Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku dugom šest godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za poresku utaju. Postupak je trajao šest godina i osam meseci, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenih sudova, uz brojna odlaganja ročišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Blagojevića iz sela Kostadince kod Kosovske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Ranka Blagojevića i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1157/08, a kasnije pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 1247/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Blagojević iz sela Kostadince kod Kosovske Kamenice, podneo je Ustavnom sudu, 24. aprila 201 5. godine, preko punomoćnika Miloša Vladisavljevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10 od 16. septembra 2014. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 31/15 od 10. februara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu K. 1157/08, a kasnije u predmetu K. 1247/10 Osnovnog suda u Kraljevu.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „u ovom postupku nije bilo pravnih ni činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, odnosno konkretni predmet nije bio složen“; da je „okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, osuđen bez ijednog pravno relevantnog dokaza“; da je „okrivljenom povređeno pravo iz člana 36. stav 1. Ustava time što je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u predmetu K. 6709/10 sa identičnim činjeničnim i pravnim stanjem odustalo od krivičnog gonjenja, jer je imalo kao dokaz samo veštačenje iste sadržine kao i u slučaju Ranka Blagojevića“; da postupajući sudovi nisu preduzeli sve potrebne radnje da odluče pravično i u razumnom roku.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10, utvrdio da je Peto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo Petom opštinskom sudu u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage Kt. 275/08 protiv osumnjičenog Ranka Blagojevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05 ). U zahtevu je predloženo da se odredi finansijsko veštačenje kako bi se utvrdila tačna visina poreza koji je osumnjičeni izbegao da plati.

Peti opštinski sud u Beogradu je 9. juna 2008. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage u predmetu Ki. 335/08 protiv okrivljenog.

Veštak za ekonomsko-finansijsku oblast je dostavio svoj nalaz i mišljenje Petom opštinskom sudu u Beogradu 17. oktobra 2008. godine.

Peto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 29. oktobra 2008. godine podnelo optužnicu Kt. 275/08 Petom opštinskom sudu u Beogradu protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Branilac okrivljenog je 15. novembra 2008. godine izjavio prigovor protiv optužnice.

Protiv okrivljenog se vodio krivični postupak pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1157/08. Postupajući sud se 10. decembra 2008. godine obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova – Ured za registar stanovništva sa zahetvom da se sudu dostavi tačna adresa okrivljenog. Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava za upravne poslove je obavestila Peti opštinski sud u Beogradu aktom broj 205.2.1-23792/08 od 16. decembra 2008. godine da se okrivljeni odjavio sa svoje adrese u Beogradu za Kostadince.

Aktom Petog opštinskog suda u Beogradu K. 1157/08 od 3. marta 2009. godine naređeno je Gradskom sekretarijatu unutrašnjih poslova Beograd - Potražno odeljenje da potraži okrivljenog i da o rezultatima potrage obavesti sud. Navedeni akt je ponovljen 30. marta 2009. godine.

Aktom Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalističke policije – Odeljenje za potrage broj. 02/7-233-3506/06 od 26. marta 2009. godine obavešten je Peti opštinski sud u Beogradu da je okrivljeni odjavljen sa adrese u Beogradu i da je za njim raspisana poternica na osnovu naredbe za izdavanje poternice Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ki. 1829/08, zbog krivičnog dela iz člana 208. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 377/09 – K. 1157/08 od 16. aprila 2009. godine, stavom prvim izreke, prema okrivljenom je određen pritvor, dok je stavom drugim izreke naređeno izdavanje poternice, a koju će raspisati Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 448/09 – K. 1157/08 od 16. aprila 2009. godine sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u krivičnom postupku protiv okrivljenog.

Uz akt Petog opštinskog suda u Beogradu K. 1157/08 od 26. maja 2009. godine dostavljeni su spisi predmeta K. 1157/08 Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Opštinski sud u Kosovskoj Mitrovici je u prilogu akta K. 7/09 od 1. oktobra 2009. godine dostavio braniocu okrivljenog rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 448/09 – K. 1157/08 od 16. aprila 2009. godine.

Krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 1247/10.

Policijska uprava za grad Beograd je aktom broj 02/7-233-3506/06 od 12. februara 2010. godine obavestila Osnovni sud u Kraljevu da se okrivljeni nalazi u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu od 9. oktobra 2008. godine.

Tri puta zakazivan glavni pretres (7. i 31. maja i 17. septembra 2010. godine) u predmetu Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10, ni je održan.

Aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu Kt. 1458/10 od 30. avgusta 2010. godine obavešten je Osnovni sud u Kraljevu da ovo tužilaštvo ostaje pri podnetoj optužnici Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 275/08 od 29. oktobra 2008. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 417/10 od 1. oktobra 2010. godine odbijen je kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog izjavljen protiv optužnice Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 275/08 od 29. oktobra 2008. godine.

Glavni pretres od 19. januara 2011. godine nije održan zbog odsustva članova veća, a zatim je glavni pretres održan dva puta (6. aprila i 29. juna 2011. godine). Nakon toga, glavni pretres jednom nije održan, a jednom je održan.

Glavni pretres je 4. aprila 2012. godine počeo iznova zbog promene postupajućeg veća.

Do akta veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast od 21. decembra 2012. godine, a kojim je veštak D.R. zatražio od suda da ga oslobodi od daljeg veštačenja u predmetu K. 1247/10, glavni pretres je jednom održan, a jednom nije. Nakon toga, tri puta glavni pretres ni je održan, i to 21. marta, 19. jula i 5. novembra 2013. godine, krivicom veštaka M.V. Osnovni sud u Kraljevu je doneo rešenje K. 1247/10 od 21. marta 2013. godine kojim se kažnjava veštak M.V. novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara, a 19. jula 2013. godine postupajući sud je urgirao kod veštaka, pod pretnjom novim novčanim kažnjavanjem da sudu dostavi dopunski nalaz i mišljenje. Rešenjem suda K. 1247/12 od 5. novembra 2013. godine kažnjen je veštak M.V. novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara.

Glavni pretres zakazan za 28. februar 2014. godine nije održan , a veštak M.V. je svoj dopunski nalaz i mišljenje dostavio 10. februara 2014. godine Osnovnom sudu u Kraljevu.

Naredbom predsednika Osnovnog suda u Kraljevu I Su. 1/14-10 od 6. maja 2014. godine naloženo je postupajućem sudiji da hitno postupa u predmetu K. 1247/10, da isti što pre završi, a najkasnije do 15. novembra 2014. godine.

Glavni pretres dva puta nije održan, a dva puta jeste, pri čemu je glavni pretres 5. juna 2014. godine počeo iznova zbog promene postupajućeg sudije.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10 od 16. septembra 2014. godine okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i posledično mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, kao i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 31/15 od 10. februara 2015. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu, te je preinačena ožalbena presuda Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10 od 16. septembra 2014. godine samo u pogledu odluke o kazni tako što je Apelacion i sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u traj anju od jedne godine, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000 dinara, dok je žalba branioca odbijena kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda je potrvrđena u nepreinačenom delu.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 460/15 od 10. juna 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10 od 16. septembra 2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 31/15 od 10. februara 2015. godine, dok je u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

4. Odredbom člana 32. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (stav 1.).

Članom 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak, trajao šest godina i osam meseci, računajući od 9. juna 200 8. godine, kada je postupak pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, do 1 0. februara 201 5. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž.1. 31 /15 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije se trajanje osporava, vodio protiv podnosioca ustavne žalbe, kome je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Navedeno krivično delo spada u grupu krivičnih dela protiv privrede i predstavlja teže krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, kao i novčana kazna. Tokom krivičnog postupka obavljena je jedna dopuna finansijskog veštačenja prvobitno obavljenog 1 7. oktobra 20 08. godine. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Međutim, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose prvostepeni sudovi koji su vodili postupak u kome je p rvostepena presuda doneta tek 16. septembra 201 4. godine, nakon šest godina i osam meseci od kada je postupak započet. Drugo, a vezano za tok krivičnog postupka , Ustavni sud konstatuje da je prigovor protiv optužnice podnet 15. novembra 2008. godine, a da je tek 1. oktobra 2010. godine odlučeno o prigovoru rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 417/10. Treće, glavni pretres je zakazivan ukupno 19 puta, a održan sedam, pri čemu je dva puta počeo iznova zbog promene sastava veća. Četvrto, glavni pretres od 7. maja 2010. godine nije održan jer Osnovni sud u Kraljevu nije obezbedio prisustvo okrivljenog, odnosno nije zatražio saglasnost od Prvog osnovnog suda u Beogradu da se okrivljeni Ranko Blagojević dovede iz Okružnog zatvora u Beogradu na glavni pretres, niti je dao nalog Okružnom zatvoru da se okrivljeni dovede na pretres. Takođe, p retres od 19. januara 2011. godine je odložen zbog odsustva članova veća, a 28. februara 2014. godine je odložen iz razloga što branilac i okrivljeni nisu uredno pozvani . Peto, Ustavni sud napominje da su se podnosilac i njegov branilac odaz ivali pozivima suda, kao i da su izostanke sa glavnog pretresa opravda vali, izuzev glavnog pretresa od 5. novembra 2013. godine (kada nisu bili prisutni okrivljeni, njegov branilac i veštak M.V, a spisi predmeta su se nalazili kod veštaka, te je glavni pretres odložen) , a što se ne može pripisati u doprinos okrivljenom dužini trajanja osporenog krivičnog postupka.

Stoga je Ustavni sud, bez obzira na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, činjenicu da se raniji Peti opštinski sud u Beogradu aktivno bavio predmetom i da je preduzimao sve zakonske mere da obezbedi prisustvo okrivljenog, te da je naredbom predsednika Osnovnog suda u Kraljevu naloženo postupajućem sudiji da hitno postupa u predmetu K. 1247/10 i da ga završi najkasnije do 15. novembra 2014. godine, kao i da je Osnovni sud u Kraljevu preduzimao Krivičnim zakonikom propisane mere kako bi obezbedio da se dopunsko veštačenje obavi u razumnom roku, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice predugog trajanja krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1157/08, a kasnije pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 1247/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15 ) i odlučio kao u prvom delu izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene i u provostepenoj presudi Osnovnog suda u Kraljevu K. 1247/10 od 16. septembra 2014. godine i u drugostepenoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 31/15 od 10. februara 2015. godine . Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava na pravično suđenje već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovan a od strane postupajućih sudova, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označen og prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen ih presuda.

U odnosu na tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi ustavnopravno neutemeljenim pozivanje podnosioca na povredu ovog prava, jer navod da je „Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu u predmetu K. 6709/19 sa identičnim činjeničnim i pravnim stanjem odustalo od krivičnog gonjenja, jer je imalo kao dokaz samo veštačenje iste sadržine, kao i u slučaju podnosioca žalbe“, nije dovoljan za tvrdnju o nejednakom postupanju suda na štetu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da ta j navod podnosioca nije potkrepljen relevantnim dokazima , odnosno podnosilac je kao dokaz o nejednakom postupanju suda dostavio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 6709/10 od 4. oktobra 2012. godine iz koga se nikako ne može utvrditi da li je činjenično i pravno stanje bilo identično.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je istaknuta povreda prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku dugom šest godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti