Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje 13 godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2880/2011
24.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. z. „P. m.“ iz M, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. z. „P. m.“ i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I. 1435/00 povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Privrednom sudu u Nišu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. z. „P. m.“ iz M. podnela je 29. juna 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu P. 342/99 i izvršnom postupku u predmetu I. 1435/00 koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je 4. oktobra 2013. godine podneo dopunu ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Nišu I. 1435/00, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Z. z. „P. m.“ iz M. je, kao izvršni poverilac , podnela 27. novembra 2000. godine Privrednom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Privredni sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „V .“ iz M, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Privrednog suda u Leskovcu P. 342/99 od 28. februara 2000. godine. Privredni sud je rešenjem I. 1435/00 od 28. novembra 2000. godine usvojio predlog za izvršenje.

Izvršni poverilac je 3. jula 2002. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja i predložio da se izvršenje sprovede sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Sudski izvršitelj je 26. septembra 2002. godine godine izašao na lice mesta, ali popis pokretnih stvari izvršnog dužnika nije sproveden. Izvršni poverilac je 30. septembra 2005. godine predložio da se popis i oduzimanje stvari sprovede uz asistenciju policije.

Podneskom od 3. aprila 2008. godine i urgencijom od 6. avgusta 2008. godine izvršni poverilac je predložio nastavak postupka izvršenja, koji je prekinut zbog pokretanja postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom 5. septembra 2005. godine.

Izvršni poverilac je 22. marta 2010. godine zatražio od suda uvid u spise predmeta. Privredni sud je dopisom od 24. marta iste godine obavestio punomoćnika izvršnog poverioca da spisi predmeta nisu pronađeni, da se nad izvršnim dužnikom ne može sprovesti prinudno izvršenje do okončanja postupka restruktuiranja, te da ukoliko smatra da ima uslova za nastavak postupka, može se pokrenuti postupak za obnavljanje spisa. Izvršni poverilac je 15. septembra 2011. godine podneo predlog za obnavljanje spisa.

Rešenjem Privrednog suda I. 1435/00 od 21. septembra 2011. godine, u stavu prvom izreke, pokrenut je postupak za obnavljanje spisa, dok je u stavu drugom izreke, naloženo strankama da dostave sudu originale ili kopije podnesaka, dokaza i drugih pismena dostavljenih u postupku. Izvršni dužnik i izvršni poverilac su 30. septembra, odnosno 4. oktobra iste godine, postupili po nalogu suda.

Privredni sud je rešenjem Iv. 1435/00 od 24. oktobra 2011. godine prekinuo postupak izvršenja, jer je odlukom Agencije za privatizaciju od 5. septembra 2005. godine nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restruktuiranja.

Predmet je arhiviran 30. decembra 2011. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno poziva na povredu tog ustavnog prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnom postupku, bez navođenja razloga kojima bi obrazložio povredu prava. Stoga je Ustavni sud cenio samo navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku.

Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava, započet podnošenjem predloga za izvršenje, 27. novembra 2000. godine, traje već 13 godina, a predmet je arhiviran 30. decembra 2011. godine, iako nije okončan.

Po oceni Ustavnog suda, Privredni sud u Nišu, odnosno Trgovinski sud u Nišu, nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac namirio. Naime, kako proističe iz obnovljenog spisa predmeta, sem neuspelog pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika 26. septembra 2002. godine, sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u cilju okončanja postupka, predmet je arhiviran u decembru 2011. godine. Takođe, u izvršnom postupku je određen prekid oktobra 2011. godine, zbog postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom, ali ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje izvršenja. Naime, Rešenjem Ustavnog suda IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine nisu prihva ćene inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja i stav koji je Sud zauzeo u većem broju svojih odluka koji je zasnovan na stavu iz ovog rešenja , pored ostalih, u Odluci Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine, da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I. 1435/00.

Ustavni sud smatra da propust Privrednog suda u Nišu da sprovede izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od preko 13 godina predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava naložio nadležnom izvršnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti