Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro deset godina. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dodeljuje se podnosiocu naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Čalovejića iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radosava Čalovejića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksandrovcu u predmetu I. 202/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu, povređen o prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčen o odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radosav Čalovejić iz Brusa je, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa , 15. juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije kao i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aleksandrovcu u predmetu I. 202/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je rešenjem Opštinskog suda u Aleksandrovcu I. 202/03 od 25. maja 2004. godine dozvoljeno izvršenje koje je podnosilac kao izvršni poverilac predložio na osnovu sudskog poravnanja zaključenog pred Opštinskim sud om u Aleksandrovcu P. 88/03 od 27. juna 2003. godine; da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno iako je više puta urgirao kod nadležnog suda; da mu je takv im postupanj em nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu štete kao i naknadu troškova za rad avokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Aleksandrovcu I. 202/03, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 23. oktobra 2003. godine podneo Opštinskog sudu u Aleksandrovcu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika M. O. i S. O, radi činidbe, na osnovu sudskog poravnjanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Aleksandrovcu P. 88/03 od 27. juna 2003. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Aleksandrovcu I. 202/03 od 25. maja 2004. godine određeno je predloženo izvršenje. Navedenim rešenjem je određeno da se na osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Aleksandrovcu P. 88/03 od 27. juna 2003. godine, određuje izvršenje pa se nalaže izvršnim dužnicima da na porodičnoj stambenoj zgradi izvršnog poverioca u Graševcima od svog materijala izgrade i ugrade 11 krila sobnih vrata, 10 svetlarnika, troje ulaznih vrata, jedan dvokrilni prozor, jednu badžu, da na svim sobnim prozorima zgrade ugrade ''fals-pedne'' kao i da sve navedene stvari prelakiraju nakon ugrađivanja, lakom poverioca, a nakon čega će im poverilac predati iznos od 385 evra ; da se ovlašćuje poverilac da radi izvođenja ovih radova angažuje treće lice po sopstvenom izboru, da ukoliko dužnici svoju obavezu ne izvrše određuje se izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi naplate iznosa od 800.000,00 dinara , koji iznos je potreban da se ovi radovi izvedu preko trećeg lica.

Zapisnikom na licu mesta od 13. jula 2004. godine, kao i službenom beleškom službenog lica od 6. juna 2008. godine utvrđeno je da je izv ršenje samo delimično sprovedeno.

Izvršni poverilac je više puta dopisima (16. jula 2004. godine, 11. januara i 8. avgusta 2008. godine) obaveštavao sud da izvršni dužnici nisu izvršili svoju obavezu u celosti i predlagao je izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi naplate novčanog iznosa koji je potreban da se radovi izvedu preko trećeg lica. U spisima predmeta posle sudske službene beleške od 6. juna 2008. godine nema dokaza o sprovođenju predmetnog izvršenja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je pr opisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Aleksandrovcu 23. oktobra 2003. godine pa nadalje .

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje d evet godina i osam meseci i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Aleksandrovcu, a zatim Osnovni sud u Kruševcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namiri o.

Naime, od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja 25. maja 200 4. godine izvršni postupak nije okončan. Zatim rešenje o izvršenju je doneto posle sedam meseci od podnetog predloga za izvršenje iako je sud bio dužan da o predlogu odluči posle tri dana. Tako đe, i pored tri urgencije podnosi oca kojima je traženo da izvršni sud izvrši popis, procenu i prodaju pokretnih stvari dužnika, kako je to određeno u samom rešenju o izvršenju, izvršni sud dalje nije sprovodio predmetni izvršni postu pak. Takođe, Ustavni sud konstatuje, uvidom u spise predmeta da navedeni izvršni predmet koji je u nadležnosti Osnovnog suda u Kruševcu nije dobio novi broj od 2010. godine , kada je uspostavljena nova mreža sudova u Republici Srbiji.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Aleksandrovcu, a zatim Osnovnog suda u Kruševcu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosi oca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na sam predmet izvršenja. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u skoro desetogodišnjem periodu trajanja izvršnog postupka podneo nadležnom izvršnom sudu tri urgencije za sprovođenje izvršenja, jednu u 2004. godini, a dve u 2008. godini, tako da je od 2008. godine do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle pet godina podnosilac potpuno pasivan, odnosno nije zahtevao od nadležnog izvršnog suda ubrzanje postupka. Takođe, i u periodu od četiri godine, od 2004. do 2008. godine podnosilac nije pokazao interesovanje kod nadležnog suda za ubrzanje izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Aleksandrovcu, a zatim Osnovni sud u Kruševcu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 202/03 vodio pred Opštinskim sudom u Aleksandrovcu, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod istim brojem.

U vezi navoda podnosioca da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , te je povredu tog prava cenio kroz odredbe Ustava .

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i kao način otklanjanja štetnih posle dica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretreo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavn og prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka , značaj predmetnog spora, kao i doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja nadležn ih sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu izloženog, odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić