Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Borivoja Ristića kao nedopuštenu, jer nisu iscrpljena pravna sredstva. Podnosilac je pokrenuo upravni spor pred Upravnim sudom o kome još uvek nije odlučeno, što je uslov za podnošenje ustavne žalbe.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2876/2011
29.09.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borivoja Ristića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Borivoja Ristića izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Valjevo O5 broj 951-5103/2009 Ž od 12. maja 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Borivoje Ristić iz Valjeva je 29. juna 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Valjevo O5 broj 951-5103/2009 Ž od 12. maja 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe protiv osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Komisija za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Valjevo O5 broj 951-5103/2009-Ž od 12. maja 2010. godine imao pravo žalbe drugostepenom organu uprave i da je izjavio žalbu Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Beograd; da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo upravni spor „zbog ćutanja uprave“ pred Upravnim sudom i da je tužba zavedena pod brojem 20 U. 26245/10, ali iz dostavljene dokumentacije proizlazi da Upravni sud nije doneo odluku po navedenoj tužbi. Ustavni sud konstatuje da se iscrpljenost pravnih sredstava pre podnošenja ustavne žalbe vezuje za donošenje odluke po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, a ne za samo izjavljivanje tog pravnog sredstva. Kako po tužbi podnosioca u upravnom sporu još uvek nije odlučeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu, kao nedopuštenu, odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da ''postupaju u zakonskom i razumnom roku'', Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupanjem samog podnosica i značajem koji je predmet spora imao za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidi navedeno, kao i da okolnosti konkretnog slučaja ne ukazuju na duže trajanje postupka, Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu ovog navoda.
S tim u vezi, Ustavni sud posebno naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava, ustavnu žalbu ne čini samu po sebi dopuštenim pravnim sredstvom.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 3038/2019: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja RFPIO
- Už 4275/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
- Už 2571/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
- Už 4601/2010: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u izvršnom postupku
- Už 1023/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
- Už 5984/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe u upravnom sporu
- Už 2190/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava