Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnositeljka nije iscrpela sva raspoloživa pravna sredstva. Protiv osporene drugostepene presude bila je dozvoljena revizija, s obzirom na vrednost spora, koju podnositeljka nije izjavila pre obraćanja Ustavnom sudu, što je uslov za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2835/2009
24.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Beker iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Dušanke Beker izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2044/09 od 11. decembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušanka Beker iz Smedereva, preko punomoćnika Tatjane Todorović, advokata iz Kragujevca, podnela je Ustavnom sudu 28. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2044/09 od 11. decembra 2009. godine, zbog povrede ustavnih načela zaštite državljana i Srba u inostranstvu, zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz čl. 13, 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

2. Polazeći od toga da zaštitu prava garantovanih označenim odredbama Konvencije pruža i Ustav Republike Srbije, Ustavni sud je ocenu postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava izvršio u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

3. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( "Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

4. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2044/09 od 11. decembra 2009. godine u stavu prvom izreke odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2643/00 od 22. juna 2009. godine u stavu I izreke i u delu stava II izreke te presude kojim je tuženi obavezan da tužilji – podnositeljki ustavne žalbe isplati iznos od 1.189.927,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. juna 2009. godine do isplate. U stavu drugom izreke osporene presude prvostepena presuda je delimično preinačena u pogledu dosuđene kamate, tako što je odbijen deo tužbenog zahteva u odnosu na traženu zakonsku kamatu na iznos od 1.189.927,00 dinara za period od 1. oktobra 2000. godine do 21. juna 2009. godine, kao neosnovan.

5. Odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme donošenje osporene odluke, bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara.

Kako je osporena drugostepena presuda podnositeljki ustavne žalbe dostavljena pre 28. decembra 2009. godine, kada se obratila Ustavnom sudu, dakle kada su u pogledu uslova za izjavljivanje revizije još uvek bile na snazi odredbe Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, pre izmena ovog zakona iz 2009. godine, Sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu bila iscrpljena sva, u to vreme, dozvoljena pravna sredstva za zaštitu prava, jer iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka protiv pravnosnažne presude koja se ustavnom žalbom osporava nije izjavila reviziju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Polazeći od iznetog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 3607/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku
• Už 543/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1848/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1811/2009: Odbijanje ustavne žalbe izjavljene protiv presuda o naknadi štete zbog otkaza
• Už 557/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog nedozvoljenosti revizije
• Už 4751/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 8168/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku