Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnositeljka je propustila zakonski rok od 30 dana. Pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava nije opravdan razlog za propuštanje roka, a propušten je i objektivni rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Boćan iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se predlog za povraćaj u pređašnje stanje Danice Boćan zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Danice Boćan izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1540/07 od 23. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danica Boćan iz Kikinde je, preko punomoćnika - advokata Velimira Lipovana iz Kikinde, 14. juna 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije. Kao datum prijema osporene presude naveden je 9. jun 2008. godine

Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje u kome se navodi da je podnositeljka ustavne žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podnela predstavku koja je proglašena neprihvatljivom. S obzirom da je ustavna žalba neblagovremena, podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji njen predlog za povraćaj u pređešnje stanje.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).

3. Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda zajemčenih Ustavom u pravnom poretku Republike Srbije postoji još od 8. novembra 2006. godine i da je, saglasno odredbi člana 175. Ustava, postupak po ustavnoj žalbi, dakle i rokovi za njeno izjavljivanje, propisan Zakonom o Ustavnom sudu. Ustavni sud smatra da se pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Cilj podnošenja ustavne žalbe nije da se obezbedi pravo na obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već da se u okviru pravnog poretka Republike Srbije ostvari zaštita zajemčenih prava i sloboda. Takođe, stanovište Evropskog suda za ljudska prava da ustavna žalba u Republici Srbiji predstavlja delotvorno pravno sredstvo zasnovano je upravo na dosadašnjem postupanju Ustavnog suda po ustavnim žalbama podnetim na način i u rokovima propisanim Zakonom. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se navedeni razlog ne može smatrati opravdanim u smislu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom da je osporena presuda, prema navodima same podnositeljke ustavne žalbe, primljena 9. juna 2008. godine, a ustavna žalba podneta 14. juna 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je propušten i objektivni rok od tri meseca za traženje povraćaja u pređašnje stanje. Ustavni sud je stoga odbacio predlog za povraćaj u pređašnje stanje kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 84. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da Sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a da je ustavna žalba, koja je podneta 9. decembra 2009. godine, izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti