Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje duže od osam godina. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dodeljuje se podnosiocu naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Mitrovića iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Mitrovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 2150/10 (ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 636/04) povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Mitrović iz Brusa podneo je 15. juna 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 636/04.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 636/04 od 15. septembra 2004. godine dozvoljeno izvršenje po predlogu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, a na osnovu presude Opštinskog suda u Brusu P. 135/04 od 10. maja 2004. godine; da sud do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije preduzeo nijednu radnju u postupku , čime je podnosiocu ustavne žalbe pvređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu sadržine navoda ustavne žalbe, odgovora v. f. predsednika Osnovnog suda u Kruševcu Už-3/2013 od 11. februara 2013. godine i uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Kruševcu I. 2150/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu I. 636/04) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 30. avgusta 2004 . godine Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. T. na osnovu prav nosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 135/04 od 10. maja 200 4. godine, kojom je izvršni dužnik obavez an da izvršnom poveriocu, na ime raskida ugovora, zakonske zatezne kamate i troškova parničnog postupka isplati odgovarajuće novčane iznose . Predl oženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Kruševcu je 15. septembra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 636/04.

Izvršnom dužniku je 30. septembra 2004. god ine pokušana dostava rešenja o izvršenju, ali je na povratnici konstatovano „da je odseljen sa adrese“, nakon čega postupajući sud nije preduzeo nijednu radnju u predmetnom izvršnom postupku.

Izvršni poverilac je podneskom Opštinskom sudu u Kruševcu od 3. jula 2009. godine urgirao postupanje u predmetu, a 8. i 27. aprila 2010. godine je urgirao postupanje kod Osnovnog suda u Kruševcu.

U zapisniku o popisu i proceni od 4. maja 2010. godine naznačeno je da je u sud pristupio dužnik i pred službenim licem toga suda izjavio da "trenutno nije u mogućnosti da plati dug, ali da to može učiniti: u dve rate i to prva rata krajem maja, a druga krajem juna''. Službenom beleškom od 1. juna 2010. godine konstatovano je da izvršni dužnik tog dan a nije pristupio u sud po nalogu suda, a po zapisniku od 4. maja, te da će se izvršenje nastaviti po okončanju drugih izvršnih postupaka protiv istog izvršnog dužnika ili spajanjem predmeta.

Nakon toga Osnovni sud u Kruševcu ponovo nije pre duzeo nijednu izvršnu radnju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine , u članu 358. sta v 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud najpre konstatuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, predstavljaju najvažnije kriterijume koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe, kao poverilac, u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu I. 636/04 traj e već duže od osam godina.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da postupajući sudovi ni su sproveli izvršni postupak u skladu sa načelom hitnosti iz Za kona o izvršnom postupku, odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju . Naime, Opštinski sud u Kruševcu je doneo rešenje o izvršenju I. 636/04 doneo 15. septembra 2004. godine, a nakon neuspelog dostavljanja navedenog rešenja izvršnom dužniku od 30. septembra iste godine nije preduzeo nijednu izvršnu radnju, pa čak ni ponovni pokušaj dostave rešenja. Takođe, ni Osnovni sud u Kruševcu nije postupao hitno u ovom predmetu. Pošto je izvršni dužnik pristupio u sud 4. maja 2010. godine i izjavio da će isplatiti dug u dve rate i nakon što je sačinjena službena beleška 1. juna iste godine da će se postupak izvršenja „nastaviti po okončanju drugih postupaka protiv istog izvršnog dužnika ili spajanjem predmeta”, ni nakon duže od dve godine i šest meseci nije preduzeta nijedna radnja u cilju okončanja ovog izvršnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je svakako imao legitiman interes da se izvršenje sprovede u što kraćem roku, kako bi od izvršnog dužnika naplatio dosuđeno novčano potraživanje. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da se zalaganje podnosi oca za efikasnije sprovođenje izvršnog postupka ogledalo isključivo u urgencijama sudovima , i to tek posle skoro pet godina nakon što je doneto rešenje o izvršenju . Sledom navedenog, podnosilac ustavne žalbe u izvesnoj meri doprineo dužem trajanju postupka. Uprkos tome, Ustavni sud je ocenio da pretežni dop rinos snose izvršni sud ovi koji n isu postupali u skladu sa svojom službenom dužnošću i saglasno standardu hitnosti.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 2150/10, a ranije se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 636/04, te je u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka , kao i donekle pasivno ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7 . Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti