Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu podnosioca protiv rešenja o pritvoru, smatrajući da su razlozi za pritvor – opasnost od uticaja na svedoke i ponavljanja dela – ustavnopravno prihvatljivi. Takođe, nije povređeno pravo na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-2880/2021

_______ 2023. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. D . iz Hajdukova, kod Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. D . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine i Osnovnog suda u Subotici Kv. 171/21 od 23. februara 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Hajdukova, kod Subotice, podneo je Ustavnom sudu, 4. marta 2021. godine, preko V . J . Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 22. marta 2021. godine, protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je istakao i povredu prava iz člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije postojanje povrede Ustavni sud ceni sa aspekta sadržine prava iz člana 27. stav 3. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku u fazi istrage.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 18. februara 2021. godine u 9.00 sati, da mu je određeno zadržavanje od 48 sati, te je 19. februara 2021. godine izveden pred nadležnog javnog tužioca, gde je saslušan u svojstvu osumnjičenog, nakon čega je sud usvojio predlog javnog tužioca da se prema podnosiocu odredi pritvor.

Podnosilac ustavne žalbe je osporio postojanje pritvorskih razloga navodeći da su netačni podaci iz kaznene evidencije o ranijoj osuđivanosti podnosioca ustavne žalbe, jer su pravnosnažne presude za krivično delo razbojništva ukinute presudom suda vanrednog pravnog leka, a podnosilac je u ponovnom postupku oslobođen od optužbe, kao i da jedna osuda podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela teške krađe iz 2009. godine, nije dovoljna za zaključak da 2021. godine postoji opasnost da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Osporavajući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, podnosilac je naveo da činjenica da postoji NN saizvršilac i okolnost da treba ispitati oštećenu, nisu dovoljni razlozi koji se mogu smatrati osobitim okolnostima u smislu ovog pritvorskog razloga.

Povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava podnosilac zasniva na tvrdnji da je o njegovoj žalbi koja je podneta 19. februara 2021. godine i preporučenom poštom i putem elektronske pošte odlučeno tek 23. februara, odnosno po proteku roka od 48 sati od prijema žalbe, koji rok je utvrđen odredbama člana 30. stav 3. Ustava i člana 214. st. 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i naloži puštanje na slobodu podnosioca ustavne žalbe, kao i da podnosiocu dosudi naknadu materijalne štete na ime prisustvovanja branioca na ročištu 19. februara 2021. godine i na ime sastava žalbe od 19. februara 2021. godine i nematerijalne štete u iznosu od 2.000,00 evra, zbog utvrđene povrede ustavnih prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Subotici Su. VIII – 43 broj 7/23 od 5. oktobra 2023. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 18. februara 2021. godine, kada je lišen slobode.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja navedeno je da osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo razbojništva proizlazi iz izveštaja PU Subotica Ku. broj 220/21 od 18. februara 2021. godine, krivične prijave od 7. februara 2021. godine, zapisnika o saslušanju osumnjičenog u policiji od 18. februara 2021. godine i pred javnim tužilaštvom od 19. februara 2021. godine, zapisnika o prepoznavanju lica putem fotografija od 18. februara 2021. godine, zapisnika o uviđaju, rešenja o zadržavanju, kriminalističko tehničke dokumentacije o prepoznavanju. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga u osporenom rešenju je u odnosu na tačku 3) člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku navedeno da postoji opasnost da će osumnjičeni boravkom na slobodi ponoviti krivično delo u kratkom roku, imajući u vidu da se radi o specijalnom povratniku koji je ranije osuđivan zbog istovrsnog (imovinskog) krivičnog dela - teške krađe, a imajući u vidu da nije zaposlen, da obavlja povremene poslove (seče drva i prodaje polovne automobile), postoji opravdana bojazan da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kako bi obezbedio sredstva za život za sebe i svoju porodicu (otac je četvoro „male“ dece), dok je u odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz tačke 2) istog člana navedeno da postoji opasnost da će osumnjičeni boravkom na slobodi uticati na oštećenu, sa kojom živi u istom mestu, ali i na eventualne saučesnike, čiji identitet još uvek nije utvrđen.

Ustavni sud konstatuje da iz obrazloženja osporenog prvostepenog rešenja proizlazi da je, prilikom ocene postojanja osobitih okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sud imao u vidu da je pravnosnažna presuda Višeg suda u Subotici K. 65/08 od 30. marta 2020. godine, za krivično delo razbojništva ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1471/18 od 29. januara 2019. godine i da je podnosilac ustavne žalbe u ponovnom postupku oslobođen, te je samo osuđivanost na osnovu presude Osnovnog suda u Bačkoj Topoli K. 27/08 od 24. aprila 2009. godine, za krivično delo teške krađe, sud uzimao u obzir prilikom ocene postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine žalbu je izjavio branilac podnosioca ustavne žalbe preporučenom pošiljkom 19. februara 2021. godine, koja je u sudu primljena 22. februara 2021. godine.

Proverom navoda podnosioca ustavne žalbe da je njegov branilac žalbu protiv prvostepenog rešenja o određivanju pritvora Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine uputio i elektronskim putem 19. februara 2021. godine u 17.22 sati, Ustavni sud je iz odgovora Osnovnog suda u Subotici Su. VIII – 43 broj 7/23 od 5. oktobra 2023. godine utvrdio da je u petak 19. februara 2021. godine u 17.22 časova uprava Osnovnog suda u Subotici zaprimila običan e- mejl, koji nije bio snabdeven elektronskim potpisom, u kojem je navedeno da je izjavljena žalba protiv rešenja Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine i koji je u prilogu sadržao dokument u pdf formatu i skeniranu potvrdu o prijemu preporučene pošiljke od 19. februara 2021. godine u 16.00 sati. U odgovoru suda je navedeno da kako se radilo o običnom e- mejlu, koji nije snabdeven elektronskim potpisom, sud je iz njega utvrdio da je žalba upućena preporučenom pošiljkom, te je u ponedeljak 22. februara 2021. godine, po prijemu preporučene pošiljke, žalba sa spisima predmeta dostavljena Kv. veću radi odlučivanja.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 171/21 od 23. februara 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena 22. februara 2021. godine protiv rešenja o određivanju pritvora Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da je pravilno sudija za prethodni postupak odredio pritvor prema osumnjičenom iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 2) i 3)n Zakonika o krivičnom postupku, za koje je dao pravilne i potpune razloge koje u svemu prihvata i na njih upućuje i ovo veće, koji navodima žalbe nisu dovedeni u sumnju.

4. Odredbama član 27. st. 1. i 3. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito i da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr.) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tačka 2)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)).

Odredbama člana 214. ZKP propisano je: da pritvor u istrazi može se odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.). Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (stav 4.).

Odredbom člana 157a Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18, 78/18, 43/19, 93/19 i 18/22) propisano je da elektronska pismena u obliku originalnog elektronskog dokumenta snabdevena odgovarajućim elektronskim potpisom i integrisana vremenskim žigom mogu se u sudu primiti pomoću programa za prijem elektronskog dokumenta, u skladu sa posebnim propisima, nakon što se odgovarajućim tehničkim sredstvima izvrši provera elektronskog potpisa i vremenskog žiga (stav 1.); da se elektronska pismena dostavljaju sudu putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte koja je od suda određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom (stav 2.); da ako je zakonom propisano da akt treba da bude potpisan od strane određenog lica, smatra se da je taj uslov ispunjen za akt u obliku elektronskog dokumenta ako je na kraju elektronskog dokumenta navedeno ime i prezime odgovarajućeg lica i elektronski dokument potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom tog lica (stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda, ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: 1) da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i 2) da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima određen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od dokazne opstrukcije i ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu.

Ustavni sud je, uvidom u sadržinu osporenih rešenja, utvrdio da su ona doneta od strane nadležnog krivičnog suda na predlog nadležnog javnog tužioca i da su u njima detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzet stav krivičnih sudova, izražen kroz osporena rešenja, ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno dovoljno konkretnih okolnosti, koje međusobno posmatrano opravdavaju zaključak o postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ometati dokazni postupak uticanjem na oštećenu i eventualne NN saizvršioce, kao i opasnost da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, te se ne mogu prihvatiti kao osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da u osporenim rešenjima nisu navedeni dovoljni razlozi za određivanje pritvora prema podnosiocu.

Ustavni sud je utvrdio i da nisu osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da su postupajući sudovi ocenili podnosioca ustavne žalbe specijalnim povratnikom na osnovu netačnih podataka iz kaznene evidencije, s obzirom na to iz osporenih rešenja proizlazi da je Osnovni sud u Subotici imao u vidu da su pravnosnažna presuda Višeg suda u Subotici K. 65/08 od 30. marta 2020. godine, za krivično delo razbojništva , ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1471/18 od 29. januara 2019. godine i da je podnosilac ustavne žalbe u ponovnom postupku oslobođen, te je Ustavni sud utvrdio da je sudija za prethodni postupak, prilikom ocene postojanja osobitih okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, uzimao u obzir samo raniju osuđivanost podnosioca ustavne žalbe na osnovu presude Osnovnog suda u Bačkoj Topoli K. 27/08 od 24. aprila 2009. godine, za krivično delo teške krađe, dovodeći tu činjenicu, o ranijoj osuđivanosti za imovinsko krivično delo, koje je istovrsno sa krivičnim delom za koje se sumnjiči u predmetnom postupku, u međusobnu povezanost sa ličnim prilikama podnosioca ustavne žalbe, kao nezaposlenog lica koje od povremenih (neizvesnih – napomena US) poslova (u vidu povremene seče drva i prodaje polovnih automobila), izdržava porodicu sa četvoro dece.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može odrediti pritvor, te je utvrdio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. Ustava.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava odbio kao neosnovanu.

6. Razmatrajući osnovanost tvrdnji o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora, iz člana 27. stav 3. Ustava, kojim se jemči licu lišenom slobode, pa time i pritvorenom licu, pored ostalog, da će sud hitno odlučiti o zakonitosti njegovog lišenja slobode. Ustavni sud konstatuje da se ustavotvorac nije zadržao na navedenoj garanciji, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova. Ovaj zahtev hitnosti proizlazi i iz odredbe člana 214. stav 4. ZKP kojom je se propisano da se odluka o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora donosi u roku od 48 časova.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud, je utvrdio da je branilac podnosioca ustane žalbe žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora uputio sudu preporučenom pošiljkom 19. februara 2021. godine (petak), koja je u sudu zaprimljena prvog narednog radnog dana – 22. februara 2021. godine (ponedeljak), kao i da je sud osporenim drugostepenim rešenjem odlučio o predmetnoj žalbi narednog dana – 23. februara 2021. godine, odnosno u roku kraćem od 48 sati od prijema žalbe u sud u.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je branilac podnosioca ustavne žalbe istu žalbu dostavio Osnovnom sudu u Subotici i elektronskom poštom dana 19. februara 2021. godine, ali da to nije učinio u skladu sa odredbom člana 157a Sudskog poslovnika, jer predmetni elektronski dokument nije bio snabdeven odgovarajućim elektronskim potpisom, niti je dostavljen na adresu elektronske pošte koja je od suda određena za prijem elektronskih podnesaka, već je bila upućena na adresu sudske uprave, koja je namenjena za komunikaciju sa sudskom upravom, a ne za izjavljivanje pravnih lekova u predmetima tog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ne može prihvatiti kao osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da o žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora nije odlučeno u roku iz člana 30. stav 3. Ustava i člana 214. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 73/21 od 19. februara 2021. godine , u kome je doneto rešenje istog suda Kv. 171/21 od 23. februara 2021. godine, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustav, pa je i u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Za tačnost otpravka:

RK