Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude u imovinskom sporu, jer podnosilac osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje. Sud ističe da nije nadležan da preispituje zakonitost odluka redovnih sudova, osim u slučaju očigledne proizvoljnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Živanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vojislava Živanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 434/07 od 7. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Živanović iz Beograda je 5. marta 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 434/07 od 7. februara 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi "da ostaje kod svih razloga i predloga izjavljenih na presudu Opštinskog suda u Loznici P. 1108/04" i ističe "da sud pogrešno izvodi zaključke da su tuženi vlasnici spornog zemljišta", te predlaže "da Ustavni sud nakon što razmotri sve izvedene i predložene dokaze poništi napadnute presude, obaveže tužene da tužiocu naknade troškove i obezbedi da tužilac uživa svoju zakonom stečenu imovinu".

Ustavni sud je dopisom od 26. maja 2008. godine obavestio podnosioca da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za vođenje postupka propisane odredbom člana 85. Zakona o Ustavnom sudu i naložio mu da uredi ustavnu žalbu u smislu navedene zakonske odredbe.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. maja 2008. godine dostavio Ustavnom sudu dopis naslovljen kao "uređenje ustavne žalbe", potpisan samo od strane "punomoćnika", sudije u penziji, u kome ne pominje presudu Okružnog suda u Šapcu Gž. 434/07 od 7. februara 2008. godine protiv koje je i podneo ustavnu žalbu, već samo traži poništenje prvostepene presude Opštinskog suda u Loznici P. 1108/04 od 24. novembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž 1044/05 od 8. februara 2006. godine, koji su, kako navodi, "zasnovani na neistinitim dokazima".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenog prava, odnosno o povredi odredaba Ustava koje su u žalbi navedene, već podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu dokaza od strane sudova i utvrđeno činjenično stanje na kome se zasniva osporena presuda. Podnosilac traži da Ustavni sud razmotri sve izvedene dokaze i u suštini predlaže da ovaj sud ispita zakonitost odluke redovnog suda donete u parničnom postupku u kome je predmet tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe bio predaja u državinu od strane tuženih određenih katastarskih parcela, kao i naknada štete, i u kome je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, a drugostepeni sud osporenom odlukom potvrdio prvostepenu presudu.

Ustavni sud nalazi da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova opšte nadležnosti. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati dokaze izvedene u sudskom postupku, niti preispitati pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. Takođe, Ustavni sud je ocenio da pravo na imovinu podnosioca ustavne žalbe nije moglo biti povređeno, budući da se članom 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava samo ako su ona stečena na osnovu zakona. Evropski sud za ljudska prava je u više navrata izneo stav da se delokrug člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda primenjuje samo na postojeću imovinu i "ne garantuje pravo na sticanje imovine", te da svaki podnosilac predstavke mora biti u stanju da dokaže postojanje prava na imovinu u pitanju, kako bi bio žrtva povrede Konvencije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti