Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi duga

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi duga koji je trajao šest godina i jedan mesec. Ključni doprinos odugovlačenju dao je prvostepeni sud, koji je prvu odluku doneo tek nakon četiri godine i tri meseca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. D . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. D . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 900/16 (raniji broj P. 107/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. D . iz Leskovca je , 8. aprila 2017. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lesko vcu u predmetu P. 900/16 (raniji broj P. 107/11).

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno naveo hronološki tok predmetnog postupka kao i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći da je 13. januara 2011. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Leskovcu protiv tuženog Lj. S, radi duga, a da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 298/17 od 21. februara 2017. godine, te mu je zbog dužine trajanja postupka od preko šest godina, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 900/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. januara 2011. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Leskovcu protiv tuženog Lj. S, radi duga i naknade štete.

Predmet je dobio broj P. 107/11.

Pred prvostepenim sudom prvo ročište je bilo zakazano za 12. jul 2011. godine, i pred tim sudom je ukupno bilo održano šest ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, odnosno u potvrdu MUP-a o privremeno oduzetim predmetima, u obračun carinskog duga, u polis u osiguranja tužioca, u dosije o registraciji motornih vozila na ime tužioca i saslušani su svedoci, dok šest ročišta nije bilo održano i to: dva zbog odsustva tuženog, tri iz procesnih razloga, a jedno zbog štrajka advokata.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P. 107/11 od 16. novembra 2011. godine prekinut je parnični postupak do okončanja upravnog postupka u predmetu 04/1 broj P. 927/11 pred Ministarstvom finansija – Uprava carine – Carinarnica Niš.

Podnosilac je, 5. januara 2012. godine, tražio nastavak prekinutog postupka, imajući u vidu da je upravni postupak okončan i rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P. 107/11 od 16. januara 2012. godine usvojen je predlog tužioca kojim je tražio da se nastavi prekinuti parnični postupak u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P. 107/11.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 293/12 od 9. aprila 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, te je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati određene novčane iznose, i to na ime isplaćene kupoprodajne cene 500 evra, na ime produženja registracije 170 evra, sve u ukupnom iznosu od 670 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate , sa domicilnom kamatom zemlje valute po čev od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke usvojen je tužbeni zahtev, te je obavezan tuženi da tužiocu na ime materijalne štete isplati novčane iznose , i to na ime plaćene carine za vozilo 28.656,50 dinara, na ime plaćenih špediterskih usluga za carinjenje vozila 10.400,00 dinara, na ime registracije za vozilo 13.000,00 dinara, ili ukupno 52.056,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova spora isplati iznos od 107.300,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 2136/15 od 2. februara 2016. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 293/12 od 9. aprila 2015. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku održana su tri ročišta na kojima je izveden uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, i saslušani su svedoci.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 900/16 od 7. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati novčane iznose , i to na ime isplaćene kupoprodajne cene 500 evra, na ime produženja registracije 170 evra, sve u ukupnom iznosu od 670 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate , sa domicilnom kamatom zemlje valute počev od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traž eno da se obaveže tuženi da tužiocu na ime materijalne št ete isplati novčane iznose i to na ime plaćene carine za vozilo 28.656,50 dinara, na ime plaćenih špediterskih usluga za carinjenje vozila 10.400,00 dinara, na ime registracije za vozilo 13.000,00 dinara, ili ukupno 52.056,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 99.000,00 dinara.

Podnosilac je 30. novembra 2016. godine podneo žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 298/17 od 21. februara 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 900/16 od 7. septembra 2016. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Predmetni parnični postupak trajao je ukupno šest godina i jedan mesec, računajući od dana podnošenja tužbe -13. januara 2011. godine pa do pravnosnažnog okončanja postupka – 21. februara 2017. godine.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupka okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od šest godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, pretežan doprinos nerazumno dugom trajanj u postupka dao je prvostepeni sud koji je prvi meritornu odluku doneo nakon četiri godine i tri meseca od podnete tužbe. Takođe, taj sud je prvo ročište zakazao nakon sedam meseci od podnete tužbe.

Međutim, ostali postupajući sudovi su delotvorno postupali i odlučivali su u redovnim rokovima. Tako je prvi žalbeni postupak trajao deset meseci, ponovni prvostepeni postupak je trajao samo sedam meseci dok je drugi žalbeni postupak, kojim je parnica pravnosnažno okončana, trajao samo pet meseci.

Ustavni sud ukazuje da se prekid postupka u trajanju od dva meseca ne može staviti na teret postupajućem sudu.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca, i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca , Sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo produženju parnice.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom trajanja postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 900/16 (ranij i broj P. 107/11). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je upravo podnosilac zahtevao naknadu u navedenom iznosu.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi duga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti