Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak radi naplate potraživanja iz radnog odnosa nije okončan ni nakon pet godina, zbog neefikasnosti suda i prekida usled restrukturiranja dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Angela Asenova iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Angela Asenova i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju I. 532/08, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Angel Asenov iz Bosilegrada je 16. juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Repbulike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 532/08 i povrede prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 259/07 od 30. januara 2008. godine obavezan tuženi da mu isplati iznos od 70.387,12 dinara na ime neisplaćenih zarada po sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. decembra 2007. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 6.173,00 dinara; da nije sprovedeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 532/08 od 18. marta 2008. godine, te da su mu povređeni pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Predložio je da U stavni sud usvoji ustavnu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu, spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 532/08, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 17. marta 2008. godine, podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Holding kompanije Pamučni kombinat „Jumko“ AD, Vranje radi naplate novčanog potraživanja utvrđenog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 259/07 od 30. januara 2008. godine u iznosu od 70.387,12 dinara na ime neisplaćenih zarada, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. decembra 2007. godine do isplate, kao i troškov a parničnog postupka u iznosu od 6.173,00 dinara, prenosom potraživanja na tekući račun izvršnog poverioca. U predlogu za izvršenje je naveo da ga Opštinski sud u Vranju kao izvršnog poverioca obavesti o eventualnim smetnjama za sprovođenje izvršenja kod Narodne banke Srbije, Odeljenja za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Opštinski sud u Vranju je doneo rešenje o izvršenju I. 532/08 od 18. marta 2008. godine i isto je dostavio Narodnoj banci Srbije - Odeljenj u za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Spis predmeta je arhiviran 9. maja 2008. godine.

Narodna banka Srbije je dopisom od 19. marta 2013. godine, obavestila Ustavni sud da je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 532/08 od 18. marta 2008. godine uneto u evidenciju prinudne naplate 21. marta 2008. godine i da nalozi nisu izvršeni, jer na tekućim računima izvršnog dužnika nije bilo priliva. Nalog, odnosno rešenje o izvršenju je kao neaktivan povučen 14. januara 2011. godine, jer se izvršni dužnik nalazi u postupku restruktruriranja.

Uvidom u veb stranicu Agencije za privredne registre, Ustavni sud je utvrdio da je Odlukom Agencije za privatizaciju broj 10-26/11-324/02 od 10. januara 2011. godine, nad privrednim društvo m Holding Kompanija Pamučni Kombinat „Yumco“ AD, Vranje pokrenut postupak restrukturiranja.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu podnosilac ističe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa (član 9. stav 5.).

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 , 30/10 i 93/12) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa

zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranje, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda u Vranju, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu rešenja Agencije broj 10-26/11-324/02 od 10. januara 2011. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 10. januara 2011. godine donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj 10-26/11-324/02. Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu biti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Opštinski sud u Vranju snosi odgovornost za prekomerno dugo trajanje ovog izvršnog postupka, jer nakon donošenja rešenja o izvršenju i dostavljanja istog Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu, nije preduzimao nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Naime, jedna od bitnih karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka, a jedno od njih je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka , što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Vranju, odnosno nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Pri tome, Ustavni sud napominje da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je produžila rok u kome se subjekti privatizacije mogu nalaziti u postupku restrukturiranja do 30. juna 2014. godine, ne može predstavljati razlog za prekid izvršnog postupka koji je pokrenut radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa, kao što je slučaj i sa prinudnim izvršenjem povodom koga je podneta ustavna žalba. Naime, zabrana izvršenja ustanovljena tom zakonskom odredbom može se odnositi samo na postupke restrukturiranja pokrenute rešenjem Agencije za privatizaciju posle stupanja na snagu Zakona kojim je uvedena, a ne i na ranije pokrenute postupke koji su se po sili zakona morali okončati najkasnije do 31. decembra 2008. godine. Osim toga, predmet izvršenja u konkretnom slučaju su neizmirene zarade podnosioca ustavne žalbe. To su potraživanja koja, shodno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Podnosiocu ustavne žalbe je pravo na isplatu tih potraživanja utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom na osnovu koje je 18. marta 2008. godine određeno i njihovo prin udno izvršenje. Međutim, ta potraživanja podnosioca ustavne žalbe nisu izmirena, jer je u vreme donošenja rešenja o izvršenju bila na snazi tada važeća odredba člana 20ž Zakona o privatizaciji i još je trajao tim zakonom propisan rok do kada se privatizacija mogla sprovesti, odnosno do kog datuma se i postupak restrukturiranja morao okončati. Taj rok je istekao 31. decembra 2008. godine, ali uprkos tome, izvršenje još uvek nije sprovedeno. Zato se takvim postupanjem suda vređa pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje njegove imovine zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Istina, to se čini u skladu sa Zakonom o privatizaciji propisanim ograničenjem mogućnosti namirenja njegovog potraživanja. Međutim, kod činjenice da je podnosilac ustavne žalbe onemogućen da mirno uživa svoju imovinu u periodu dužem od pet godina, očito je da se takvo postupanje ne može smatrati opravdanim i srazmernim teretom ograničenja prava podnosioca ustavne žalbe u cilju zaštite javnog interesa. Naprotiv, višegodišnje lišenje podnosioca ustavne žalbe mogućnosti uživanja sopstvene imovine ne može se smatrati ograničenjem izvršenja u javnom interesu. Iz tih razloga, u konkretnom slučaju, po oceni Suda, nema mesta ni primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zato je Ustavni sud, na svojoj sednici od 7. marta 2013. godine, u predmetu IUz-95/2013, saglasno odredbi člana 50. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da pokrene postupak za ocenu ustavnosti navedene odredbe člana 1. stav 1. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 119/12), kojim je dopunjen član 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/10 i 93/12).

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108 . i Odluku Ustavnog suda Už- 2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 259/07 od 30. januara 2008. godine nije izvršena ni posle pet godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, povređeno istaknuto pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio sada nadležnom Osnovnom sudu u Vranju , kao i Narodnoj banci Srbije, kao zakonom ovlašćenoj organizaciji za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika, da preduzm u sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 532/08, okončao u najkraćem roku.

7. Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, jer se iz dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak ne može izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, postojanje različitih odluka kod iste činjenične i pravne situacije.Na osnovu izloženog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz 36. stav 1. Ustava, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti