Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu odluku, čime je podnositeljki uskraćeno mirno uživanje imovine. Dosuđena joj je naknada materijalne štete u visini potraživanja iz izvršne isprave. Žalba na visinu naknade nematerijalne štete je odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . S . iz Atenice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08) podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju Op štinskog suda u Čačku I. 421/08 od 10. aprila 20 08. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba N. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 14/15 od 22. januara 201 5. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S . iz Atenice podnela je Ustavnom sudu, 11. septembra 2012. godine, preko punomoćnika D . R , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08). Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-7211/2012.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08) podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Podnositeljka ustavne žalbe je, 24. aprila 2015. godine, izjavila novu ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 4. maja 2015. godine, zbog povrede prava zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g . 14/15 od 22. januara 2015. godine . U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, nisu otklonjene posledice utvrđene povrede navedenog prava . Podnositeljka istič e da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 11. septembra 2012. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08), spojio sa ustavnom žalbom od 24. aprila 2015. godine zavedenom pod novim brojem Už-2858/2015, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 421/08 od 10. aprila 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 654/07 od 28. februara 2008. godine, kojom je obavezan tuženi FRA "A." DOO iz Čačka , kao izvršni dužnik , da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zako nskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja , i to plenidbom novčanih iznosa, posredstvom NBS - Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača ovde podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dan a podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko određene naknade u stavu tri izre ke rešenja, u iznosu od još 900 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 14/15 od 22. januara 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu četvrtom izreke.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 10. aprila 20 08. godine, p odnošenjem predloga za izvršenje ( usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 421/08 od 10. aprila 2008. godine), kao i da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije naplatio svoje potraživanje; da je Viši sud u Čačku pravilno odlučio o pravu na naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, da je prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti, da Vrhovni kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8 a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 11. septembra 2012. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1230/11 (ranije predmet I. 421/08), po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosi teljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 421/08 od 10. aprila 2008. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke izjavljenoj 24 . aprila 2015. godine protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 14/1 5 od 22. januara 2015. godine, kojima je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da je podnosi teljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljana visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompe nzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti ekonomskim i socijalnim prilikama u Republici Srbij i.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličn im slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi teljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sl ičnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 97/14 od 1. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 14 /15 od 22. januara 2015. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.