Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akata kojima je odbijen predlog za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata kojima je odbijen predlog za ponavljanje upravnog postupka. Sud je utvrdio da pravo na pravično suđenje nije primenljivo ratione materiae, jer se ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2854/2011
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Useina Milovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Useina Milovanovića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 18709/10 od 14. aprila 2011. godine, rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-61/2010 od 15. januara 2010. godine i zaključka Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-1298-2/2008 od 26. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Usein Milovanović iz Beograda izjavio je, preko punomoćnika Tatjane Petrović, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu 25. juna 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 18709/10 od 14. aprila 2011. godine, rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-61/2010 od 15. januara 2010. godine i zaključka Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-1298-2/2008 od 26. novembra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na socijalnu zaštitu i prava na penzijsko osiguranje, zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1, članom 36, članom 69. stav 3. i članom 70. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode podnosioca.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim zaključkom Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-1298-2/2008 od 26. novembra 2009. godine odbačen predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Filijale Beograd broj 0104-10411-1298-1/2008 od 12. februara 2008. godine, dok je osporenim rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-61/2010 od 15. januara 2010. godine odbijena žalba izjavljena protiv navedenog zaključka.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 18709/10 od 14. aprila 2011. godine odbijena je tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0031-10412-61/2010 od 15. januara 2010. godine (stav 1. izreke) i odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja takse (stav 2. izreke).

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, tako što mu nije dozvoljeno ponavljanje postupka na osnovu dokaza – presude Vrhovnog suda Srbije U. 3461/08, kojom je uvažena tužba Lj.M. kojoj je radni odnos prestao po istom osnovu kao i njemu, a po presudi joj je priznato pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Ustavni sud ukazuje da navedeno pravo prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, dok se na vanredna pravna sredstva, kao što je predlog za ponavljanje postupka, odnosi samo ako su ona zakonom dozvoljena. U konkretnom slučaju, Nacionalna služba za zapošljavanje i Upravni sud su osporenim aktima utvrdili da nisu bili ispunjeni uslovi za ponovljanje postupka, pošto se dokaz na kome podnosilac zasniva svoj predlog ne može smatrati razlogom za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 239. stav 1. tačka 5) Zakona o opštem upravnom postupku, posebno što u ovoj pravnoj stvari uopšte nije postojalo prethodno pitanje u smislu člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, a presuda na koju se poziva podnosilac se odnosi na drugo lice, te ne može biti osnov za ponavljanje postupka u predmetnoj upravnoj stvari, što Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Pored toga, Ustavni sud ističe da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo žalbe u upravnom postupku čije je ponavljanje tražio, kao i pravo na tužbu tada Vrhovnom sudu Srbije koje, kako sam navodi, nije iskoristio. Takođe, Ustavni sud konstatuje i da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio svoje zakonsko pravo da izjavi žalbu Nacionalnoj službi za zapošljavanje protiv osporenog zaključka Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd kojim je odbačen predlog za ponavljanje upravnog postupka, kao i tužbu Upravnom sudu protiv osporenog drugostepenog rešenja, pri čemu navedeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Ustavni sud je konstatovao da je istaknuta povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u konkretnom slučaju ratione materiae nespojiva sa sadržinom osporenih odluka, kojima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već o ispunjenosti procesnih uslova iz člana 239. stav 1. tačka 5) Zakona o opštem upravnom postupku za ponavljanje upravnog postupka koji je pravnosnažno okončan rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala za grad Beograd broj 0104-10411-1298-1/2008 od 12. februara 2008. godine. O zahtevu podnosioca za priznavanje prava na novčanu naknadu pravnosnažno je odlučeno u postupku čije ponavljanje je podnosilac tražio. U vezi sa tim, Ustavni sud je imao u vidu stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine).

Takođe, ne mogu se prihvatiti navodi podnosioca ustavne žalbe da ga je Upravni sud pogrešno obavezao da plati sudsku taksu, pošto je Upravni sud takvu odluku obrazložio time da je podnosilac dostavio samo kopiju Evidencionog kartona nezaposlenog lica, te nije mogao da oceni sve okolnosti od značaja za donošenje odluke, odnosno nije mogao da utvrdi ukupan prihod tužioca, niti članova njegovog domaćinstva, kao ni broj lica koja izdržava. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Upravni sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnje da je osporenim odlukama povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na štetu podnosioca, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi iz kojih bi proizlazilo da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog načela zabrane svakog vida diskriminacije.

Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnosilac nije dostavio ni dokaze za navode da mu je osporenim odlukama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac nije dostavio pravnosnažne odluke kojima bi dokazao da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji Nacionalna služba za zapošljavanje drugačije odlučivala o predlogu za ponavljanje postupka, odnosno da je Upravni sud povodom iste pravne situacije zauzeo drugačiji stav o predlogu za ponavljanje postupka i zahtevu za oslobađanje od plaćanja takse. Takođe, iz same činjenice da je podnosilac nezadovoljan pravnosnažno okončanim upravnim postupkom, ne može se izvući zaključak da mu je time povređeno pravo na sudsku zaštitu.

Ustavni sud je utvrdio i da se istaknuta povreda prava iz člana 69. stav 3. i člana 70. Ustava, u konkretnom slučaju, ne može dovesti u pravnu vezu sa sadržinom osporenih odluka kojima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već o ispunjenosti procesnih uslova za ponavljanje upravnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 4175/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda
• Už 2705/2011: Rešenje o odbacivanju žalbe u postupku ponavljanja upravnog postupka
• Už 4044/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv odluke o ponavljanju postupka
• Už 2750/2014: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u upravnom sporu
• Už 4043/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi ustavnih prava
• Už 4176/2011: Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda o ponavljanju postupka