Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko šest godina. Sudu se nalaže da postupak okonča u najkraćem roku, dok je zahtev za naknadu štete odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nike Gigića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nike Gigića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 816/10 (ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 28/07) povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požegi da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nika Gigić iz Zrenjanina podneo je 14. juna 2010. godine , preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 28/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca podneo 31. januara 2007. godine Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 674/05 od 12. oktobra 2005. godine; da je Opštinski sud u Požegi 13. februara 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 28/07, ali da nakon toga nije preduzimao radnje; da je izvršni poverilac podneo 10. decembra 2007. godine urgenciju nadležnom sudu , a 18. septembra 2008. godine predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, te da je aktom tog suda od 27. maja 2010. godine obavešten da je njegova predstavka neprihvatljiva jer se nije prethodno nije obratio Ustavnom sudu Republike Srbije; da je ne sprovođenjem navedenog izvršenja povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku.

Podneskom od 6. septembra 2011. godine podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i troškove postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i izvršenog uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Požegi I. 816/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 2 . februara 2007. godine Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M. S. iz Požege na osnovu pravosnažne i izvršne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 674/05 od 12. oktobra 2005. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu, na ime troškova četiri opomene sa paušalom i poštanskim troškovima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka , isplati određene novčane iznose . Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Požegi je 13. febuara 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 28/07.

Izvršni poverilac je 10. decembra 2007. godine dostavio urgenciju Opštinskom sudu u Požegi.

Nakon toga, u postupku nije preduzeta nijedna radnja.

4. Odredb om člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/04), bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđ enja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud najpre konstatuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju , prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prav a za podnosioca ustavne žalbe, predstavljaju najvažnije kriterijume kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak od podnošenja predloga izvršenja do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi traje preko šest godina.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od relativnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom da je predlogom za izvršenje tražio namirenje novčanog potraživanja koje mu je dosuđeno u parničnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe se podneskom od 10. decembra 2007. godine obratio Opštinskom sudu u Požegi urgirajući sprovođenje izvršenja, ali nakon toga nije preduzimao druge radnje u cilju okončanja postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud u Požegi, a potom i Osnovni sud u Požegi nisu sproveli izvršni postupak u skladu sa načelom hitnosti iz Zakona o izvršnom postupku odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, nakon donošenja rešenja o izvršenju I. 28/07 od 13. februara 2007. godine nadležni sudovi nisu preduzeli nijednu radnju u cilju okončanja postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 816/10 (ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 28/07), te je u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu.

6. Polazeći od okolnosti predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju samo utvrđivanje povrede prava dovoljno pravično zadovoljenje za podnosiioca u pogledu nje govog zahteva za naknadu nematerijalne štete , imajući u vidu njegovu neaktivnost u cilju ubrzanja postupka, kao i značaj postavljenog zahteva.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8 . Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti