Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u postupku restitucije imovine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu jednog podnosioca, jer ugovor o trampi i ugovor o poklonu ne predstavljaju osnov za restituciju. Žalba druge podnositeljke je odbačena jer kao snaha bivše vlasnice ne spada u krug zakonskih naslednika sa pravom na restituciju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stane Jovanović iz Donje Livadice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stane Jovanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 393/08 od 7. avgusta 2009. godine, presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 1580/09 od 21. oktobra 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2285/10 od 3. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stana Jovanović iz Donje Livadice je 14. juna 2010. godine, preko punomoćnika Momira Bogosavljevića, advokata iz Donje Livadice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da nadležni sudovi pri određivanju visine izdržavanja za podnositeljku ustavne žalbe nisu ''cenili sve okolnosti koje utiču na mogućnost dužnika izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona, već su odluku zasnovali na slobodnoj oceni''. Smatra da sudovi nisu razmatrali ukupne potrebe podnositeljke ustavne žalbe, te da su nepravično utvrdili da je suma od 16% zarade tuženog dovoljna za njeno izdržavanje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani vođen parnični postupak radi izdržavanja protiv tuženog P.J. Osporenom prvostepenom presudom P. 393/08 od 7. avgusta 2009. godine, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji plaća mesečno na ime izdržavanja 16% od zarade koju prima kao radnik vatrogasne brigade OUP Velika Plana i to počev od 16. maja 2008. godine, pa ubuduće svakog meseca, pod pretnjom izvršenja, dok za to postoje zakonski razlozi. Stavom drugim izreke navedene presude odbijeno je kao neosnovano veće potraživanje od dosuđenih 16% do traženih 25%, dok je stavom trećim izreke obavezan tuženi da tužilji plati troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 1580/09 od 21. oktobra 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Oporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2285/10 od 3. marta 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv drugostepene presude. U obrazloženju revizijske presude je navedeno: da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo u pobijanim presudama, obavezujući tuženog da doprinosi izdržavanju svoje majke - tužilje na osnovu člana 156. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom na to da je ona nesposobna za rad i nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a visinu su pravilno odredili u smislu člana 160. tačka 1. i člana 162. Porodičnog zakona; da su neosnovani tužiljini revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo zbog toga što dosuđenih 16% od mesečne zarade tuženog (umesto traženih 25%) ne doseže iznos neophodan za njeno izdržavanje, jer je utvrđeno da tuženi faktički snosi troškove za tužiljinu ishranu, ogrev i komunalne troškove u kući u kojoj zajedno žive, dok dosuđeni iznos predstavlja samo deo tog doprinosa za lekove i druge lične potrebe tužilje.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede ustavnih prava podnositeljke na koja se u žalbi ukazuje. Naime, podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova, smatrajući da je tužbeni zahtev trebalo da bude usvojen u celosti.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već razmotreni u osporenoj revizijskoj presudi. Takođe, Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je jedna od parničnih stranaka nezadovoljna ishodom postupka nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenih Ustavom garantovanog prava, u konkretnom slučaju prava na imovinu iz člana 58. Ustava, koje nije ni bilo predmet parnice.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnositeljka od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih odluka, ovaj sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u postupku restitucije imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti