Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog roka nakon nedozvoljenog pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja presude Upravnog suda, a ne od odluke Vrhovnog kasacionog suda kojom je odbačen nedozvoljeni vanredni pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Petkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Petkovića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Petković iz Beograda je 20. januara 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Talovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija 02/1 broj SDI-88 od 21. jula 2008. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala u Beogradu broj I - 184-233645 od 4. oktobra 2005. godine, kojim, u stavu prvom izreke, nije priznato pravo tužioca na invalidsku penziju, dok je u stavu drugom izreke utvrđeno da lečenje tužioca nije završeno.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Uzp. 296/10 od 3. decembra 2010. godine odbacio zahtev Slobodana Petkovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, za vanredno preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbama člana 49. stav 2. i člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen i kao zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja presude donete u upravnom sporu podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 14222/10 (2008) od 9. septembra 2010. godine primio pre 3. decembra 2010. godine kada je doneto rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 296/10, a ustavnu žalbu izjavio 20. januara 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporene presude odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević