Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na razumno suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu D. R. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada od 900 evra, dok je deo žalbe o troškovima postupka odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2834/2020
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R. iz Trbušana kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 868/11, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. R. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R. iz Trbušana kod Čačka je 21. februara 2020. godine, preko punomoćnika S. C, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž1. 151/19 od 10. januara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem je doneto osporeno rešenje.

Podnosilac u ustavnoj žalbi osporava drugostepeno rešenje kojim je konačno odlučeno o troškovima parničnog postupka. Takođe, smatra da mu je neopravdano dugim trajanjem postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje, utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P1. 868/11 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 28. decembra 2011. godine tužbu Osnovnom sudu u Čačku protiv privrednog društva „A.“ AD Čačak, radi naknade zarade.

Sud je zakazao i održao prvo ročište 10. maja 2012. godine, a do donošenja prve prvostepene presude, sud je zakazao još 29 ročišta, od kojih petnaest nisu održana (jedno zbog štrajka advokata, jedno zbog sprečenosti tuženog da prisustvuje ročištu, pet zbog potrebe naknadnog izjašnjavanja stranaka na dostavljene podneske, pet zbog potrebe naknadnog izjašnjenja veštaka i tri zbog toga što sud nije posedovao spise predmeta jer su bili kod veštaka). Tokom ovog dela postupka, sud je izveo dokaze saslušanjem tužioca i veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke, pri čemu je veštak nakon datog nalaza i mišljenja od 7. maja 2013. godine šest puta dostavljao dopunske nalaze i izjašnjenja, te je na ročištu održanom 13. maja 2016. godine određen i novi veštak koji je svoj nalaz i mišljenje dostavio 18. avgusta 2016. godine.

Prvostepenom presudom P1. 868/11 od 17. marta 2017. godine, Osnovni sud u Čačku je obavezao tuženog da tužiocu za određeni period isplati opredeljene novčane iznose na ime razlike između ostvarene i isplaćene zarade, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade za službena putovanja u zemlji, na ime naknade troškova dolaska i odlaska sa rada i na ime naknade za neiskorišćen godišnji odmor, te je obavezao tuženog da tužiocu isplati i određeni novčani iznos na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1734/17 od 30. januara 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda, dok je rešenje o troškovima postupka prvostepene presude ukinuto i predmet je u tom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1. 868/11 od 27. aprila 2018. godine odlučeno je o troškovima postupka.

Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž1. 127/18 od 31. maja 2019. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Čačku P1. 868/11 od 27. aprila 2018. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1. 868/11 od 24. juna 2019. godine odlučeno je o troškovima postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Gž1. 151/19 od 10. januara 2020. godine preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Čačku P1. 868/11 od 24. juna 2019. godine, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati određeni novčani iznos na ime troškova postupka, dok je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u određenom novčanom iznosu.

4. Odredbama Ustava na čije se povrede podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupak, koji je vođen radi isplate razlike zarade i drugih naknada iz radnog odnosa, pokrenut 28. decembra 2011. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Čačku i da je okončan donošenjem osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Čačku Gž1. 151/19 od 10. januara 2020. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao osam godina i dva meseca, što može ukazivati na to da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen u toj meri da bi mogao opravdati trajanje parničnog postupka od osam godina.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on imao pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu kojim je traženo da se tuženi obaveže da mu isplati razliku zarade i druge naknade iz radnog odnosa, odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da osim što su dva ročišta odložena zbog potrebe da se tuženi izjasni na podneske koje je podnosilac dostavio na samom ročištu, podnosilac svojim ponašanjem nije bitno doprineo odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja predmetnog parničnog postupka je postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da je sud prvo ročište zakazao tek nakon pet meseci od podnošenja tužbe, kao i da je pored velikog broja zakazanih ročišta tek manje od pola održano, odnosno godišnje su održana samo po dva, eventualno tri ročišta, dok tokom 2014. godine su sva zakazana ročišta bila odložena. Međutim, neodržavanje jednog ročišta za glavnu raspravu zbog štrajka advokata u drugoj polovini 2014. godine, ne može se staviti na teret sudu, iako je ova okolnost, po mišljenju Suda, doprinela da postupak neznatno duže traje. Ustavni sud je konstatovao i da je prvostepena presuda doneta tek 17. marta 2017. godine, a da je rešenje o troškovima postupka naknadno dva puta bilo ukinuto i tek je osporenim preinačujućim rešenjem o troškovima konačno rešeno.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 868/11.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno je imao u vidu ponašanje podnosioca ustavne žalbe, te dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će utvrđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. U odnosu na osporeno rešenje, a imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je, uvažavajući eventualni značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, ocenio da se odlučivanje o visini troškova parničnog postupka ne može smatrati pitanjem od ustavnopravnog značaja, niti potencijalni propusti prilikom odlučivanja o njima mogu imati težinu povrede Ustavom zajemčenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na razumno suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti