Povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neodlučivanja drugostepenog suda o žalbi preko šest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka kada se za to steknu uslovi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2840/2010
18.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudina Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Mitrovića iz Begaljice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radomira Mitrovića i utvrđuje da je u drugostepenom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu po žalbi protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da, kada se za to steknu zakonski uslovi, preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Mitrović iz Begaljice, podneo je 15. juna 2010. godine, preko punomoćnika Bojane Pavlović Sarić, advokata iz Grocke, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine.

Razlog podnošenja ustavne žalbe je „neodlučivanje drugostepenog suda, ranije Okružnog suda u Beogradu, a sada Apelacionog suda u Beogradu, o žalbi podnosioca ustavne žalbe Radomira Mitrovića, izjavljenoj 22. jula 2005. godine protiv presude Petog opštinskog suda u Bepgradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi da mu je nepostupanjem drugostepenog suda povređeno označeno Ustavom garantovano pravo, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku , kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80699/10 (ranije predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02, P. 87/01, P. 1659/97 i P. 1521/95) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci R.M. i M.D, obojica iz Begaljice, su 3. maja 1995. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu podneli svojinsku tužbu protiv tuženih- S.M, R.M, J.S, S.S. i Radomira Mitrovića, ovde podnosioca ustavne žalbe. Podnetom tužbom su tražili da sud utvrdi da je pogrešno izvršena uknjižba prava svojine određene nepokretne imovine u zemljišnim knjigama u korist tuženih. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1521/95.

Peti opštinski sud u Beogradu je 5. jula 1996. godine doneo presudu zbog izostanka.

Na ročištu održanom 21. maja 1997. godine sud je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo navedenu presudu. Predmetu je dodeljen novi boj P. 1659/97.

Peti opštinski sud u Beogradu je doneo presudu P. 1659/97 od 3. marta 2000. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 9165/2000 od 23. novembra 2000. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1659/97 od 3. marta 2000. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku sud je na ročištu održanom 7. marta 2001. godine konstatovao da je petotuženi Radomir Mitrović, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo protivtužbu radi utvrđenja prava svojine protiv svih zemljišno-knjižnih vlasnika – i tužilaca i tuženih, a po zaključenju rasprave od 1. novembra 2001. godine sud je, odlučujući o podnetoj tužbi i protivtužbi doneo presudu P. 87/01.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5935/02 od 12. jula 2002. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 87/01 od 1. novembra 2001. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Ponovni postupak pred prvostepenim sudom je nastavljen u predmetu P. 2363/02 u kojem je sud, po održanom ročištu za glavnu raspravu 7. novembra 2003. godine, doneo presudu. Na ročištu održanom 29. septembra 2004. godine sud je dozvolio ponavljanje postupka, pa je ukinuo presudu tog suda P. 2363/02 od 7. novembra 2003. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je doneo presudu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine.

Petotuženi-protivtužilac je 22. jula 2005. godine izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10717/05 od 29. decembra 2006. godine vratio nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu, radi dopune postupka, sa obrazloženjem da se žalba petotuženog-protivtužioca dostavi i ostalim tuženima po protivtužbi i da se, nakon proteka roka za odgovor na žalbu, spisi predmeta vrate drugostepenom sudu na odlučivanje.

Prvostepeni sud je početkom februara 2007. godine prosledio spise predmeta Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2892/10 od 23. jula 2010. godine vratio predmet Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Apelacioni sud ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o žalbi tuženog Radomira Mitrovića, s obzirom na to da je prvostepeni sud, usled očigledne greške u pisanju u stavu II izreke, propustio da odluči i o protivtužbi tuženog-protivtužioca Radomira Mitrovića u delu za koji iz obrazloženja presude proizlazi da je odbačena zbog nepostojanja pravnog interesa, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu radi otklanjanja navedenog nedostatka, da prvostepeni sud posebnim rešenjem ispravi očiglednu grešku u pisanju, rešenje o ispravci dostavi strankama, a po proteku roka za žalbu, predmet ponovo dostavi Apelacionom sudu, radi odlučivanja o žalbi tuženog Radomira Mitrovića.

Postupajući po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, Prvi osnovni sud u Beogradu je 10. septembra 2010. godine doneo rešenje P. 80699/2010 kojim je izvršio ispravku presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine u stavu II izreke, kao što je bliže navedeno, dok je u preostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Petotuženi-protivtužilac je 9. decembra 2010. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 80699/2010 od 25. oktobra 2011. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari usled smrti tuženog S.M. iz Begaljice, s tim da će se postupak nastaviti kada naslednici tuženog preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je sud našao da su se stekli uslovi iz člana 214. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku za prekid postupka, a s obzirom na to da se postupak ne može prekinuti samo u odnosu na neke tužene, jer svi tuženi imaju položaj jedinstvenih suparničara, odlučio da prekine postupak u odnosu na sve tužene.

Do donošenja navedenog rešenja prvostepeni sud se nekoliko puta obraćao nadležnim upravnim organima u cilju utvrđivanja činjenice da li je tuženi S.M. iz Begaljice, preminuo.

Parnične stranke nisu izjavile žalbe protiv rešenja o prekidu postupka koje je postalo pravnosnažno 1. decembra 2011. godine, kada je predmet arhiviran.

Spisi predmeta su 27. maja 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su odredbe člana 32. stav 1. Ustava i člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, kojima je osporeno „neodlučivanje drugostepenog suda, ranije Okružnog suda u Beogradu, a sada Apelacionog suda u Beogradu o žalbi podnosioca ustavne žalbe Radomira Mitrovića, izjavljenoj 22. jula 2005. godine, protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine“, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir period trajanja postupka koji je osporen ustavnom žalbom počev od 22. jula 2005. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog drugostepenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak odlučivanja o žalbi protiv navedene prvostepene presude nije okončan, odnosno da je Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem P. 80699/10 od 25. oktobra 2011. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, usled smrti tuženog S.M. iz Begaljice, s tim da će se postupak nastaviti kada naslednici tuženog preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je rešenja o prekidu postupka postalo pravnosnažno 1. decembra 2011. godine, kada je predmet arhiviran , i da ovlašćeni predlagači nisu podneli sudu zahtev za nastavak postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je trajanje osporenog postupka cenio počev od 22. jula 2005. godine, kada je podnosila c izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, do 25. oktobra 2011. godine kada je postupak prekinut rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80699/10 i utvrdio da je postupak do njegovog prekida trajao preko šest godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu us tavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, u kome je navedeno da se osporava dužina trajanja postupka po žalbi protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta zaključio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak odlučivanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da nadležni sud okonča postupak odlučivanja o žalbi, koju je protiv prvostepene presude izjavio kao petotuženi-protivtužilac u parničnom postupku.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju osporenog postupka je neažurno postupanje drugostepenog suda koji nije odlučio o žalbi u razumnom roku. Naime, Okružni sud u Beogradu nije odlučio o žalbi protiv prvostepene presude P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine, već je posle godinu dana i pet meseci rešenjem Gž. 10717/05 od 29. decembra 2006. godine vratio nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu, radi dopune postupka. Nakon toga, spisi predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 su početkom februara 2007. godine, prosleđeni Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi protiv navedene prvostepene presude. Do ustanovljenja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, Okružni sud u Beogradu nije preduzeo nijednu radnju u ovom postupku. Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2892/10 od 23. jula 2010. godine vratio predmet Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu, radi dopune postupka, nakon čega je postupak prekinut pred prvostepenim sudom rešenjem P. 80699/10 od 25. oktobra 2011. godine.

Ustavni sud nalazi da su period i potpune neaktivnosti i neodlučivanja Okružnog suda u Beogradu o žalbi protiv prvostepene presude u periodu od godinu dana i pet meseci, odnosno skoro tri godine , predugački i ničim opravdan i. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta (videti presudu u predmetu Jelavić-Mitrović protiv Hrvatske od 13. januara 2005. godine, stav 28, presudu u predmetu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije od 2. novembra 2006. godine, stav 38.).

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog drugostepenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da je Ustavni sud, krećući se u granicama zahteva u kome je osporena dužina trajanja postupka po žalbi, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku pred drugostepenim sudom, Sud nije posebno cenio postupanje prvostepenog suda u ranije sprovedenom parničnom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je u drugostepenom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu po žalbi protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2363/02 od 11. aprila 2005. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beograd u da preduzme odgovarajuće mere, kada se za to steknu zakonski uslovi, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe , zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe , zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet spora, postupanje sudova i ukupnu dužinu trajanja osporenog drugostepenog postu pka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja sudova.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti