Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Upravnosudski postupak za priznavanje svojstva mirnodopskog vojnog invalida, koji je trajao šest godina i pet meseci, ocenjen je kao razuman s obzirom na složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nejme Zahitović iz sela Žirče, opština Tutin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nejme Zahitović izjavljena protiv rešenja Policijske uprave u Novom Pazaru - Policijska stanica Tutin broj 210-1634/09 od 31. decembra 2009. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-184/10 od 19. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nejma Zahitović iz sela Žirče, opština Tutin, je 15. juna 2010. godine, preko punomoćnika Ramize Paljevac Emrović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Podnositeljka ustavne žalbe je takođe ukazala na povredu navedenih prava koja su bila zajemčena odredbama člana 17. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i člana 23. Povelje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode podnosioca.

Ustavni sud ukazuje na to da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestala da važi danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, te se sve eventualne povrede prava cene u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da se se odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuju od odredaba člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava kojima se jemči pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, te i u ovom slučaju postojanje eventualne povrede prava Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-184/10 od 19. maja 2010. godine odbijen predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka u predmetu oduzimanja oružja, koji je okončan drugostepenim rešenjem tog Ministarstva 03/10 broj 210-1-184/10 od 26. februara 2010. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da podnositeljka nije iznela, niti učinila verovatnim okolnosti koje bi predstavljale jedan od razloga za ponavljanje postupka iz člana 239. Zakona o opštem upravnom postupku.

Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-184/10 od 19. maja 2010. godine ne predstavlja nastavak meritornog rešavanja u upravnoj stvari o kojoj je u upravnom postupku pravnosnažno rešeno, već predstavlja procesno rešenje kojim je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o opštem upravnom postupku propisani uslovi za ponavljanje postupka oduzimanja oružja. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da se dopuštenost ustavne žalbe mora utvrditi posebno u odnosu na svaki od osporenih akata.

4. Ispitujući blagovremenost ustavne žalbe u delu u kome se osporava rešenje Policijske uprave u Novom Pazaru - Policijska stanica Tutin broj 210-1634/09 od 31. decembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-184/10 od 26. februara 2010. godine primila pre 19. maja 2010. godine, kada je doneto rešenje po njenom predlogu za ponavljanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da iako je podnositeljka ustavne žalbe navela da je pravnosnažno drugostepeno rešenje od 26. februara 2010. godine primila 9. juna 2010. godine, u predlogu za ponavljanje postupka okončanog tim rešenjem koji je podnela 22. marta 2010. godine podnositeljka je navela da je već primila navedeno rešenje. S obzirom na to da je ustavna žalba izjavljena 15. juna 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja pravnosnažnog drugostepenog rešenja, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome se osporava rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-184/10 od 19. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da se istaknuta povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu i logičnu vezu sa sadržinom osporenog akta koji je isključivo procesnog karaktera i kojim nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog upravnog postupka. Stoga je, Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti