Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete. Ostali navodi žalbe odbačeni su kao očigledno neosnovani.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2875/2011
11.12.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ferenca Dimovića iz Sente , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ferenca Dimovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Senti K. 58/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ferenc Dimović iz Sente, preko punomoćnika Viktora Juhas Đurića, advokata iz Subotice, podne o je Ustavnom sudu 27. juna 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude A pelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1182/10 od 6. aprila 2011. godine i presude Opštinskog suda u Senti K. 58/08 od 19. decembra 2008. godine, zbog povrede načela iz člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Senti u predmetu K. 58/08, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , kao i zbog povrede prava garantovanih odredbama člana 6. stav 3. tač. a), b) i c) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da se protiv njega pred Opštinskim sudom u Senti vodio krivični postupak u predmetu K. 58/08, koji je započeo 11. juna 2003. godine; da je osporeni krivični postupak trajao do juna 2011. godine, kada je primio osporenu presudu Apelacion og sud a u Novom Sadu Kž1. 1182/10 od 6. aprila 2011. godine; da je osporeni postupak predugo trajao i da je bilo previše odugovlačenja koja se ne mogu pripisati podnosiocu u krivicu, niti se mogu opravdati složenošću postupka, te da je time povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku koje jemči član 32. stav 1. Ustava i pravo da mu se za krivično delo sudi bez odugovlačenja, koje jemči član 33. stav 6. Ustava; da je u osporenom krivičnom postupku drugostepenu presudu, kojom je postupak okončan, doneo Apelacioni sud u Novom Sadu, koji "u momentima relevantnim za ocenu" spornih pitanja nije bio "zakonom već ustanovljen"; da sud nije pravilno utvrdio o kom krivičnom delu se u osporenom krivičnom postupku radi, jer je trebalo da sudi za krivično delo sitne krađe a nikako za krivično delo teške krađe; da je sud podnosioca ustavne žalbe doveo u nejednak položaj pred zakonom, jer je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, u drugom krivičnom predmetu, okrivljene A.D. i D.K. oslobodio od optužbe, dok je podnosioca osudio, čime je povredio načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 1. Ustava; da je u krivičnom postupku upotrebljen zapisnik o saslušanju podnosioca iz istrage koji nije mogao biti korišćen, jer okrivljenom tom prilikom nisu saopštena prava iz člana 13. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i da su mu navedenim postupanjem sudova povređena prava garantovana odredbama člana 6. stav 3. tač. a), b) i c) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporene presude, dosudi podnosiocu troškove ustavnosudskog postupka, kao i naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200.000 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Senti je 8. maja 2003. godine protiv podnosioca ustavne žalbe doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 30/03, dok je 13. maja 2003. godine doneo rešenje pod istim brojem o spajanju ovog krivičnog postupka i krivičnog postupka Ki. 33/03 protiv okrivljenog Slavka Balaža, zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela teška krađa i sitna krađa iz člana 166. stav 1. i člana 173. stav 1. KZ RS.

Protiv okrivljenih je 8. oktobra 2003. godine podignuta optužnica zbog tri krivična dela teške krađe i dva krivična dela sitne krađe , pa je, nakon održanog glavnog pretresa i njegova tri nastavka, dana 25. oktobra 2004. godine doneta osuđujuća presuda Opštinskog suda u Senti K. 86/2003, koja je rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 15/2005 od 12. aprila 2005. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, glavni pretres je zakazan za 17. oktobar 2006. godine, ali je odložen jer saokrivljeni Slavko Balaž, iako uredno pozvan nije pristupio, pa je sud izdao naredbu za njegovo prinudno dovođenje. Sledeći pretres je zakazan za 28. novembar 2006. godine, ali ni on nije održan jer okr. Balaž nije priveden, niti je sud od strane policije izvešten o razlozima za nepostupanje po naredbi, zbog čega je naredba za privođenje tog okrivljenog ponovo izdata. Ni pretres zakazan za 29. decembar 2006. godine nije održan, ali je sud od PS Senta naknadno izvešten da se okr. Balaž od 1. februara 2007. godine nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Okružnom zatvoru u Subotici. Glavni pretres je održan 20. februara 2007. godine, kada je okr. Balaž doveden iz zatvora. Nastavak glavnog pretresa zakazan za 17. april 2007. godine nije održan jer podno silac ustavne žalbe nije doveden iz KPZ Sremska Mitrovica, gde se on tada nalazio na izdržavanju kazne zatvora, iako je sud blagovremeno uputio naredbu za njegovo dovođenje. Nastavak pretresa je održan 15. juna 2007. godine, kao i 18. septembra 2007. godine, kada je Opštinski sud u Senti po drugi put done o prvostepenu osuđujuću presudu. I ova presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 497/07 od 31. januara 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U drugi put ponovljenom postupku, glavni pretres je zakazan za 18. april 2008. godine, ali nije održan jer KPZ Sremska Mitrovica nije mogao dovesti okrivljene, koji su se tamo nalazili na izdržavanju ranije izrečenih kazni zatvora, usled nedostatka prevoznog sredstva, pa je pretres ponovo zakazan i održan 27. maja 2008. godine. Nastavak pretresa zakazan za 17. septembar 2008. godine nije održan po zahtevu okrivljenog Balaža, radi angažovanja drugog branioca. Međutim, ni nastavak glavnog pretresa, zakazan za 12. novembar 2008. godine nije održan, jer nije pristupio uredno pozvani branilac podnosioca ustavne žalbe, ko ga je sud novčano kaznio i obaveza o da plati troškove odlaganja pretresa. Glavni pretres je nastavljen i održan 17. decembra 2008. godine, nakon čega je veće donelo i 19. decembra 2008. godine objavilo osporenu presudu K. 58/08, kojom je podnosi lac ustavne žalbe osu đen na kaznu zatvora od jedne godine zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ , dok su za preostala krivična dela on i saokrivljeni Slavko Balaž oslobođeni od optužbe. Ta presuda je iz suda otpravljena 30. decembra 2008. godine.

Odlučujući o žalbama izjavljenim protiv osporene prvostepene presude, Apelacioni sud u Novom Sadu, kome su spisi predmeta dostavljeni 18. februara 2009. godine, doneo je 6. aprila 2011. godine osporenu drugostepenu presudu Kž 1. 1182/10, kojom je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, tako što je podnosioca osudio na povećanu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je u preostalom delu izjavljene žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Ustavni sud konstatuje da su ljudska prava zajemčena odredbama člana 6. stav 3. tač. a), b) i c) Evropske k onvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovana odredbama člana 33. st. 1, 2. i 3. Ustava, kojima se utvrđuje: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da o krivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.) .

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je predmetni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period njegovog trajanja, od 8. maja 2003. godine, kada je istražni sudija Opštinskog suda u Senti protiv podnosioca ustavne žalbe doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 30/03, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela teška krađa i sitna krađa, do 6. aprila 2011. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo osporenu drugostepenu presudu Kž1. 1182/10, kojom je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni na koju je podnosi lac ustavne žalbe osuđen , a u preostalom delu potvrdio prvostepenu presudu.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao nepunih osam godina, što samo po sebi može da ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku.

Ustavni sud podseća da opravdanost dužine trajanja postupka mora biti ocenjena u svetlu okolnosti konkretnog predmeta i uz uzimanje u obzir sledećih kriterijuma: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova i drugih državnih organa, kao i značaj predmeta odlučivanja za podnosioca.

U svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je utvrđivao povredu prava na suđenje u razumnom roku samo ako je za nerazumno dugo trajanje postupka pretežno odgovoran sud ili drugi državni organ . Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), takođe, stoji na stanovištu da samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (videti presudu Napijalo protiv Hrvatske , 66485/01 od 13. novembra 2003. godine, pasus 61.). Od stranke se očekuje da pokaže ažurnost u preduzimanju procesnih radnji koje su za nju relevantne i da se uzdrži od taktike odlaganja, ali se od okrivljenog ne može očekivati da aktivno doprinese ubrzanju postupka koji može dovesti do njegove osude. Ipak, postupci podnosioca mogu pre dstavljati objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima, što se mora uzeti u obzir pri određivanju da li je postupak trajao duže od razumnog roka (videti, mutatis mutandis, presudu ESLjP u predmetu Eckle protiv Nemačke, 8130/78 od 15. jula 1982. godine, pasus 82.).

6. Primenjujući navedene stavove na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da je predmetni krivičn i postup ak bio činjenično i procesno složen, jer se sudilo dvojici o ptuženih kojima je na teret stavljeno izvršenje više imovinskih krivičnih dela, pa je sudu trebalo i adekvatno vreme da sprovede dokazni postupak saslušanjem većeg broja svedoka i oštećenih , zatim da utvrdi relevantno činjenično stanje i izvede valjan pravni zaključak o postojanju krivičnih dela i eventualnoj krivici optuženih, što je i rezultiralo njihovim oslobađanjem od optužbe za većinu krivičnih dela i osudom podnosioca za samo jedno delo teške krađe. Istražni postupak je okončan za pet meseci i prva presuda je doneta u roku od godinu dana od podizanja optužnice, što se mora smatrati ažurnim postupanjem prvostepenog suda. Drugostepeni sud je ukidajuće rešenje doneo nakon šest meseci i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Međutim, nakon toga, prvostepenom sudu je trebalo godinu i po dana da u ponovnom postupku zakaže glavni pretres, a razlozi za ovaj period neaktivnosti postupajućeg suda nisu navedeni u dostavljenom izjašnjenju Osnovnog suda u Senti. U ponovnom postupku, prevashodni razlog neodržavanja glavnog pretresa i njegovih nastavaka je činjenica da saokrivljeni Slavko Balaž ni je privođen po naredbama suda, niti je policija obaveštavala sud o razlozima za to, da bi naknadno obavestila sud da se okr. Balaž od 1. februara 2007. godine nalazi u Okružnom zatvoru u Subotici na izdržavanju kazne zatvora. Potom je prisustvo okr. Balaža na pretresu obezbeđeno, ali ne i podnosioca ustavne žalbe koji, i pored blagovremene naredbe suda, bez ikakvog obrazloženja nije doveden na pretres iz KPZ Sremska Mitrovica, gde se nalazio na izdržavanju kazne zatvora. Potom je pretres održan i 18. septembra 2007. godine je doneta po drugi put prvostepena osuđujuća presuda, koju je Okružni sud u Subotici takođe ukinuo 31. januara 2008. godine, i predmet vratio na ponovno odlučivanje. U drugi put ponovljenom postupku, glavni pretres je zakazan u kratkom roku - 18. aprila 2008. godine, ali nije održan jer KPZ Sremska Mitrovica nije mogao dovesti okrivljene u Sentu usled nedostatka prevozn ih sredstava. Potom je pretres održan 27. maja 2008. godine, ali dva njegova nastavka, 17. septembra i 12. novembra 2008. godine opet nisu održana, prvi put na zahtev okrivljenog Balaža, radi angažovanja drugog branioca i, drugi put, jer branilac podnosioca ustavne žalbe bez obrazloženja nije pristupio, iako je bio uredno obavešten, zbog čega je i novčano kažnjen. Krivični postupak je 17. decembra 2008. godine okončan u prvom stepenu donošenjem presude, koja je objavljena 19. decembra 2008. godine, ekspedovana već 30. decembra iste godine, pri čemu su spisi dostavljeni drugostepenom sudu na odlučivanje o izjavljenim žalbama 18. februara 2009. godine. Apelacioni sud je 6. aprila 2011. godine doneo osporenu drugostepenu presudu, nakon više od dve godine od prijema spisa predmeta u sud pravnog leka . Drugostepena presuda je podnosiocu ustavne žalbe uručena tek 11. avgusta 2011. godine, jer je u međuvremenu otpušten sa izdržavanja kazne zatvora, a na prijavljenoj adresi nije pronađen, pa mu je nakon izvršene terenske provere presuda uručena preko policije.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud smatra da je postupajući sud pokazao očiglednu marljivost i istrajnost u nastojanju da se glavni pretres održi, zakazujući ga u kraćim vremenskim razmacima i pokušavajući na sve načine da obezbedi prisustvo okrivljenih. Međutim, prevashodni razlog zbog koga osporeni krivični postupak nije okončan u razumnom roku je nepostupanje policije u Senti i uprave KPZ Sremska Mitrovica po naredbama suda za privođenje ili dovođenje okrivljenih na glavni pretres. S obzirom na to da se radi o državnim organima i ustanovama, uz uvažavanje objektivnih organizacionih, tehničkih i drugih teškoća sa kojima se oni u svakodnevnom poslu suočavaju, ipak je na strani države odgovornost da sistemski uredi funkcionisanje pravosudnog sistema na način da se otklone ovakvi razlozi za odugovlačenje suđenja u krivičnim predmetima . Pored navedenog, za period neaktivnosti Opštinskog suda u Senti od godinu i po dana (od aprila 2005. godine, kada su spisi predmeta po ukidanju prve presude vraćeni na ponovno odlučivanje, do oktobra 2006. godine kada je zakazan glavni pretres) nisu dati opravdani razlozi, kao što se ni odlučivanje drugostepenog suda u periodu od preko dve godine , od dostavljanja spisa predmeta Okružnom sudu u Subotici radi rešavanja o žalbama (18. februar 2009. godine), do donošenja osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu (6. april 2011. godine), ne može oceniti kao ažurno postupanje ovih sudova, bez obzira na reorganizaciju sudstva koja je u međuvremenu izvršena.

Podnosilac ustavne žalbe lično nije značajnije doprineo prekoračenju razumnog roka za presuđenje , s obzirom na to da se u velikom delu postupka nalazio na izdržavanju prethodno izrečene kazne zatvora , međutim, njegov branilac je zbog neopravdanog odsustva sa glavnog pretresa o kome je uredno obavešten, novčano kažnjen i obavezan na plaćanje troškova njegovog odlaganja, zbog čega Ustavni sud, u situaciji kada je krivični predmet bio pred presuđenjem, ne može zanemariti ovakav doprinos na strani okrivljenog, zbog koga osporeni krivični postupak takođe nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Imajući u vidu i činjenicu da je prvostepena presuda dva puta ukidana i vraćana na ponovni postupak, Ustavni sud je stanovišta da pretežnu, ali ne isključivu krivicu za trajanje osporenog krivičnog postupka preko razumnog roka snose postupajući sudovi i državni organi i ustanove - Opštinski sud u Senti, Apelacioni sud u Novom Sadu, PU Subotica - PS Senta i KPZ Sremska Mitrovica.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu podnosioca u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, koje podrazumeva i pravo na suđenje bez odugovlačenja u krivičnim predmetima, to Ustavni sud nije posebno ocenjivao naznačenu povredu prava iz člana 33. stav 6. Ustava.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u simboličnom iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje , a posebno nesumnjivu činjeničnu i pravnu složenost predmetnog postupka, izražene očigledne napore suda da presuda bude doneta u što kraćem roku i opisani doprinos podnosiočevog branioca produženju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog trajanja ovog postupka van granica razumnog roka za presuđenje. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. U odnosu na navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, te povredi prava iz člana 33. st 1, 2. i 3. Ustava – time što je osporenu drugostepenu presudu do neo Apelacioni sud u Novom Sadu koji "u momentima relevantnim z a ocenu spornih pitanja nije bio zakonom već ustanovljen sud"; što sud nije pravilno utvrdio o kom krivičnom delu se u osporenom krivičnom postupku radi, jer je "trebalo da sudi za krivično delo sitne krađe a nikako za krivično delo teške krađe"; da je sud podnosioca ustavne žalbe doveo u nejednak položaj pred zakonom jer je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, u drugom krivičnom predmetu, okrivljene A.D. i D.K. oslobodio od optužbe, dok je podnosioca osudio, te da je u krivičnom postupku upotrebljen zapisnik o saslušanju iz istrage, koji nije mogao biti korišćen, jer okrivljenom nisu saopštena sva prava iz člana 13. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, Ustavni sud takve navode ustavne žalbe ocenjuje očigledno neosnovanim.

Naime, krivični postupak uvek mora da sprovodi zakonom ustanovljen i u tom trenutku nadležan sud , pa teza podnosioca da se krivični postupak ne može okončati pred drugostepenim sudom koji pod tim konkretnim imenom nije postojao u vreme pokretanja postupka, nema svoje ustavnopravno utemeljenje. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka ovakve i slične navode podnosilaca, koji se odnose na zakonom uspostavljenu organizaciju i nadležnost pravosuđa, ocenio očigledno neosnovanim, sa čime je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe upoznat, pa Ustavni sud nalazi da je ponovno obrazlaganje zašto su ovi navodi podnosioca očigledno neosnovani – bespredmetno i ne zaslužuje dalji komentar.

Navod podnosioca o nejednakom postupanju drugostepenog suda u drugom predmetu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji je, po mišljenju Ustavnog suda, takođe neosnovan jer na utvrđivanje postojanja krivičnog dela i na njegovu pravnu kvalifikaciju, utiču brojni elementi koji se utvrđuju u svakom pojedinom krivičnom postupku koji se zbog toga i sprovodi, pored ostalog i specifične, konkretne činjenične okolnosti dela, subjektivni odnos učinioca prema krivičnom delu koje mu se stavlja na teret , i tome slično, što sve pripada oceni nadležnog redovnog suda a ne Ustavnog suda. Tvrdnja podnosioca o korišćenju zapisnika iz istrage protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku je, po oceni U stavnog suda, takođe očigledno neosnovana, jer iz osporenog zapisnika o saslušanju okrivljenog Ki. 30/03 od 11. juna 2003. godine proizlazi da je okrivljeni, pre saslušanja, bio u potpunosti upoznat sa pravima iz člana 89. tada važećeg ZKP, koji podrazumeva i saopštenje prava iz člana 13. stav 3. ZKP, kao i mogućnost da, na sopstveni zahtev, pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka i zahtev za sprovođenje istrage. Pošto se radilo o saslušanju pred istražnim sudijom za dela za koja nije bila obavezna formalna odbrana, podnosilac je imao pravo i da traži branioca ali i da svoju odbranu iznese bez njega, za šta se svojevoljno opredelio. Netačna je teza da je on tom prilikom bio lice lišeno slobode, već ga je policija samo privela radi saslušanja po naredbi istražnog sudije, bez daljeg prisustva izvođenju ove istražne radnje.

U pogledu navod a podnosioca o tome da je sud trebalo da mu sudi za krivično delo sitne krađe a ne teške krađe, čime se postavlja pitanje pravne kvalifikacije konkretnog dela za koje je pravnosnažno osuđen, Ustavni sud i ovaj put ukazuje da nije nadležan da postupa kao instancioni krivični sud i da vrši ocenu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja , niti da se bavi pravnim kvalifikacijama krivičnih dela, postojanjem krivice podnosioca i izrečenom krivičnom sankcijom, ni po vrsti ni po visini.

Povodom istaknute povrede načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 21. Ustava ne sadrže garancije nijednog određenog ljudskog prava ili slobode, već predstavljaju načelo u skladu sa kojim se ostvaruju sve Ustavom zajemčene ljudske i manjinske slobode i prava, iz čega sledi da do povrede načela zabrane diskriminacije može doći samo u vezi sa povredom nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Pošto je Ustavni sud prethodno ocenio da osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno nijedno od zajemčenih prava na koja se u ustavnoj žalbi pozvao, osim prava na suđenje u razumnom roku, to nema osnova ni za tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je osporenim aktima po bilo kom osnovu i ličnom svojstvu diskriminisan.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u preostalom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao očigledno neosnovanu, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti