Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja neuredne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud je poništio osporeno rešenje kojim je žalba branioca odbačena kao neuredna, iako se iz nje moglo nesporno utvrditi na koju presudu se odnosi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata D. M . izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12. januara 2021 . godine, preko punomoćnika D. M , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni prekršajni sud odbacio kao neurednu žalbu branioca izjavljenu protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine; da „Prekršajni sud u Kraljevu u rešenju Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine na vodi da je braniocu okrivljenog naložio da u roku od pet dana žalbu potpiše, što jednostavno nije tačno, jer sud braniocu nije dao nikakav nalog, a najmanje nalog da potpiše žalbu po kojoj je moguće postupati. U spisima predmeta ne može postojati takav nalog, jer ga sud nije dao braniocu. U prilog ovome govori i činjenica da sud u pobijanom rešenju ne navodi kada je taj fantomski nalog dao braniocu, kada ga je branilac primio, niti kada je istekao navodni rok od pet dana, što obrazloženje čini kontradiktornim izreci i istovremeno protivreči samo sebi“; da je „sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka time što je žalbu odbacio kao neurednu u skladu sa članom 129. stav 5. Zakona o prekršajima; da pošto žalba od 23. jula 2020. godine izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine sadrži sve zakonom propisane elemente osim potpisa podnosioca ustavne žalbe, te se nesporno moglo utvrditi na koju se presudu odnosi, to nije bilo zakonskog osnova da sud odbaci žalbu; da je „Prekršajni apelacioni sud osporenim rešenjem odbio žalbu branioca podnetu protiv rešenja Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine. U obrazloženju sud navodi da u žalbenom predlogu nije navedeno da se žalba ulaže protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine, već je navedeno da se žalba ulaže protiv ’presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 90195/17 od 7. septembra 2018. godine’, i da zbog omaške u pisanju sud nije mogao sa sigurnošću da utvrdi na koju se presudu žalba odnosi. Ovakvi navodi drugostepenog suda su neosnovani. Naime, tačno je da je u poslednjem pasusu žalbe na predmetnu presudu došlo do tehničke greške u pogledu navođenja presude, ali je drugostepeni sud propustio da navede da je u prvom pasusu žalbe na presudu jasno i precizno određeno da se žalba podnosi protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine, a u naslovu žalbe se jasno navodi da se radi o predmetu Pr. 5109/18 i da je adresirana na Prekršajni sud u Kraljevu“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povrede označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno drugostepeno rešenje i da naloži Prekršajnom apelacionom sudu – Odeljenje u Kragujevcu da ponovo odluči o žalbi protiv rešenja Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, pre svega, napominje da spisi predmeta Pr. 5109/18 Prekršajnog suda u Kraljevu nisu kompletni, te da delovi spisa koji su važni za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari nedostaju. Stoga je Sud činjeničnu građu za odlučivanje u ovoj stvari utvrdio iz spisa predmeta, dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu i sadržine akata donetih u prekršajnom postupku.

Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- da se pred Prekršajnim sudom u Kraljevu u predmetu Pr. 5109/18 vodio postupak protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 i 55/14);

- da je presudom Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 10) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 20.000 dinara, a izrečena mu je i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, kao i šest kaznenih poena;

- da je branilac okrivljenog – advokat Dušan Mrdaković 27. jula 2020. godine izjavio žalbu. Na prvoj strani jasno naznačeno da se žalba podnosi protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5 109/18 od 10. jula 2020. godine. Takođe, u obrazloženju žalbe se pominje napred navedena presuda. Na poslednjoj strani žalbe je navedeno da „Iz svega gore navedenog, branilac okrivljenog predlaže da Prekršajni apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu okrivljenog i da presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 90195/17 od 7. septembra 2018. godine preinači i okrivljenog oslobodi od krivice ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom organu na ponovno odlučivanje“;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine odbačena kao neuredna žalba okrivljenog.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „branilac okrivljenog dana 27. jula 2020. godine uložio žalbu na presudu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine koja nije potpisana od strane okrivljenog, pa mu je sudija naložio da u roku od pet dana od dana prijema dopisa žalbu potpiše. Okrivljeni je dana 28. septembra 2020. godine primio dopis od suda, žalbu nije potpisao, pa je sudija shodno članu 129. stav 5. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci ovog rešenja“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a rešenje Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine je potvrđeno.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „presuda uručena braniocu okrivljenog na koju je isti izjavio žalbu prispelu u sud 27. jula 2020. godine. Prvostepeni sud je u vezi iste službenim putem utvrdio da je žalba nepotpisana, pa je od branioca pismeno zahtevao da žalbu potpiše o čemu postoji dokaz o uručenju povratnica broj RS195045651RS poslata na primaoca advokata D. M . (…) koja je uredno potpisana od strane primaoca i dostavljača i u tom smislu je verodostojna isprava kojim se dokazuje urednost uručenja. Dana 23. septembra 2020. godine sud je i okrivljenom dostavio dopis kojim je ukazao da branilac nije potpisao žalbu i da je potrebno da u roku od pet dana od dana prijema dopisa potpiše žalbu uz upozorenje da će u suprotnom ista biti odbačena kao neuredna. Dana 25. septembra 2020. godine braniocu, a dana 28. septembra 2020. godine okrivljenom sud ponovo uredno dostavlja žalbu na potpis koja dostava je uredno izvršena, a po kome nisu postupili. Zbog iznetog Prekršajni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje kojim je odbačena kao neuredna žalba na presudu u predmetu istog suda Pr. 5109/18. Prekršajni sud ne može odbaciti žalbu izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca, a koja ne sadrži sve obavezne elemente, među kojima i potpis lica koje izjavljuje žalbu, već žalbu dostavlja drugostepenom sudu kada se iz iste nesporno može utvrditi na koju se presudu žalba odnosi. U konkretnom slučaju, žalba nije sadržavala sve potrebne uslove da bi se po njoj moglo postupati, sem nedostatka potpisa podnosioca žalbe u žalbenom predlogu žalilac zahteva da se ’presuda Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Pr. 90195/17 od 7. septembra 2018. godine preinači i okrivljeni oslobodi ili ukine i vrati na ponovni postupak i odluku’, a konkretno žalba je podneta povodom presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine. Stoga, zbog iznetog, prvostepeni sud je osnovano žalbu odbacio kao neurednu, jer je prethodno od strane suda u više navrata naloženo njeno uređenje, a žalbeni predlog žalioca se odnosio na presudu drugog prekršajnog suda, drugog broja i drugog datuma donošenja (…). Kako prvostepeni prekršajni sud u konkretnom slučaju nije mogao sa sigurnošću utvrditi na koju se presudu odnosi, to je pravilno odlučio da istu odbaci kao neurednu. S obzirom na navedeno, te činjenicu da žalba branioca okrivljenog ne sadrži sve zakonom propisane elemente, osim što nema potpisa podnosioca žalbe, iz sadržaja žalbe se nesporno ne može utvrditi n a koju se presudu odnosi, ovaj sud je ocenio da je bilo zakonskog osnova da se žalba odbaci kao neuredna“;

- da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Pr. 4/21 od 23. februara 2021. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog podnet protiv rešenja Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2. ).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, broj 65/13, 13/16 i 98/16 - Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: da je sud dužan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava (član 90.); da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (član 119. stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 119. stav 3.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (član 119. stav 4.); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (član 119. stav 6.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekršajni postupak naložiće podnosiocu podneska da u određenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne učini, podnesak će se odbaciti kao neuredan (član 129. stav 5.); da žalba treba da sadrži označenje odluke protiv koje se žalba izjavljuje, navode u čemu je podnosilac žalbe nezadovoljan odlukom, kao i potpis podnosioca žalbe (član 262. stav 1. tač. 1), 2) i 3)); da drugostepeni prekršajni sud odluke donosi u formi presude ili rešenja (član 269. stav 1.); da se rešenjem odbacuje žalba izjavljena na presudu ili rešenje, odlučuje po žalbi na rešenje ili ukida presuda prekršajnog suda (član 269. stav 3.); da rešavajući po žalbi na presudu ili rešenje prekršajnog suda drugostepeni prekršajni sud može žalbu odbaciti, žalbu odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, žalbu usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti ili ukinuti (član 270.); da će drugostepeni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini (član 271.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), koje se shodno primenjuju na prekršajni postupak saglasno odredbi člana 99. ZOP, propisano je da žalba treba da sadrži: označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, osnov za izjavljivanje žalbe, obrazloženje žalbe, predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači i potpis lica koje izjavljuje žalbu (član 435.), kao i da ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika, a žalba je nečitka ili na sadrži elemente iz člana 435. ovog zakonika, sud će odbaciti žalbu kao neurednu, te da će žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi (član 436. stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 21874/20 od 30. novembra 2020. godine povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Pri tome, navodi da pošto žalba od 23. jula 2020. godine izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine sadrži sve zakonom propisane elemente osim potpisa podnosioca ustavne žalbe, to nije bilo zakonskog osnova da sud odbaci žalbu.

Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo osnovani. Naime, Ustavni sud konstatuje da su odredbama člana 262. ZOP propisani obavezni elementi žalbe. Takođe, odredbama čl. 270. i 271. ZOP propisano je da će drugostepeni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini. Imajući u vidu da odredbama ZOP nije uređena situacija kada je izjavljena žalba na prvostepenu odluku neuredna, odnosno kada ne sadrži sve elemente iz člana 262. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZOP, Ustavni sud ukazuje da se u takvom slučaju, saglasno odredbi člana 99. ZOP, primenjuju odredbe člana 436. ZKP, iz kojih proizlazi da će žalbu koja ne sadrži sve obavezne elemente (među kojima je i potpis lica koje izjavljuje žalbu) izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi.

U konkretnom slučaju je sporno pravno pitanje i da li je postupajući sud mogao sa sigurnošću utvrditi na koju presudu se žalba odnosi. Dakle, podnosilac navodi da mu je pravo iz člana 36. stav 2. Ustava povređeno i time što je „Prekršajni apelacioni sud osporenim rešenjem odbio žalbu branioca podnetu protiv rešenja Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine. U obrazloženju sud navodi da u žalbenom predlogu nije navedeno da se žalba ulaže protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine, već je navedeno da se žalba ulaže protiv ’presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 90195/17 od 7. septembra 2018. godine preinači ’, i da zbog omaške u pisanju sud nije mogao sa sigurnošću da utvrdi na koju se presudu žalba odnosi. Ovakvi navodi drugostepenog suda su neosnovani. Naime, tačno je da je u poslednjem pasusu žalbe na predmetnu presudu došlo do tehničke greške u pogledu navođenja presude, ali je drugostepeni sud propustio da navede da je u prvom pasusu žalbe na presudu jasno i precizno određeno da se žalba podnosi protiv presude Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine, a u naslovu žalbe se jasno navodi da se radi o predmetu Pr. 5109/18 i da je adresirana na Prekršajni sud u Kraljevu“.

Ustavni sud je uvidom u žalbu protiv presud e Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine, koju je podnosilac dostavio uz ustavnu žalbu, kao i uvidom u istu žalbu koja je kao dokaz tvrdnji podnosioca dostavljena uz žalbu protiv rešenj a istog suda Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine (a koja žalba je zaprimljena u postupajuć em sud u 26. oktobra 2020. godine), utvrdio da je na prvoj strani jasno označeno da se žalba odnosi na presudu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine. Takođe, u samom obrazloženju žalbe je navedeno da je „presudom Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 10. jula 2020. godine okrivljeni oglašen odgovornim za navodno učinjeni prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 10. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima“ . Činjenica je da je na kraju žalbe navedeno da „presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 90195/17 od 7. septembra 2018. godine preinači“, međutim, Ustavni sud smatra da je reč o očigledno tehničkoj omašci branioca okrivljenog K. M, te da je nesporno da se žalbom osporava presuda Pr. 5108/19 od 10. jula 2020. godine, a imajući u vidu sadržinu same žalbe i iznete žalbene navode.

S obzirom na navedeno, te činjenicu da žalba branioca okrivljenog sadrži sve zakonom propisane elemente, osim potpisa podnosioca žalbe, a nesporno se može utvrditi na koju se presudu odnosi, Ustavni sud je ocenio da nije bilo zakonskog osnova da se žalba odbaci kao neuredna. Takođe, Ustavni sud je svestan i kontradiktornosti između obrazloženja rešenja Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine gde nije navedeno da se žalba odbacuje iz razloga što se ne može sa sigurnošću utvrditi na koju presudu se odnosi i osporenog rešenja gde je to navedeno i štaviše izneto da „kako prvostepeni prekršajni sud u konkretnom slučaju nije mogao sa sigurnošću utvrditi na koju se presudu odnosi, to je pravilno odlučio da istu odbaci kao neurednu“. Sud konstatuje i da iz prvostepenog rešenja proizlazi da je sudija naložio da u roku od pet dana okrivljeni potpiše žalbu, a da je u drugostepenom rešenju izneta tvrdnja da je žalba slata na uređenje dva puta okrivljenom i dva puta njegovom braniocu. Ustavni sud nije mogao sa sigurnošću utvrditi sve činjenice sem da konstatuje postojanje nelogičnosti i kontradiktornosti dva rešenja kojima je žalba branioca odbačena kao neuredna, budući da spisi predmeta nisu kompletni, te da nedostaje deo spisa koji bi jasno ukazao na tačno činjenično stanje i omogućio Ustavnom sudu da otkloni kontradiktornosti. Međutim, sve to nije od značaja za drugačije odlučivanje Suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, jer je činjenica da je žalba odbačena kao neuredna usled nedostatka potpisa i da je Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu naveo da se iz žalbe ne može sa sigurnošću utvrditi na koju se presudu odnosi, iako je to moglo da se jasno utvrdi.

Polazeći od svega napred navedeno g, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud - Odeljenje u Kragujevcu ponovo odluči o žalbi branioca okrivljenog M. K . - advokata D . M . izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Kraljevu Pr. 5109/18 od 7. oktobra 2020. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, a koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ust avne žalbe u odnosu na istaknutu povredu tog ustavnog prava.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja neuredne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti