Odbijanje ustavne žalbe protiv produženja pritvora osumnjičenom za trgovinu ljudima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu P. K. na produženje pritvora. Sud je ocenio da ranija višestruka osuđivanost i priroda krivičnog dela trgovine ljudima predstavljaju opravdane zakonske razloge za zadržavanje u pritvoru radi sprečavanja ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi P. K. iz Trstenika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba P. K. izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 125/21 od 17. februara 2022. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 218/22 od 1. marta 2022. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 3. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. P. K. iz Trstenika je, 14. marta 2022. godine, preko punomoćnika I. G, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava iz člana 31. stav 3. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe, u fazi istrage, produžen pritvor zbog postojanja pritvorskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je osporeno postojanje osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo zbog kojeg se protv njega sprovodi istraga i navedeno da u osporenim rešenjima nisu navedeni konkretni razlozi za trajanje pritvora prema njemu, kao i da je pravo na pretpostavku nevinosti podnosiocu ustavne žalbe povređeno time što su osporena rešenja zasnovana isključivo na ranijoj osuđivanosti podnosioca ustavne žalbe na kojima je zasnovan pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a ona sama po sebi, u odsustvu drugih okolnosti, ne može biti dovoljan osnov za produženje pritvora.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, ukine osporena rešenja, utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000,00 evra i materijalne štete u iznosu od 50.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe se, u vreme podnošenja ustavne žalbi, nalazio u pritvoru na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 125/21 od 26. decembra 2021. godine, koji mu se računa od 25. decembra 2021. godine kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 125/21 od 17. februara 2022. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr.), zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva osumnjičena lica sprovodi istraga na osnovu naredbe Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 149/21 od 26. decembra 2021. godine zbog krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. st. 1. i 6. Krivičnog zakonika. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe u osporenom rešenju je navedeno da je osumnjičeni P. K. ranije višestruko osuđivan, što ukazuje na kontinuitet u protivpravnom ponašanju, a kako se u predmetnom postupku tereti da je u dužem vremenskom periodu od 2. do 25. decembra 2021. godine vršio radnje krivičnog dela, kojim je ostvarivao protivpravnu imovinsku korist, sud je ocenio da navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 218/22 od 1. marta 2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca osumnjičenih protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, pa je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe u obrazloženju navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je osumnjičeni P. K. u decembru 2021. godine izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a iz izvoda iz kaznene evidencije proizlazi da je osumnjičeni ranije šest puta osuđivan (presudom Opštinskog suda u Trsteniku K. 151/05 od 16. oktobra 2006. godine zbog krivičnog dela iz člana 384. stav 1. Krivičnog zakonika, presudom Osnovnog suda u Kruševcu K. 4112/10 od 21. februara 2011. godine zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, presudom Višeg suda u Kruševcu K. 108/11 od 31. maja 2012. godine zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, presudom Opštinskog suda u Kruševcu K. 1064/11 od 22. februara 2013. godine zbog krivičnog dela iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, presudom Osnovong suda u Brusu K. 55/15 od 18. januara 2017. godine zbog krivičnog dela iz člana 195. Krivičnog zakonika), a iz prethodnih osuda proizlazi potojanje vremenskog kontinuiteta i to kako između ranijih osuda međusobno, tako i između ranijih osuda i predmetnog krivičnog dela, za koje se osnovano sumnjiči, a što po nalaženju suda ukazuje da bi osumnjičeni, ukoliko se nađe na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP pokazje kao nužna mera, čija svrha ne može biti ostvarena nijednom drugom blažom merom.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo a osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je: ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 3. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo trgovina ljudima, a da ocena nadležnih sudova u osporenim rešenjima u pogledu postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP nije očigledno proizvoljna i arbitrarna. Polazeći od toga da iz naredbe o sprovođenju istrage proizlazi postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe u dužem vremenskom periodu od 2. do 25. decembra 2021. godine preduzimao radnje krivičnog dela za koje se tereti, kao i da se radi o licu koje u vremenskom periodu dužem od jedne decenije pokazuje sklonst ka raznovrsnim neodgovornim i društveno neprihvatljivim ponašanjima, koje je rezultiralo sa šest pravnosnažnih osuda za izvršenje različitih krivičnih dela, koje okolnosti su krivični sudovi cenili kao naročite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ponoviti izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Stoga Ustavni sud smatra da osporena prvostepena rešenja sadrže dovoljno detaljna i jasna obrazloženja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, te kako su doneta u zakonito sprovedenom postupku, i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu protiv koga se vodi krivični postupak može produžiti pritvor, kao i da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao nadležan drugostepeni sud, detaljno cenio i obrazložio sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, Sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nisu postojali razlozi koji bi opravdali produženje pritvora prema njemu osporenim rešenjima.

Ustavni sud nadalje naglašava da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do dana podnošenja ustavne žalbe (14. marta 2022. godine) nalazio u pritvoru nepuna tri meseca (računajući od 25. decembra 2021. godine kada je lišen slobode), za koje vreme se sprovodi istraga protiv tri osumnjičena lica zbog krivičnog dela trgovine ljudima, koje je po svojoj prirodi složeno krivično delo, sa, u konkretnom slučaju, (najmanje-napomena US) šest oštećenih lica.

 

 

Ustavni sud je ocenio da navedeno ukazuje da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom i primerenom hitnošću pristupali vođenju postupka, kao i da je osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 125/21 od 17. februara 2022. godine i rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 218/22 od 1. marta 2022. godine nije povređeno Ustavom zajemčeno prava podnosioca ustavne žalbe iz člana člana 31. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

7. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da iz njihove sadržine nesumnjivo proizlazi da sudija za prethodni postupak ni krvično vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti daljeg produženja pritvora prema njemu. Obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora i prvostepeni i drugostepeni sud se kretali isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da su očigledno neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, kojom se garantuje svakome da će se smatrati nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, te je saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavom sudu, u ovom delu, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.