Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporene presude Vrhovnog suda Srbije, što je poslednji iscrpljeni pravni lek u konkretnom slučaju.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Manasijević iz Medveđe, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Biljane Manasijević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 350/08 od 5. novembra 2008. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3663/08 od 6. januara 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 443/09 od 14. oktobra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Biljana Manasijević iz Medveđe je 15. juna 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 350/08 od 5. novembra 2008. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3663/08 od 6. januara 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 443/09 od 14. oktobra 2009. godine.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio: da je dopisom Republičkog javnog tužioca GT-I-394/10 od 27. maja 2010. godine punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe obavešten da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 350/08 od 5. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3663/08 od 6. januara 2009. godine; da podnositeljka ustavne žalbe nije u zakonskom roku sama izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti; da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe, prema pribavljenim dokazima u spisima predmeta, osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. 443/09 od 14. oktobra 2009. godine primio 9. decembra 2009. godine.
4. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Prema pravnom stavu Ustavnog suda, iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara se pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe Ustavni sud ceni u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke donete po poslednjem pravnom sredstvu.
Imajući u vidu da je osporena revizijska presuda podnositeljki dostavljena 9. decembra 2009. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 15. juna 2010. godine, Ustavni sud je našao da je žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu obacio.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić