Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi imovinske i neimovinske štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su pogrešno odbili zahteve za naknadu imovinske štete i dosudili preniske iznose za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama S. C . i Z . S, obojice iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a S. C . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 201 8. godine podnosiocu ustavne žalb e povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca S. C , a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 668/17 od 23. oktobra 201 7. godine potvrđena u stav u 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalb i tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 668/17 od 23. oktobra 2017. godine.

3. Utvrđuje se pravo S. C . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 635/18 od 11. decembra 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca Z. S , a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 667/17 od 4. jula 2018. godine potvrđena u stav u 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljen oj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 667/17 od 4. jula 2018. godine.

6. Utvrđuje se pravo Z. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. C . i Z . S, obojic a iz Leskovca , izjavili su Ustavnom sudu, 8. marta 201 8. godine, odnosno 17. januara 2019. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Leskovca, ustavne žalb e protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalb ama je, pored ostalog, navedeno da je propustom Privrednog suda u Leskovcu da u predmetnom stečajnom postupku namiri potraživanj a podnosi laca iz radnog odnosa , utvrđena pravnosnažn im sudskim odluk ama, povređen a označena ustavna prava. Istakli su da su rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen i njihovi prigovori radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naveli su da su, nakon što im je pravnosnažno utvrđena povred a prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku , u skladu sa odredb ama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , podne li tužb e protiv Republike Srbije radi naknade štete, ali da su osporen im pravnosnažnim presudama njihovi tužbeni zahtevi za naknadu imovinske štete u celosti odbijeni kao neosnovani, dok su tužbeni zahtev i za naknadu neimovinske štete delimično usvojen i u iznosima od po 400 evra, a odbijeni do iznosa od traženih 2 .000 evra, što je prenisko u poređenju sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Postavili su zahteve za naknadu š tete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavn e žalb e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2489/16 od 9. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnosi oca ustavn e žalb e S. C . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 37/10, nad stečajnim dužnikom AD E. „R.“ Leskovac – u stečaju. Pod nosiocu su u predmetnom stečajnom postupku utvrđena potraživanja iz radnog odnosa u iznosu od 110.051,13 dinara .

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuži oca, ovde podnosioca ustavne žalbe S. C , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 668/17 od 23. oktobra 2017. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da mu na ime imovinske štete isplati iznos utvrđen u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tuži lac je dužan da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, ona nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razu mnom roku, odnosno da je tužilac pretrpe o imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku; da je pravilna odluka prvostepenog suda i u pogledu iznosa od 400 evra koji je dosuđen na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1094/16 od 9. avgusta 2016. godine usvojen je prigovor podnosioca ustavne žalbe Z. S . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 37/10, nad stečajnim dužnikom AD E. „R .“ Leskovac – u stečaju. Podnosiocu su u predmetnom stečajnom postupku utvrđena potraživanja iz radnog odnosa u iznosu od 52.934,41 dinara .

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe Z . S , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 667/17 od 4. jula 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da mu na ime imovinske štete isplati iznos od 295.806,04 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilac je dužan da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku; da je pravilno odluka prvostepenog suda i u pogledu iznosa od 400 evra koji je dosuđen na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Najpre kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presud e u naveden im delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Što se tiče osporenih drugostepen ih presud a u delovima ko jima su odbijen i kao neosnovan i tužbeni zahtev i za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od 400 evra, pa do 2.000 evra, Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presud e koj ima su podnosioc ima dosuđen a novčan a obešteće nja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosi laca da u primerenom roku naplate dosuđen a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavn ih žalb i pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je ocenio da je osporen im drugostepenim presudama, kojima je podnosioc ima dosuđen iznos od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti, povređeno nj ihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine i Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine, podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon i 103/15) usvojio ustavne žalb e podnosi laca, odlučujući kao u tač. 1. i 4. izreke.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporen ih presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine i Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine, u delovima kojim a su odbijen e kao neosnovan e žalb e tuži laca izjavljene protiv stav ova 3. izrek a prvostepen ih presud a, i određivanjem da taj sud u ponovn im postupcima donese nov e odluke o žalb ama tuži laca izjavljen im protiv stavova 3. izreka presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 668/17 od 23. oktobra 2017. godine i Prr. 667/17 od 4. jula 2018. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ust avnom sudu, odlučeno kao u tač. 2. i 5. izreke.

9. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 3. i 6. izreke utvrdio podnosiocima prav o na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu osporen ih presud a Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 25/18 od 30. januara 2018. godine i Gžrr. 635/18 od 11. decembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporene presud e, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom .

11. U pogledu zahteva Z. S . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (v ideti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.