Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac, kao okrivljeni, svojim ponašanjem (bekstvo, nedolasci na ročišta) pretežno doprineo dugom trajanju postupka, te odgovornost ne snosi sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živadina Dimitrijevića iz Donjeg Miševića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živadina Dimitrijevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 957/05 od 1. februara 2006. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 683/06 od 5. juna 2006. godine i presude Opštinskog suda u Jagodini K. 744/06 od 27. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živadin Dimitrijević iz Donjeg Miševića je 21. decembra 2007. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 957/05 od 1. februara 2006. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 683/06 od 5. juna 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe je dopunom od 23. juna 2008. godine osporio i presudu Opštinskog suda u Jagodini K. 744/06 od 27. maja 2008. godine, tražeći od Suda da oceni ustavnost i zakonitost osporenih presuda. Novom dopunom od 31. jula 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je ponovio ranije navode, navodeći da je osporenim presudama povređena prava garantovana odredbama čl. 1, 3, 6, 18, 19, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 32, 33, 34, 35, 36, 41, 42, 43, 46, 47, 69, 74, 86, 88, 168, 169. i 170. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 113. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava od 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su prethodno iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 957/05 od 1. februara 2006. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 683/06 od 5. juna 2006. godine, koje su donete pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
U vezi sa delom ustavne žalbe kojom se osporava presuda Opštinskog suda u Jagodini K. 744/06 od 27. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, pre izjavljivanja ustavne žalbe, nije iscrpeo sva pravna sredstva. Naime, podnosilac ustavne žalbe je, na osnovu odredbe člana 446. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku (Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09), protiv osporene prvostepene presude mogao izjaviti žalbu Okružnom sudu u Jagodini u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu i u ovom delu treba odbaciti, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić