Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj visini naknade za povredu prava na razuman rok

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je dosuđeni iznos od 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku neadekvatan. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu od 800 evra, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Lazarevića iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Lazarevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2768/05, a koji se sada vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 681/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Lazarević iz Beograda, preko punomoćnika Gordane Janus Milanković, advokata iz Beograda, je podneo 28. decembra 20 09. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2768/05.

U ustavnoj žalbi se navodi sledeće: da je podnosilac ustavne žalbe 1. aprila 2005. godine pokrenuo protiv T.Č. osporeni parnični postupak, u kome još uvek nije okončan dokazni postupak niti doneta prvostepena presuda; da je do dana podnošenja ustavne žalbe bilo zakazano 13 ročišta, u kome su se promenile četiri sudije, čime se postupak dodatno neopravdano prolongira, posebno imajući u vidu da nakon svake promene u sastavu suda rasprava počinje ponovnim čitanjem spisa predmeta i „upoznavanjem sudije sa predmetom“; da je podnosilac preduzeo sve radnje kako postupak ne bi trajao neopravdano dugo. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i naloži da se osporeni postupak okonča u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu uvida izvršenog u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2768/05 (sada predmeta Višeg suda u Beogradu P. 681/11), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje Ustavnog suda :

3.1. Postupak pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu

Zoran Lazarević, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 1. aprila 2005. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv T.Č. Postupak je pokrenut zbog duga tuženog, a po osnovu pruženih advokatskih usluga od strane tužioca.

Tokom trajanja postupka pred Drugi opštinskim sudom u Beogradu je postupalo pet sudija. Bilo je zakazano 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana. Ročišta zakazana za 7. april 2006. godine i 24. jun 2009. godine su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dok su ročišta zakazana za 20. septembar 2007. godine i 5. decembar 2007. godine odložena zbog nedolaska tuženog i nepostojanja dokaza da je primio poziv za ročište. Ročište zakazano za 16. januar 2008. godine nije održano zbog pokušaja stranaka za mirno rešavanje spora.

Tokom postupka, sud je vršio uvide u veći broj predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, kao i spise predmeta Republičke uprave javnih prihoda - Odeljenja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Čukarica i spise predmeta Sekretarijata za komunalno-stambene i građevinske poslove opštine Čukarica, o čemu su sačinjene službene beleške. Takođe, sud je na ročištu održanom 3. decembra 2008. godine odredio ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine duga tuženog po osnovu pruženih advokatskih usluga od strane tužioca. Nalaz i mišljenje veštaka su sudu dostavljeni 16. marta 2009. godine, ali se zbog osporavanja nalaza od strane obe stranke, veštak naknadno izjašnjavao podnescima od 2. juna 2009. godine i 5. oktobra 2009. godine. Na poslednjem ročištu pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, održanom 13. novembra 2009. godine, pored ostalog, svoj iskaz je dao i veštak.

Tokom trajanja postupka pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, tužilac je u više podnesaka predlagao sudu zakazivanje ročišta (podnesak od 30. septembra 2005. godine i 12. maja 2006. godine), kako se postupak ne bi nepotrebno odugovlačio, a podnescima od 27. februara 2008. godine i 1. aprila 2008. godine, tužilac je predložio sudu donošenje delimične presude.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 18. februara 2010. godine doneo rešenje P. 11151/10 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je tužilac podneo tužbu radi naknade štete i da je tužbeni zahtev nakon obavljenog veštačenja precizirao na iznos od 11.673.750,72 dinara, da je ispitujući po službenoj dužnosti svoju nadležnost u smislu člana 17. stav 1. ZPP, sud utvrdio da nije stvarno nadležan za suđenje u ovom sporu, te da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu.

Tužilac je, na osnovu pouke o pravnom leku koja je data u navedenom prvostepenom rešenju, 9. marta 2010. godine izjavio žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11151/10 od 18. februara 2010. godine. Viši sud u Beogradu je 4. marta 2011. godine doneo rešenje Gž. 12656/11 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za rešavanje žalbe tužioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11151/10 od 18. februara 2010. godine. Predmet je ustupljen Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom za rešavanje po žalbi tužioca. Apelacioni sud u Beogradu je 13. jula 2011. godine doneo rešenje Gž. 1809/11 kojim se odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11151/10 od 18. februara 2010. godine.

Tužilac je dopisom od 12. septembra 2011. godine urgirao da se Višem sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu za postupanje u ovoj pravnoj stvari, dostave spisi predmeta. Spisi predmeta su dostavljeni Višem sudu u Beogradu 23. septembra 2011. godine.

3. 2. Postupak pred Višim sudom u Beogradu

Podnescima od 20. oktobra 2011. godine i 24. februara 2012. godine, tužilac je predlagao sudu da zakaže ročište, kako se postupak ne bi neopravdano odugovlačio.

Prvo ročište pred Višim sudom u Beogradu je održano 20. marta 2012. godine, na kome je, pored ostalog, saslušan sudski veštak. U svom iskazu, veštak je ostao pri osnovnom nalazu datom 16. marta 2009. godine i izjašnjenjima datim 2. juna 2009. godine i 5. oktobra 2009. godine, kao i iskazu datom sudu 13. novembra 2009. godine. Tuženi je tražio odlaganje ročišta, kako bi stavio primedbe na poslednje izjašnjenje veštaka.

Tužilac je podneskom od 29. marta 2012. godine ukazao sudu da tuženi zloupotrebljava svoja procesna prava traženjem odlaganja ročišta. Istim podneskom, tužilac je odustao od izvođenja daljih dokaza, povukao predlog za donošenje delimične presude i preložio sudu da donese presudu na osnovu iskaza stranaka i nalaza veštaka. Podneskom od 3. aprila 2012. godine, tuženi je dao nove primedbe na nalaz veštaka, a na koje primedbe se veštak izjasnio podneskom od 17. aprila 2012. godine. Ročište zakazano za 25. april 2012. godine nije održano, jer tuženi nije primio izjašnjenje veštaka od 17. aprila 2012. godine

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7) Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11 ) je propisano da viši sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.

Odredbama član 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 25/04) (u daljem tekstu: ZPP) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Z akona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) izmenjen je član 394. ZPP, čiji stav 2. je, nakon izmena, propisao da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak u konkretnom predmetu traje sedam godina, da su kao prvostepeni sudovi postupali, i Drugi opštinski sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu, te da još uvek nije doneta prvostepena presuda, a što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se predmetni parnični postupak vodi radi naknade štete (duga) tuženog prema tužiocu, a po osnovu pruženih advokatskih usluga, te da je među strankama sporno pitanje broja i vrste pruženih advokatskih usluga, odnosno visine naknade štete. Ustavni sud je dalje utvrdio da je Drugi opštinski sud u Beogradu, kao sud koji je prvi postupao, izvršio uvid u spise većeg broja sudskih i upravnih predmeta, kao i da je odredio složeno ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine duga tuženog po osnovu pruženih advokatskih usluga od strane tužioca. Sud je utvrdio i da je tokom trajanja postupka pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu postupalo pet sudija, te da su dva ročišta za glavnu raspravu odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je po stupanju na snagu Zakona o izmena i dopuna ZPP, predmet nakon skoro šest godina prešao u nadležnost Višeg suda u Beogradu, a da je o žalbi podnosioca ustavne žalbe na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim, delimično zbog pogrešne pouke o pravnom leku, rešavano više od godinu dana.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je isti redovno prisustvovao ročištima, kao i da je više puta ukazivao sudu na potrebu da se postupak vodi bez nepotrebnog odugovlačenja. Takođe, imajući u vidu prirodu spora, kao i visinu tužbenog zahteva, Ustavni sud je utvrdio da za podnosioca ustavne žalbe nesumnjivo postoji značaj da se sporna pitanja rasprave i predmetni postupak okonča u razumnom roku.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, kao i okolnost da je nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopuna ma ZPP, predmet prešao u nadležnost Višeg suda u Beogradu, ne mogu opravdati dosadašnje trajanje postupka, kao ni okolnost da još uvek nije doneta prvostepena presuda. Pri tome, Ustavni sud je posebno cenio i da prava podnosioca ustavne žalbe o kojima se u predmetnom postupku odlučuje imaju za njega poseban značaj, te da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju ovog postupka.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u dosadašnjem toku parničnog postupka koji se vodi o pred Drugim opštinskim sudu u Beogradu u predmetu P. 2768/05, a koji se sada vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 681/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u stavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava. Kako parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj visini naknade za povredu prava na razuman rok

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti