Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešne pravne pouke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava osporena rešenja i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Podnosilac ne sme trpeti štetne posledice zbog postupanja po pogrešnoj pravnoj pouci javnog tužioca, a sud je proizvoljnom primenom prava uskratio pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi “Benni plus“ d.o.o. iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba “ Benni plus“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Jagodini Kv. 162/10 od 24. maja 2010. godine, istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine i Višeg suda u Jagodini Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Višeg suda u Jagodini Kv. 162/10 od 24. maja 2010. godine, rešenje istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine i rešenje Višeg suda u Jagodini Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine i određuje da Viši sud u Jagodini postupi po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage “Benni plus“ d.o.o. od 16. februara 2010. godine u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

1. “Benni plus“ d.o.o. iz Niške Banje, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podne o je Ustavnom sudu 15. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Kv. 162/10 od 24. maja 2010. godine, rešenja istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine i rešenja Višeg suda u Jagodini Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 35. st. 2. i 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , kao i povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da je podnosilac ustavne žalbe, kao oštećeni , podneo 31. oktobra 2009. godine Okružnom javnom tužilaštvu u Jagodini krivičnu prijavu protiv više lica, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je Više javno tužilaštvo u Jagodini dopisom od 9. februara 2010. godine obavestilo podnosioca da je njegovu krivičnu prijavu odbacilo, te da može, u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja , preduzeti krivično gonjenje protiv prijavljenih lica za navedeno krivično delo " podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage istražnom sudiji Okružnog suda u Jagodini" ;

- da je podnosilac, saglasno uputstvu iz obaveštenja, u ostavljenom roku podneo istražnom sudiji Više g sud a u Jagodini zahtev za sprovođenje istrage protiv četvoro osumnjičenih lica - jednog sudije ranijeg Opštinskog suda u Rekovcu, i troje sudija ranijeg Okružnog suda u Jagodini ;

- da je Viši sud u Jagodini osporenim rešenjem vanraspravnog veća Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine , po izraženom neslaganju istražnog sudije sa podnetim zahtevom supsidijarnog tužioca, našao da nema mesta "sprovođenju istražnih radnji" protiv osumnjičenih lica zbog krivičnog dela iz člana 360. stav 1. KZ, te da protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena na osnovu člana 435. stav 2. ZKP ;

- da je istražni sudija Višeg suda u Jagodini osporenim rešenjem Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu Apelacionom sudu u Kragujevcu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine;

- da je Viši sud u Jagodini osporenim rešenjem Kv. 162/10 od 24. maja 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu oštećenog kao tužioca izjavljenu protiv rešenja istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine, usvajajući stav iz rešenja istražnog sudije da žalba protiv rešenja kojim se utvrđuje da u konkretnom predmetu nema mesta sprovođenju istražnih radnji nije dozvoljena, s obzirom na to da se radi o skraćenom krivičnom postupku.

Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima uskraćeni pravo na pravično suđenje, pravo na naknadu štete i pravo na pravno sredstvo, pa je predložio Ustavnom sudu da poništi osporena rešenja , odredi način otklanjanja štetnih posledica, a posebno i da obaveže Republiku Srbiju da mu zbog nezakonitog rada suda isplati određeni iznos na ime naknade štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine dostavljene dokumentacije, utvrdio da su činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari u svemu identične gore iznetim navodima iz ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava se utvrđuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava se utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „ Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09 ) (u daljem tekstu: ZKP), sa izmenama koje su stupile na snagu 11. septembra 2009. godine , pored ostalog, bilo je propisano: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, te da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka, kao i da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (član 61. st. 1. i 2.); da kad javni tužilac, odnosno sud obaveštava oštećenog da može preduzeti gonjenje, dostaviće mu i pouku koje radnje može preduzeti radi ostvarivanja ovog prava (član 61. stav 5.); da se privatne tužbe, optužnice i optužni predlozi oštećenog kao tužioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik, da podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti, da će ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, sud podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne učini u određenom roku, sud će podnesak odbaciti, kao i da će se u pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac upozoriti na posledice propuštanja (član 171. st. 1. do 4.); da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6), koje je dužno da donese odluku u roku od 48 sati, te da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 243. stav 7.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, primenjiva ti odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika (član 433.); da se k rivični postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca ili na osnovu privatne tužbe (član 434. stav 1.); da, p re podnošenja optužnog predloga, javni tužilac može predložiti istražnom sudiji da preduzme određene istražne radnje , pa ako se istražni sudija složi sa ovim predlogom, preduzeće istražne radnje, a zatim će sve spise dostaviti javnom tužiocu, te da se istražne radnje sprovode što je moguće brže i kraće (član 435. stav 1.); da će istražni sudija, ako se ne složi sa predlogom za preuzimanje istražnih radnji, zatraži ti odluku veća (član 24. stav 6 .), i da protiv odluke veća žalba nije dozvoljena (član 435. stav 2.) .

Odredbom člana 433. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „ Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koja je bila na snazi u vreme k ada su preduzete radnje koje podnosilac stavlja na teret osumnjičenima kao radnje izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da će se, u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine, primenjivati odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika.

Odredbom člana 360. stav 1. Krivičnog zakonika („ Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ), u tekstu koji je važio u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da će se sudija ili sudija porotnik, javni tužilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu, donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina . Iako je Krivični zakonik delimično izmenjen 2009. godine („ Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 111/09), ova odredba je ostala nepromenjena.

5. Ocenjujući u konkretnom slučaju postojanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe na prav ično suđenje, zajemčenog članom 3 2. stav 1. Ustava, Sud je, p re svega, konstatovao da je postupajući zamenik Višeg javnog tužioca u Jagodini dostavio podnosiocu obaveštenje sa očigledno pogrešnom poukom o pravnom putu za preduzimanje krivičnog gonjenja prijavljenih lica, a nakon što je njegovu krivičnu prijavu odbacio. Imajući u vidu činjenicu da je u međuvremenu, čak i pre podnošenja predmetne krivične prijave, izmenjen Z KP u pogledu materijalnopravnih pretpostavki koje opredeljuju da li će se voditi redovan ili skraćeni krivični postupak, kao i da izmene procesnih zakona imaju trenutno dejstvo na postupke u toku, u obaveštenju podnosiocu kao oštećenom je, saglasno ZKP, trebalo da stoji da se krivično gonjenje može preduzeti podnošenjem optužnog predloga protiv prijavljenih lica Višem sudu u Jagodini, a ne "podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage istražnom sudiji Okružno g sud a u Jagodini ". Više javno tužilaštvo u Jagodini je prenebreglo da je, nakon izvršenih izmena ZKP , za krivično delo u pitanju predviđeno sprovođenje skraćenog krivičnog postupka, s obzirom na maksimalno zaprećenu kaznu od pet godina zatvora, bez obzira na nepromenjenu stvarnu nadležnost višeg suda kao prvostepenog . Stoga je pouka iz obaveštenja Višeg javnog tužilaštva, data podnosiocu u smislu člana 61. stav 5. ZKP, bila nesumnjivo pogrešna. Međutim, podnosilac je postupio upravo na način kako mu je nadležni državni organ u izvršavanju svoje zakonske obaveze ukazao da treba da učini, te je blagovremeno podneo istražnom sudiji Višeg suda u Jagodini zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih lica. Pri tome, zahtev je sadržavao sve ono što je za takav podnesak zakonom propisano, jer urednost samog zahteva očigledno nije bila upitna. Imajući navedeno u vidu, i to sa aspekta prava na pristup sudu, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe, kao supsidijarni tužilac nije mogao, niti sme o da trpi štetne posledice zbog pogrešne pravne pouke, jer je on u dobroj veri postupio onako kako mu je ukazalo Više javno tužilaštvo u Jagodini u pogledu pravnog puta za preduzimanje krivičnog gonjenja prijavljenih lica.

Stoga, po oceni Suda, nakon što je istražni sudija primio podnosiočev zahtev za sprovođenje istrage koji je proistekao iz pogrešne pouke nadležnog državnog organa, a pošto se zbog zaprećene maksimalne kazne od pet godina zatvora i nastupelih izmena ZKP za takvo delo više nije mogla sprovoditi istraga, podnesak je trebalo dostaviti krivičnom odeljenju Višeg suda u Jagodini kao da se radi o optužnom predlogu, nakon čega bi oštećen i kao tužilac bio pozvan da ovaj optužni akt uredi, saglasno odredbama člana 171. ZKP. Istražni sudija Višeg suda u Jagodini, po stavu Ustavnog suda, nije imao bilo kakav zakonski osnov da predmetni zahtev za sprovođenje istrage, podnet u skladu sa pogrešnim obaveštenjem Višeg javnog tužilaštva u Jagodini, samovoljno "preimenuje" i tretira kao navodni zahtev za sprovođenje istražnih radnji, koji, kao takav, očigledno nije ni bio podnet. Štaviše, oštećeni kao tužilac uopšte nema procesno ovlašćenje da u skraćenom krivičnom postupku, pre podizanja optužnog predloga, traži sprovođenje određenih istražnih radnji, jer to ovlašćenje, na osnovu jasne odredbe člana 435. stav 1. ZKP, pripada isključivo javnom tužiocu kao državnom organu. Posledično, istražni sudija nije mogao ni da izrazi svoje neslaganje sa (nepostojećim i pravno nedopuštenim) zahtevom za sprovođenje istražnih radnji oštećenog kao tužioca, niti je vanraspravno veće suda moglo doneti osporeno rešenje da nema m esta sprovođenju istražnih radnji protiv osumnjičenih lica. Takođe, ako je već postupano u okviru istražnog odeljenja suda po podnosiočevom podnesku izričito naslovljenom kao zahtev za sprovođenje istrage, pa je u meritumu nađeno da istoj nema mesta (bez obzira na pokušaj da se njegov zahtev terminološki "prilagodi"), podnosiocu se nije moglo uskratiti pravo na žalbu protiv rešenja vanraspravnog veća, kao prvostepenog, u skladu sa članom 243. stav 7. ZKP.

Po mišljenju Ustavnog suda, osporena rešenja Višeg suda u Jagodini predstavljaju, iz napred iznetih razloga, potpuno proizvoljnu i arbitrarnu primenu merodavnog procesnog prava. Kako je navedenim postupanjem istražnog sudije i vanpretresnog veća Višeg suda u Jagodini oštećenom kao tužiocu i de facto i de iure onemogućeno da makar pokuša da preduzme krivično gonjenje protiv prijavljenih lica, iako je podnetim zahtevom za sprovođenje istrage nedvosmisleno manifestovao svoju volju da takvo gonjenje preduzme, podnosiocu ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, potpuno uskraćeno pravo na pristup stvarno nadležnom sudu, koji je bio dužan da njegov "optužni akt" tretira u skladu sa merodavnim odredbama krivičnog procesnog prava i da o njemu donese odgovarajuću odluku, koja podrazumeva i pravo na žalbu sudu više instance. Imajući u vidu da je pravo na pristup sudu jedan od sastavnih elemenat a prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka U S), ustavnu žalbu usvojio u delu koji se odnosi na povredu prava podnosioca na pravično suđenje, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u odnosu na ostale istaknute povred e prava , Ustavni sud je imao u vidu da su prava iz člana 6. Konvencije zaštićena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i da se isticanje povrede označenih prava iz člana 35. st. 2. i 3. i člana 36. stav 2. Ustava zapravo zasniva na tvrdnji o nezakonitom postupanju suda, dakle suštinski na istim razlozima kao i navodi o povredi prava na pravično suđenje . Kako je ustavna žalba podnosioca usvojena u odnosu na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nije posebno ispitivao ustavnu žalbu u odnosu na ostale označene povrede ustavnih prava.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih povredom njegovog ustavnog prava, Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Jagodini Kv. 162/10 od 24. maja 2010. godine, rešenja istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki. 71/10 od 13. maja 2010. godine i rešenja Višeg suda u Jagodini Kv. 127/10 od 27. aprila 2010. godine, kako bi navedeni sud postupio po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage “Benni plus“ d.o.o. od 16. februara 2010. godine u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa je, saglasno odredbi člana 89. st av 2. Zakona o Ustavnom sudu , odluč io kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešne pravne pouke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti