07 i Iv. 5415/07, presudama Okružnog suda u Nišu Gž. 2323/96 i Gž. 1712/10, te mišljenjem Ministarstva pravde broj 011-00-80/07-05 , povređena načela i prava iz čl. 22, 32, 35, 36. i 58. Ustava, pri čemu ni za jedan osporeni akt nije označio datum donošenja, ali ih je sve, osim rešenja Iv. 5415/07 dostavio u prilogu. Istakao je da postupak koji se od 1994. godine vodi po njegovoj tužbi pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 4080/94 još uvek nije okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo iz člana 32. Ustava. U odnosu na presude Opštinskog suda u Nišu P. 7361/07 od 13. januara 2009. godine , Okružnog suda u Nišu Gž. 1836/09 od 10 . jula 2009. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1712/10 od 11. marta 2010. godine (koju je prethodno označio kao presudu Okružnog suda Gž. 1712/10), podnosilac je istakao da je ovim odlukama na najgrublji način povređen član 36. Ustava, dok je u odnosu na presudu Opštinskog suda u Nišu P. 5219/08 od 14. jula 2009. godine istakao da je prekršena odredba člana 58. Ustava. Pored toga je naveo da je Opštinski sud u Nišu rešenjem Iv. 4421/07 od 5 . juna 2009. godine odbio njegov predlog za izvršenje radi naplate novčane tražbine , zbog čega smatra de je prekršen član 35. Ustava. Predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te naloži okončanje osporenog postupka u roku od 30 dana, kao i da obustavi izvršenje osporenih akata do donošenja posebnog zakona o načinu vraćanja oduzete imovine rehabilitovanim licima. Zahtev za naknadu štete nije istaknut.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 13/18 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 4080/94 i Iv. 4421/07 , dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz izveštaja v.f. predsednika Osnovnog suda u Nišu VIII Su. 218/13 od 29. maja 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Činjenice i okolnosti vezane za parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 4080/94

Podnosilac ustavne žalbe i Ž.F. podneli su 27. oktobra 1994. godine Opštinskom sudu u Nišu tužbu protiv grada Niša, radi predaje dela nepokretnosti.

Prvu po redu prvostepenu presudu P. 4080/94, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, Opštinski sud u Nišu doneo je 11. septembra 1995. godine. Navedena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2519/95 od 26. novembra 1995. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, nakon tri održana ročišta, Opštinski sud u Nišu doneo je 27. februara 1996. godine presudu P. 6200/95 koja je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 901/95 od 16. aprila 1996. godine.

Treću po redu prvostepenu presudu P. 2200/96, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, Opštinski sud u Nišu je doneo 17. juna 1996. godine. Ova presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 2323/96 od 31. oktobra 1996. godine. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 591/97 od 2. aprila 1997. godine ukinuo navedene odluke nižestepenih sudova i predmet vratio na ponovno suđenje.

U trećem ponovnom postupku, nakon tri održana i dva ročišta koja nisu održana zbog nedostatka dokaza o pozivanju stranaka, Opštinski sud u Nišu doneo je 2. jula 1998. godine presudu P. 2608/97 kojom je odbio tužbeni zahtev tužilaca. N avedena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2542/98 od 8. marta 1999. godine.

Do donošenja četvrte po redu prvostepene presude pred Opštinskim sudom u Nišu od ukupno zakazanog 31 ročišta, petnaest nije održano, od čega tri ročišta nisu održana na predlog tužilaca, a dva zbog njihovog nedolska. Na predlog punomoćnika tužilaca, postupak je bio u prekidu radi pokušaja mirnog rešenja spora u periodu od 18. decembra 2003. godine do 4. septembra 2007. g odine. U ovom delu postupka izveden je dokaz građevinskim veštačenjem, a tužioci su podneskom od 4. septembra 2007. godine objektivno preinačili tužbu, tako što su pored postojećeg zahteva za predaju dela nepokretnosti istakli i zahtev za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti.

Presudom Opštinskog suda u Nišu P. 3756/07 od 26. decembra 2007. godine, ispravljenom rešenjem P. 3756/07 od 17. marta 2008. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca. Navedena prvostepena presuda i rešenje o ispravci ukinuti su rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2560/08 od 18. avgusta 2008. godine.

U sledećem ponovnom postupku, od ukupno sedam zakazanih ročišta, četiri nisu održana, od čega tri zbog toga što pisarnica nije združila određene tražene spise, a jedno zbog sprečenosti sudije.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 5219/08 od 14. jula 2009. godine je: odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti (stav 1. izreke); odbačena tužba u delu kojim je tražena predaja dela nepokretnosti (stav 2. izreke); odlučeno o troškovima postupka (stav 3. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 106/10 od 30. novembra 2010. godine odbijene su žalbe tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, a preinačena je u delu odluke o troškovima postupka.

Činjenice i okolnosti vezane za izvršni postupak u predmetu Opštinskog suda u Nišu Iv. 4421/07

Na predlog izvršnog poverioca Grada Niša, Opštinski sud u Nišu je rešenjem Iv. 4421/07 od 14. novembra 2007. godine dozvolio izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika Mileta Filčevskog, radi prinudne naplate zakupnine.

Po prigovoru izvršnog dužnika, Opštinski sud u Nišu je osporenim rešenjem Iv. 4421/07 od 5. juna 2009. godine stavio van snage prethodno doneto rešenje o izvršenju Iv. 4421/07 od 14. novembra 2007. godine, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odredio da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Prema obaveštenju Osnovnog suda u Nišu, u Iv upisniku Opštinskog suda u Nišu za 2007. godinu, poslednji predmet je zaveden pod Iv. 5123/07.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporeni parnični postupak počeo 27. oktobra 1994. godine i da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 106/10 od 30. novembra 2010. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretn om predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka. Međutim, Ustavni sud je ocenio da nijedan od prethodno navedenih činilaca ne može opravdati to da je , u konkretnom slučaju, parnični postupak trajao šesnaest godina. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da su propusti u pogledu delotvornog i efikasnog vođenja postupka od strane redovnih sudova osnovni uzrok neprimereno dugom trajanju. Naime, Opštinski sud u Nišu je doneo pet prvostepenih presuda koje su četiri puta ukinute od strane drugostepenog, a jednom od strane revizijskog suda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu „Pavlyulynets protiv Ukrajine “ (broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je osporeni postupak na predlog podnosiočevog punomoćnika bio u prekidu nepune četiri godine i da pet ročišta nije održano na predlog podnosioca i drugog tužioca, odnosno zbog njihovog nedolaska, ali je ocenio da ove okolnosti nisu odlučujuće uticale na sveukupno trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe u delu kojim ističe da mu je rešenjem Opštinskog suda u Nišu Iv. 4421/07 od 5. juna 2009. godine povređeno pravo iz člana 35. Ustava , Ustavni sud konstatuje da osporenim rešenjem, suprotno navodima ustavne žalbe, nije odbijen podnosiočev predlog za izvršenje radi naplate novčane tražbine. Naime, u predmetnom postupku podnosilac je imao položaj izvršnog dužnika, a zatim tuženog, a osporenim rešenjem je po njegovom prigovoru ukinuto prethodno doneto rešenje o izvršenju. Kako navodi podnosioca ne odgovaraju činjenicama, to Sud nalazi da se takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava.

Imajući u vidu da podnosilac povredu prava iz člana 36. Ustava u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Nišu P. 7361/07 od 13. januara 2009. godine, Okružnog suda u Nišu Gž. 1836/09 od 10. jula 2009. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1712/10 od 11. marta 2010. godine, obrazlaže isključivo navodom da je na najgrublji način povređena označena ustavna odredba, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava presuda Opštinskog suda u Nišu P. 5219/08 od 14. jula 2009. godine sa aspekta povrede prava iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac obratio Ustavnom sudu tražeći ustavnosudsku zaštitu pre nego što je iscrpeo pravna sredstva u redovnom postupku, budući da u momentu podnošenja ustavne žalbe nije bila doneta odluka o žalbi koju je izjavio protiv osporene presude. Pri tome, Ustavni sud podseća da se pod iscrpljenišću pravnih sredstava ne podrazumena se samo njihovo izjavljivanje, već i donošenje odluke nadležnog suda o izjavljenom pravnom sredstvu.

U odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Nišu P. 4080/94 od 11. septembra 1995. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 2323/96 od 31. oktobra 1996. godine, Ustavni sud konstatuje da su pomenuti akti (koji su bili doneti pre stupanja na snagu Ustava), u postupku čija se dužina trajanja osporava ustavnom žalbom ukin uti odlukama sudova više instance, i da stoga, ne postoje u pravnom prometu.

Kako se ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu mišljenja Ministarstva pravde Republike Srbije broj 011-00-80/07-05 od 4. jula 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava.

U pogledu ukazivanja podnosioca da su mu ustavna prava povređena rešenjem Opštinskog suda u Nišu Iv. 5415/07, Ustavni sud konstatuje da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio osporeni akt, dok je s druge strane utvrđeno da je u ''Iv'' upisniku tog suda za 2007. godinu poslednji predmet zaveden pod brojem Iv. 5123/07.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju odluke redovnih sudova, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbac io predlog za odlaganje izvršenja rešenja Opštinskog suda u Nišu Iv. 4421/07 od 5. juna 2009. godine, presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7361/07 od 13. januara 2009. godine i P. 5219/08 od 14. jula 2009. godine, te presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1712/10 od 11. marta 2010. godine , jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tač . 3) i 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti