Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog neblagovremenosti pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu Momčila Savovića protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje i presude Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da je žalba u upravnom postupku bila neblagovremena, te da nisu povređena ustavna prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2836/2009
28.06.2012.
Beograd

Ustavni sud , Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Savovića iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momčila Savovića izjavljena protiv rešenja Nacionalne služba za zapošljavanje 01411-3912-1/07 od 2. juna 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 4659/08 od 15. oktobra 2009. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Savović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 31. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Nacionalne služba za zapošljavanje 01411-3912-1/07 od 2. juna 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 4659/08 od 15. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je Vrhovni sud Srbije odbio njegovu tužbu podnetu protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje od 2. juna 2008. godine, iako je u obrazloženju presude naveo da je nakon razmatranja spisa predmeta, ocene navoda tužbe i odgovora na tužbu našao da je tužba osnovana; da je već u narednom stavu obrazloženja navedeno da je prvostepeni organ zaključkom od 6. marta 2008. godine pravilno odbacio žalbu izjavljenu protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd 01411-3912-1/07 od 26. marta 2007. godine; da je na taj način Vrhovni sud Srbije doneo odluku koja je „u potpunosti kontradiktorna“ i da pri tome nije u obzir uzeo navode i dokaze priložene uz tužbu.

Podnosilac dalje navodi: da je 26. marta 2007. godine Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd donela rešenje broj 0104-10411-3912-1/2007 , protiv koga je on 18. oktobra 2007. godine izjavio žalbu direktoru Nacionalne službe za zapošljavanje; da je navedeno rešenje primila njegova supruga, „što je u suprotnosti sa članom 77 . Zakona o opštem
upravnom postupku“; da je do navedenog rešenja „došao“ po isteku roka od 15 dana i, samim tim, nije mogao da podnese žalbu blagovremeno, što je potvrđeno rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-1927/2007 od 17. januara 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da Nacionalna služba za zapošljavanje nije bila dosledna u svojim odlukama, a da je „tu praksu“ potvrdio i Vrhovni sud Srbije u presudi koja se osporava ustavnom žalbom. Podnosilac stoga predlaže da Ustavni sud „ukine“ osporenu presudu i
naloži Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd da „omogući povraćaj u pređašnje stanje i žalbu od 18. oktobra 2007. godine uvaži kao blagovremenu“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 4659/08 stavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke po ovoj ustavnoj žalbi:

Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd donela je 26. marta 2007. godine rešenje broj 0104-10411-3912-1/2007 , kojim je ponovo priznato pravo podnosiocu ustavne žalbe na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca, počev od 1. marta 2007. godine, u iznosu od 40,28% prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici Srbiji.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. oktobra 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, koja je odbačena zaključkom Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-3912-1/2007 od 25. oktobra 2007. godine, kao neblagovremena. Prvostepeni organ je u obrazloženju zaključka naveo da je pobijano rešenje dostavljeno podnosiocu 17. aprila, što se vidi iz dostavnice u spisima predmeta, a da je žalba izjavljena 18. oktobra 2007. godine, te je istu odbacio kao neblagovremenu, budući da je podneta po isteku roka od 15 dana, u kome se može podneti.

Podnosilac ustavne žalbe je 22. novembra 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog zaključka, u kojoj je naveo da 17. aprila 2007. godine nije bio u Beogradu i da je pobijano rešenje primila njegova supruga, a da je on „do rešenja došao“ po isteku žalbenog roka. Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-1927/2007 od 17. januara 2008. godine usvojena je žalba podnosioca i poništen prvostepeni zaključak, jer je uvidom u dostavnicu koja se nalazi u spisima utvrđeno da je pobijano rešenje primljeno 17. aprila 2007. godine i da je potpis nečitak, ali da se s sigurnošću može utvrditi da podnosilac nije lično primio predmetno rešenje. S obzirom na to da je reč o dostavljanju koje se mora lično izvršiti, drugostepeni organ je ocenio da nije postupljeno saglasno odredbama člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku, niti je u postupku utvrđeno kada je podnosilac upoznat sa sadržinom rešenja protiv koga je izjavio žalbu.

Zaključkom Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 10411-3912-1/07 od 6. marta 2008. godine ponovo je odbačena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja od 26. marta 2007. godine. U obrazloženju navedenog zaključka je ocenjeno da je žalba neblagovremena jer je podneta 18. oktobra 2007. godine, a prema izjavi koju je 5. marta 2008. godine dala supruga podnosioca – kojoj je uručeno predmetno rešenje, podnosiocu je ono predato 12. maja 2007. godine.

Žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog zaključka odbijena je kao neosnovana osporeim rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-1927/2007 od 2. juna 2008. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navodi se da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je pred prvostepenim organom sastavljen zapisnik u prisustvu podnosioca ustavne žalbe i njegove supruge, iz koga proizlazi da je rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-3912-1/2007 od 26. marta 2007. godine primila supruga podnosioca ustavne žalbe 17. aprila 2007. godine, jer je podnosilac bio odsutan iz Beograda tog dana, kao i do isteka žalbenog roka. Polazeći od toga da je u postupku utvrđeno da je predmetno rešenje uručeno podnosiocu 12. maja 2007. godine, a da je žalba podneta 18. oktobra 2007. godine, drugostepeni organ je ocenio da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je odbacio žalbu kao neblagovremenu.

Podnosilac ustavne žalbe je zakonitost navedenog drugostepenog rešenja osporio tužbom, u kojoj je naveo: da nije bio prisutan 5. marta 2008. godine , prilikom davanja izjave kod Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd, „kako se to navodi u rešenju“; da je njegova supruga navedenog dana potvrdila da on nije bio u Beogradu u vreme kada je ona primila rešenje, do koga je on došao po isteku zakonskog roka za žalbu ; da je žalbu izjavio po saznanju za rešenje kada se vratio u Beograd iz sela Donje Točane „gde nema fiksni telefon, a nije imao ni mobilni telefon“. U tužbi je, takođe, navedeno da je njegovoj supruzi „savetovano da izjava bude takva i da se radi o iznuđenoj izjavi, što je nedopustivo u radu društvenih organa“.
Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo osporenu presudu U. 4659/08, kojom je odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporene presude najpre se navodi da je, nakon razmatranja spisa predmeta, ocene navoda tužbe i odgovora na tužbu, taj sud našao da je tužba osnovana. Dalje se navodi da iz spisa predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je prvostepeni organ zaključkom od 6. marta 2008. godine pravilno odbacio žalbu izjavljenu protiv rešenja Nacionalne služb e za zapošljavanje – F ilijala za grad Beograd broj 10411-3912-1/07 od 26. marta 2007. godine. Donosilac osporene presude je, takođe, naveo da je rešenje od 26. marta 2007. godine podnosiocu uručeno 12. maja 2007. godine, prema izjavi supruge tužioca date 5. marta 2008. godine, a da je tužilac protiv navedeno g rešenja izjavio žalbu 18. oktobra 2007. godine , odnosno po isteku roka od 15 dana od prijema rešenja, propisanog odredbom člana 220. Zakona o opštem upravnom postupku. Iz iznetih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajin e i jedinica lokalne samouprave i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu z asnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2 .).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01), pored ostalog, propisano je: da se o usmenoj raspravi ili drugoj važnijoj radnji u postupku, kao i o važnijim usmenim izjavama stranaka ili tre ćih lica u postupku, sastavlja zapisnik (član 64. stav 1.); da kad se lice kome dostavljanje treba izvršiti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena nekom od odraslih članova njegovog domaćinstva (član 74. stav 1.); da se dostavljanje mora izvršiti lično licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje određeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja počinje teći rok koji se ne može produžavati, ili kad to naročito odredi or gan koji je naredio dostavljanje (član 77. stav 1.), da kad se lice kome dostavljanje treba lično izvršiti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu ga može naći, pa će mu kod nekog od lica navedenih u članu 74. ovog zakona ostaviti pismeno obaveštenje da u određeni dan i čas bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena, a ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome dostavljanje treba izvršiti, postupiće na način propisan u članu 76. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno (član 77. stav 2.); da ako pri dostavljanju bude učinjena greška, smatraće se da je dostavljanje izvršeno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno stvarno dobilo to pismeno, a ako je dostavnica nestala, dostavljanje se može dokazivati i drugim sredstvima (član 88. st. 1. i 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na jednaku zaštitu prava povređeno na taj način što je Nacionalna služba za zapošljavanje donela različite odluke o njegovim žalbama protiv zaključaka prvostepenog organa o odbacivanju žalbe kao neblagovremene, a da mu je pravo na pravno sredstvo povređeno time što je njegova žalba odbačena kao neblagovremena, iako je „do navedenog rešenja došao“ po isteku roka za žalbu. Podnosilac ističe da povrede navedenih prava učinjene u prvostepenom i drugostepenom upravnom postupku nisu otklonjene ni u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je okončan osporenom presudom.

Ispitujući ove navode podnosioca sa stanovišta označenih prava zajemčenih članom 36. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-1927/2007 od 17. januara 2008. godine poništen zaključak o odbacivanju žalbe podnosioca, jer je utvrđeno da je rešenje Nacionalne služb e za zapošljavanje – F ilijala za grad Beograd broj 10411-3912-1/07 od 26. marta 2007. godine dostavljeno na adresu podnosioca 17. aprila 2007. godine, ali da ga on nije lično primio. S obzirom na to da je reč o dostavljanju koje se mora lično izvršiti, drugostepeni organ je našao da su povređene odredbe člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku i da prvostepeni organ nije utvrdio kada je podnosilac upoznat sa sadržinom rešenja protiv koga je izjavio žalbu. Ustavni sud je dalje utvrdio da je u ponovnom postupku pred prvostepenim organom, prilikom ocene blagovremenosti žalbe, utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe 12. maja 2007. godine primio rešenje Nacionalne služb e za zapošljavanje od 26. marta 2007. godine.

Ustavni sud konstatuje da je Nacionalna služb a za zapošljavanje – F ilijala za grad Beograd bila dužna da, saglasno navedenoj odredbi člana 77. stav 1. Zakona, dostavljanje predmetnog rešenja izvrši lično podnosiocu ustavne žalbe i da se dostavljač morao obavestiti kad i na kom mestu može naći podnosioca , a supruzi podnosioca ostaviti pismeno obaveštenje da u određeni dan i čas podnosilac bude u svom stanu. S tim u vezi, Ustavni sud ocenjuje da se uručivanjem pismena bračnom dugu ili drugom odraslom članu porodice, u situaciji kada je obavezno lično dostavljanje, ne može smatrati da je pismeno uručeno licu kome je upućeno, te ono može zahtevati od nadležnog organa da mu lično dostavi pismeno. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije postupio na navedeni način, već je protiv rešenja Nacionalne služb e za zapošljavanje – F ilijala za grad Beograd broj 10411-3912-1/07 od 26. marta 2007. godine izjavio žalbu, čija blagovremenost se morala oceniti. Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 88. Zakona o opštem upravnom postupku predviđeno da a ko pri dostavljanju bude učinjena greška, smatraće se da je dostavljanje izvršeno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno stvarno dobilo to pismeno. Ta činjenica se može utvrditi, pored ostalog, iz iskaza lica kome je pismeno pogrešno uručeno, što je prvostepeni upravni organ i učinio, pozivajući suprugu podnosioca ustavne žalbe da o tome da izjavu. Budući da je u ponovnom postupku nadležni organ utvrdio kada je podnosilac ustavne žalbe stvarno primio predmetno rešenje, Ustavni sud ocenjuje da nisu ustavnoprihvatljivi navodi podnosioca da je drugostepeni organ u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji različito odlučio o njegovim žalbama. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je žalba protiv rešenja Nacionalne služb e za zapošljavanje – F ilijala za grad Beograd broj 10411-3912-1/07 od 26. marta 2007. godine izjavljena 18. oktobra 2007. godine, Ustavni sud ocenjuje da su neosnovani navodi podnosioca da mu je osporenim rešenjem Nacionalne služb e za zapošljavanje povređeno pravo na pravno sredstvo.

Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi, Ustavni sud ocenjuje da su bez uticaja navodi podnosioca da je „do navedenog rešenja došao“ po isteku roka za žalbu, s obzirom na to da je ta činjenica već utvrđena u ponovnom postupku pred prvostepenim organom. Ustavni sud naglašava da podnosilac ni ranije u toku postupka, niti u ustavnoj žalbi nije osporio činjenicu da mu je predmetno rešenje uručeno 12. maja 2007. godine, već se pozivao na to da nije bio u Beogradu 5. marta 2008. godine, kada je njegova supruga dala izjavu prvostepenom organu. Imajući u vidu izreku osporene presude, njenu celokupnu sadržinu, te zauzeto stanovište Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud nalazi da se zbog očigledne omaške učinjene u stavu 4. obrazloženja osporene presude – navodom da je tužba osnovana, ne može smatrati da je osporena presuda „u potpunosti kontradiktorna“, kako ističe podnosilac ustavne žalbe.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u predmetnom upravnom postupku nisu učinjene povrede prava podnosioca ustavne žalbezajemčenih članom 36. st. 1. i 2. Ustava, te da je u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 4659/08 od 15. oktobra 2009. godine sprovedena adekvatna ko ntrola zakonitosti osporenog rešenja Nacionalne služba za zapošljavanje broj 01411-3912-1/07 od 2. juna 2008. godine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio u celini ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VE ĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog neblagovremenosti pravnog leka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti