Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Upravnog suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništavanje saobraćajne dozvole zbog navodno neautentičnog inostranog računa nije sprovedeno u skladu sa procesnim zakonom, što predstavlja arbitrernu primenu prava na štetu podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2838/2015
01.12.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Galića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalbaNebojše Galića i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 3452/2013 od 26 . februara 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 3452/2013 od 26 . februara 2015. godine i određuje se da isti sud dones e novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-2137/12 od 18. decembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Galić iz Beograda, preko punomoćnika Đorđa Protića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 27. aprila 201 5. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 3452/2013 od 26 . februara 2015. godine, zbog povrede načela o ograničenju ljudskih i manjinskih prava iz člana 20. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je predmetno motorno vozilo uvezeno iz Republike Italije 2 006. godine u Republiku Srbiju; da je uvoznik vozila bilo privredno društvo „Verona moto“ d .o.o iz Čačka, čija je pretežna delatnost trgovina automobilima i lakim motornim vozilima, dok je inostrani prodavac bio privredno društvo ,,ALD Automotive“ iz Italije ; da je privredno društvo „Verona moto“ d .o.o. prodalo predmetno vozilo R.B. iz Beograda i izdalo mu račun broj 1123 od 30. decembra 2006. godine; da je vozilo prvi put registrovano na teritoriji Republike Srbij e na osnovu tog računa, italijanske saobraćajn e dozvol e, inostranog račun a broj 131513 od 18. decembra 2006. godine, izdat og od strane „AL D Automotive“ iz Italije na ime „Verona moto ” d .o.o. iz Čačka i ostale dokumentacije; da je nakon toga predmetno vozilo još dva puta registrovano, 24. aprila 2007. i 14. septembra 2009. godine, pre nego što je podnosilac zaključio ugovor o kupoprodaji tog vozila sa prodavcem A.T, isplatio kupoprodajnu cenu i preuzeo vozilo; da se istog dana, 14. februara 2012. godine, podnosilac obratio MUP-u zahtevom za izdavanje nove saobraćajne dozvole i registarskih tablica, usled promene vlasnika vozila; da je podnosiocu tom prilikom izdata saobraćajna dozvol a broj 673900145B73DB .

Prema navodima ustavne žalbe, u ponovljenom postupku izdavanja saobraćajne dozvole pokrenutom po službenoj dužnosti, organ uprave je 7. novembra 2012. godine doneo rešenje kojim je poništio saobraćajnu dozvolu izdatu podnosiocu, oduzeo mu registarske tablice i odbio zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole i tablica, iz razloga što dokaz o vlasništvu vozila - inostrani račun broj 131513 od 18. decembra 2006. godine, izdat od strane prodavca „ALD Automotive“ iz Italije , nije autentičan dokument, te podnosilac ne poseduje odgovarajući dokaz da je postao vlasnik predmetnog vozila .

U ustavnoj žalbi se detaljno iznose razlozi zbog kojih podnosilac smatra da nisu bili ispunjeni uslovi za poništavanje saobraćajne dozvole u ponovljenom upravnom postupku izdavanja te dozvole. Podnosilac, s tim u vezi ističe da je vozilo više puta bilo registrovano u Republici Srbiji, da greška u inostranom računu ne upućuje sama po sebi na zaključak da taj dokument nije autentičan, kao i da „Interpol nije našao bilo kakve manjkavosti u pogledu prava svojine na vozilu“.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na imovinu, poništi osporenu presudu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Upravnog suda U. 3452/2013 od 26 . februara 2015. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-2137/12 od 18. decembra 2012. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude konstatovao da je pobijanim konačnim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Policijske uprave za grad Beograd 06/3 br oj 226-P-1694/12 od 7. novembra 2012. godine, kojim je, u stavu prv om dispozitiva, dozvoljeno ponavljanje postupka izdavanja nove saobraćajne dozvole i registarskih tablica zbog promene vlasnika vozila marke MERCEDES, model S 220, registrovanog na ime podnosioca, okončanog rešenjem - saobraćajnom dozvolom, serijski broj 673900145B73DB. Istim rešenjem poništena je navedena saobraćajna dozvola i oduzete su registarske tablice BG6080-TX (stav drugi dispozitiva ), te odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za izdavanje nove saobraćajne dozvole (s tav tr eći dispozitiva). Upravni sud je dalje naveo da iz spisa predmeta i osporenog rešenja proizlazi, pored ostalog: da je predmetno vozilo prvi put registrovano 3. januara 2007. godine na ime R.B, na osnovu italijanske saobraćajne dozvole i da je kao dokaz o vlasništvu priložen račun broj 131513 od 18. decembra 2006. godine, izdat od strane privrednog društv a „ALD Automotive“ na ime privrednog društv a „Verona moto“ iz Čačka ; da je predmetno vozilo još dva puta registrovano – 24. aprila 2007. godine, na ime R.Č. i 14. septembra 2009. godine, na ime A.T, pre nego što je 14. februara 2012. godine registrovano na podnosioca; da je prvostepenom organu 26. oktobra 2012. godine dostavljen dopis Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju Interpol - Europol, kojim je obavešten da navedeni inostrani račun broj 131513 od 18. decembra 2006. godine nije autentičan. Po oceni Upravnog suda, t uženi organ je pravilno postupio kada je odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu, nalazeći da je postupak izdavanja saobraćajne dozvole podnosiocu trebalo ponoviti, na osnovu člana 24 0. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku i u ponovljenom postupku, na osnovu člana 248. istog zakona, poništiti izdatu saobraćajnu dozvolu i odbiti zahtev podnosioca za registraciju predmetnog vozila . Upravni sud je, polazeći od odredaba člana 239. stav 1. tačka 2) i člana 240. stav 1. Za kona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) i člana 5. stav 4. tačka 5) i člana 6. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Službeni glasnik RS“, br. 69/10, 101/10...22/12), čiju sadržinu je naveo, ocenio da je u predmetnom upravnom postupku pravilno utvrđeno da nisu priložen i svi neophodni dokazi o poreklu i vlasništvu predmetnog vozila, imajući u vidu utvrđenu činjenicu da sporni inostrani račun nije autentičan dokument.

4. Odredbama, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih odredaba Ustava, značajne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da kad se prethodno pitanje odnosi na krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a nema mogućnosti za krivično gonjenje, organ koji vodi postupak raspraviće i to pitanje (član 135. stav 2.); da će postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku ponoviti ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kao posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu (član 239. tačka 2)); da ponavljanje postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen može pokrenuti ponavljanje postupka po službenoj dužnosti (č lan 240.); da se postupak može ponoviti iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2) ovog zakona i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti (član 243. stav 1.) ; da će pre donošenja zaključka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2. ovog zakona, službeno lice od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti, a da službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili ako je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje, odnosno ako okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti samo službeno lice može sa sigurnošću utvrditi (član 243. stav 2.); da na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim i da u slučaju zamene rešenja , s obzirom na sve činjenice i okolnosti, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti (č lan 248 .).

Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 69/10, 101/10, 53/11 i 22/12 ) propisano je: da se registracija vozila vrši upisom u registar na osnovu zahteva za izdavanje saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice koji podnosi vlasnik vozila na Registracionom listu za motorno-priključno vozilo (član 5. stav 1.); da se uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže dokaz o vlasništvu, odnosno poreklu vozila, ako se vozilo prvi put upisuje u registar ili prilikom promene vlasništva i dokaz o vlasništvu i poreklu motora vozila koji je naknadno ugrađen u vozilo, kao i dokaz o pravnom osnovu za korišćenje vozila (član 5. stav 4. tačka 5)); da se upis u jedinstveni registar vozila neće izvršiti, odnosno neće se izdati registraciona nalepnica – ako zahtev, odnosno Registracioni list za motorno-priključno vozilo sadrži netačne podatke ili je nepotpun, odnosno ako nema odgovarajuće priloge iz člana 5. st. 4. i 5. ovog pravilnika (član 6.).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac, ukazujući na to da nisu bili ispunjeni uslovi za poništavanje saobraćajne dozvole koja mu je izdata pravnosnažnim rešenjem organa uprave, u suštini poziva na povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Navedenom odredbom svakome se garantuje da će nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi ti i odluči ti, pored ostalog, o njegovim pravima i obavezama .

Ocenjujući navode ustavne žalb e sa stanovišta prava na pravično suđenje, Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će se upravni postupak ponoviti a ko je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili je posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu, čak i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti . U tom slučaju organ uprave pribavlja od organa nadle žnog za krivično gonjenje obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti. Organ uprave je ove obaveze oslobođen samo ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje ponavljanje postupka , odnosno ako on sam sa sigurnošću može utvrditi da postoje okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti.

Ustavni sud je konstatovao da iz sadržine osporene presude proizlazi: da je predmetno motorno vozilo prvi put registrovano u Republici Srbiji na ime R.B, na osnovu italijanske saobraćajne dozvole i da je kao dokaz o vlasništvu, pored ostalog, priložen račun broj 131513 od 18. decembra 2006. godine, izdat od strane privrednog društva „ALD Automotive“ na ime privrednog društva „Verona moto“ iz Čačka ; da je predmetno vozilo još dva puta registrovano pre nego što je registrovano na podnosioca ustavne žalbe, na osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog sa A.T. Iz obrazloženja osporene presude, takođe, proizlazi da je prvostepeni organ, na osnovu obaveštenja Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju Interpol - Europol, utvrdio činjenicu da nije autentičan italijanski račun – dokaz o vlasništvu na osnovu koga je prvi put registrovano predmetno vozilo u Republici Srbiji, zbog čega je obnovio postupak izdavanja saobraćajne dozvol e podnosiocu ustavne žalbe, primenom odredbe 239. stav 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku. Ustavni sud, međutim, ukazuje da se iz sadržine osporene presude ne može zaključiti da li je činjenica da sporni italijanski račun nije autentičan posledica sprovedenog krivičnog postupka zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave, a ukoliko on nije sproveden, da li je prvostepeni organ pribavio obaveštenje nadležnog organa o postojanju okolnosti koje sprečavaju pokretanje tog krivičnog postupka. Takođe, iz obrazloženja osporene presude se ne može utvrditi da li je i na osnovu čega sam prvostepeni organ sa sigurnošću utvrdio da postoje okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da nisu bili ispunjeni uslovi za obnovu postupka primenom odredaba člana 239. stav 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku. Po oceni ovog suda, podnosilac ustavne žalbe, koji je registrovao vozilo na osnovu saobraćajne dozvole izdate u Republici Srbiji, ne može snositi štetne posledice naknadnog utvrđenja da nije autentičan dokaz o vlasništvu na osnovu kojeg je njegov pravni prethodnik registrovao vozilo, ako ta činjenica nije utvrđena u skladu sa zakonom. Iz navedenog sledi da je podnosiocu ustavne žalbe arbitrernom primenom prava, na njegovu štetu, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Utvrdivši navedenu povredu prava, Ustavni sud nije razmatrao druge povrede načela i prava, koje su takođe istaknute u ustavnoj žalbi.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 3452/2013 od 26 . februara 2015. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove 03/10-3 broj 226-1-2137/12 od 18. decembra 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti