Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u istražnom postupku. Isključiva odgovornost za trajanje postupka od preko pet i po godina pripisana je neaktivnosti nadležnog javnog tužilaštva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je u istražnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Užicu u predmetu Ki. 1/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom javnom tužilaštvu da u što kraćem roku odluči o daljem toku krivičnog postupka iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz B. podneo je Ustavnom sudu 24. juna 2011. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz U, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u istražnom postupku koji se vodi u predmetu Višeg suda u Užicu Ki. 1/10.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da je 28. marta 2008. godine Okružni sud u Užicu doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 21/08 protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika;

- da je istraga proširena rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Užicu Ki. 21/08 od 18. aprila 2008. godine protiv istih okrivljenih lica, za ista krivična dela;

- da je istraga ponovo proširena 23. maja 2008. godine rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Užicu Ki. 21/08 i to protiv sva tri okrivljena lica i protiv Z.M. zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, poreska utaj a iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika;

- da je istraga konačno proširena i rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Užicu Ki. 21/08 od 20. juna 2008. godine protiv okrivljenih zbog krivičnih dela poreska utaj a iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika;

- da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru od 27. marta 2008. godine (po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Užicu Ki. 21/08) do 1. avgusta 2008. godine, kada mu je rešenjem Ki. 21/08 pritvor ukinut;

- da od donošenja rešenja o sprovođenju istrage do podnošenja ustavne žalbe istraga traje više od tri godine i da još nije završena, niti je optužnica podignuta;

- da je podnosioca ustavne žalbe „ovakvo nepostupanje pravosudnih organa koje se ogleda u odugovlačenju i držanju u neizvesnosti da li će se podići optužba ili ne, da li će biti izveden pred sud“ dovelo do „sudijskog raspeća“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te naredi otklanjanje štetnih posledica.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovore Višeg suda u Užicu Su. VIII-172/11 od 24. oktobra 2011. godine i Su. VIII-189/13 od 30. septembra 2013. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 28. marta 2008. godine Okružnom sudu u Užicu podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 34/08 protiv tri osumnjičena lica, među kojima je i S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili: 1) osumnjičeni S. M. i Lj. D. krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika; 2) osumnjičeni S. M, Lj. D. i D.S. krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija Okružnog suda u Užicu je doneo rešenje Ki. 21/08 od 28. marta 2008. godine o sprovođenju istrage protiv osumnjičenih i odredio im pritvor u trajanju do mesec dana, koji im se računa od 27. marta 2008. godine kada su lišeni slobode, prethodno saslušavši osumnjičenog S. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, i ostale osumnjičene.

Istražni sudija Okružnog suda u Užicu je potom saslušao 17 predloženih svedoka i doneo je naredbu za ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Nakon ovoga, Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 15. aprila 2008. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu zahtev za proširenje istrage protiv sva tri osumnjičena lica, među kojima je i ovde podnosilac ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je po ovom zahtevu zakazao saslušanje osumnjičenih, te je po obavljenom saslušanju doneo rešenje Ki. 21/08 od 18. aprila 2008. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedena krivična dela. Potom je istažni sudija saslušao 43 predložena svedoka.

Novim rešenjem Kv. 165/08 od 24. aprila 2008. godine, postupajući sud je prema okrivljenima produžio pritvor određen rešenjem Ki. 21/08 od 28. marta 2008. godine, za još najviše 2 meseca.

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je potom 14. maja 2008. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu još dva zahteva za proširenje istrage, i to, prvi, protiv podnosioca ustavne žalbe i Lj.D. zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, i drugi, protiv podnosioca ustavne žalbe, D.S, Lj.D. i Z.M, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa čl. 33. i 35. Krivičnog zakonika i poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je po ovim zahtevima zakazao saslušanje osumnjičenih, te je po obavljenom saslušanju doneo rešenje Ki. 21/08 od 23. maja 2008. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedena krivična dela. Potom je istažni sudija saslušao sedam predloženih svedoka.

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je zatim 17. juna 2008. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu novi zahtev za proširenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, D.S. i Lj.D. zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je po obavljenom saslušanju osumnjičenih doneo rešenje Ki. 21/08 od 20. juna 2008. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedena krivična dela. Potom je istažni sudija saslušao još sedam predloženih svedoka.

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 23. juna 2008. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu nova tri zahteva za proširenje istrage, i to, prvi, protiv podnosioca ustavne žalbe i D.S. zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, drugi i treći, protiv podnosioca ustavne žalbe i D.S. zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i zloupotreba službenog položaja iz člana člana 359. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je , po obavljenom saslušanju osumnjičenih , doneo rešenje Ki. 21/08 od 26. juna 2008. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedena krivična dela. Potom je istažni sudija saslušao 37 predloženih svedoka.

Po predlogu istražnog sudije, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kr. 409/08 od 19. juna 2008. godine produžio pritvor osumnjičenima za još najduže tri meseca, tako da pritvor po ovom rešenju ne može trajati duže od 24. septembra 2008. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 28. jula 2008. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu zahtev za proširenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, D.S. i Lj.D, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je po obavljenom saslušanju osumnjičenih doneo rešenje Ki. 21/08 od 21. avgusta 2008. godine o proširenju istrage protiv svih osumnjičenih za navedeno krivično delo. Potom je istažni sudija saslušao četiri predložena svedoka.

Istražni sudija Okružnog suda u Užicu je 1. avgusta 2008. godine doneo rešenje Ki. 21/08 kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe, D.S. i Lj.D. ukinuo pritvor i oni su pušteni na slobodu.

Istražni sudija Okružnog suda u Užicu je 6. oktobra 2008. godine doneo naredbu Ki. 21/08 kojom je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Nalaz sa mišljenje m veštaka je Okružnom sudu u Užicu dostavljen 20. marta 2009. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 5. januara 2009. godine dostavilo Okružnom sudu u Užicu zahtev za proširenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe i Lj.D, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je po obavljenom saslušanju osumnjičenih doneo rešenje o proširenju istrage protiv osumnjičenih za navedeno krivično delo.

Nakon završene istrage, istražni sudija Okružnog suda u Užicu je 23. marta 2009. godine spise predmeta Ki. 21/08 dostavio Okružnom javnom tužilaštvu na dalju nadležnost.

Više javno tužilaštvo u Užicu je 6. jula 2010. godine podnelo Višem sudu u Užicu zahtev za dopunu istrage. Istažni sudija je po zahtevu za dopunu istrage saslušao osam predloženih svedoka, odredio građevinsko veštačenje i dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke i dopunski nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke dostavljeni su Višem sudu u Užicu 16. avgusta 2010. godine.

Nakon završene istrage, istražni sudija Višeg suda u Užicu je 16. avgusta 2010. godine spise predmeta Ki. 1/10 dostavio Višem javnom tužilaštvu u Užicu na dalju nadležnost.

Više javno tužilaštvo u Užicu je 17. septembra 2010. godine podnelo Višem sudu u Užicu novi predlog za dopunu istrage. Istažni sudija je po tom predlogu za dopunu istrage saslušao sedam predloženih svedoka i odredio dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Dopunski nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke dostavljeni su Višem sudu u Užicu 21. oktobra 2011. godine.

Nakon završene istrage, istražni sudija Višeg suda u Užicu je 24. oktobra 2011. godine spise predmeta Ki. 1/10 dostavio Višem javnom tužilaštvu u Užicu na dalju nadležnost.

Više javno tužilaštvo u Užicu je 4. novembra 2011. godine podnelo Višem sudu u Užicu treći po redu predlog za dopunu istrage. Istažni sudija je 7. novembra 2011. godine doneo naredbu za dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje i isti dan spise predmeta sa naredbom predao veštaku.

Dopunski nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke dostavljeni su Višem sudu u Užicu 4. septembra 2012. godine.

Istražni sudija Višeg suda u Užicu je 4. septembra 2012. godine spise predmeta Ki. 1/10 dostavio Višem javnom tužilaštvu u Užicu na dalju nadležnost, od kada se isti neprekidno nalaze u Tužilaštvu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/ 02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/ 09 i 76/ 10), koji je važio u vreme završetka istrage čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, bilo je propisano: da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo i da će se u istrazi prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim. (član 241. st. 1. i 2.); da se istraga sprovodi na zahtev javnog tužioca i da se z ahtev za sprovođenje istrage podnosi istražnom sudiji nadležnog suda (član 242. st. 1. i 2.); da k ad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika i da će se r ešenje dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom (član 243. stav 1.).

Odredbama člana 257. Zakonika o krivičnom postupku propisano je, pored ostalog: da istražni sudija završava istragu kad nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno (stav 1.); da p o završenoj istrazi istražni sudija dostavlja spise javnom tužiocu koji je dužan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja i da o vaj rok može veće (član 24. stav 6) produžiti na predlog javnog tužioca, najduže za još petnaest dana (stav 3.); da ako javni tužilac ne postupi u roku predviđenom u st. 2. i 3. ovog člana, dužan je da o razlozima obavesti višeg javnog tužioca (stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni istražni postupak trajao ukupno tri godine, pet meseci i sedam dana, računajući od 28. marta 2008. godine (kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražni postupak otpočeo) do 4. septembra 2011. godine (kada je nakon sprovedene istrage istražni sudija Višeg suda u Užicu spise predmeta Ki. 1/10 dostavio Višem javnom tužilaštvu u Užicu na dalju nadležnost). Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su se navedeni istražni spisi od 4. septembra 2012. godine do 30. septembra 2013. godine (kada je Sudu dostavljen odgovor na navode ustavne žalbe), dakle više od godinu dana, neprekidno nalazili u nadležnom tužilaštvu, koje nije donelo odluku da li će nakon sprovedene istrage tražiti dopunu istrage ili će podi ći optužnicu ili da ti izjavu da odustaje od gonjenja

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju ni posle ukupno pet u po godina od donošenja rešenja o sprovođenju istrage nije bilo odlučeno da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, a što je, saglsano odredbi člana 241. stav 2. ZKP svrha istrage.

S obzirom na to da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je istraga vođena protiv četiri okrivljena lica, kako kao saizvršilaca krivičnih dela, tako i ponaosob za svakog od njih, i to zbog više krivičnih dela iz oblasti protiv privrede (poreska utaja), protiv pravnog saobraćaja (falsifikovanje službene isprave) i protiv službene dužnosti (zloupotreba službenog položaja), nadležni sud je trebalo da sprovede istragu u kojoj je bilo vrlo složenih činjeničnih pitanja, što je iziskivalo sprovođenje obimnog dokaznog postupka, uz dodatni napor i vreme suda. Po oceni Ustavnog suda, složenost činjeničnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, morali su se odraziti i na ukupno trajanje istražnog postupka .

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je istraga devet puta proširena po zahtevima za proširenje istrage, da su zatim usledila čak tri zahteva tužilaštva za dopunu istrage po kojima je sud blagovremeno postupao, te da je sud saslušao 122 svedoka i da je odredio građevinsko i ekonomsko-finansijsko veštačenje. Stoga se ne može zaključiti da je nadležni sud bio neaktivan u ovom predmetu. Međutim, Ustavni sud ističe da nakon što je 4. septembra 2012. godine istražni sudija još jednom okončao istragu i spise predmeta dostavio Višem javnom tužilaštvu u Užicu na dalje postupanje, nadležno tužilaštvo u periodu od preko godinu dana nije odlučilo da li će podneti predlog za dopunu istrage ili će podići optužnicu ili će odustati od krivičnog gonjenja, a što je, saglasno odredbi člana 257. st. 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, bi lo dužno da učinu u roku od petnaest dana, niti je stavi lo predlog krivičnom vanpretresnom veću Višeg suda u Užicu da se ovaj rok produži za još najviše petnaest dana. Ustavni sud ističe da se ovakvo postupanje Višeg javnog tužilaštva u Užicu ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da i tužilaštvo ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja u postupku ne dođe. Stoga Ustavni sud nalazi da ni činjenica da je predmet sprovedene istrage nesporno bio složen, u okolnostima konkretnog slučaja, nikako ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje postupka, koje za sobom povlači potpunu pravnu nesigurnost u kojoj se podnosilac kao okrivljeni nalazi.

Imajući u vidu prethodno navedeno, kao i to da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka, već mu je, naprotiv, bilo u interesu da se istražni postupak što pre okonča kako bi se odlučilo da li će se zbog krivičnih dela koja su mu stavljena na teret podići optužnica ili će se, pak, istraga obustaviti. Sud je ocenio da isključivu odgovornost za to što predmetna istraga nije okončan a u okviru razumnog roka snosi nadležno tužilaštvo po čijem zahtevu se pred Višim sudom u Užicu vodio istražni postupak.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke. Ustavni sud je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio nadležnom javnom tužilaštvu da u što kraćem roku odluči o daljem toku predmetnog krivičnog postupka.

Ustavni sud je našao, budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je utvrđivanje povrede prava dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti