Odbijanje ustavne žalbe u sporu zbog prestanka službe civilnog lica u Vojsci

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca kome je prestala služba u Vojsci. Utvrđeno je da nije bilo povrede prava na pravično suđenje, jer su upravni organi i Upravni sud dali ustavnopravno prihvatljive razloge za svoje odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Mančića iz sela Rakovac, opština Bujanovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Mančića izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14156/14 od 26. marta 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Mančić iz sela Rakovac , opština Bujanovac, podneo je Ustavnom sudu, 24. aprila 2015. godine, preko punomoćnika Zorana Stamenkovića , advokata iz Vranja , ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 14156/14 od 26. marta 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je navedeno: da dopis Komande 52. mešovite artiljerijske brigade pov. broj 9-168 od 17. marta 2005. godine, koji je upućen Komandi kopnenih snaga - Odeljenju za ljudske resurse , predstavlja dokaz da je u vreme kada je podnosilac proglašen "tehnološkim viškom" postojalo upražnjeno radno mesto na koje je mogao biti raspoređen; da su , uprkos tom dokazu, upravni organi naknadno pribavljali različite potvrde koje Vrhovni sud Srbije nije prihvatio; da je prvostepeni organ, devet godina nakon prestanaka službe podnosioca, izveo dokaz saslušanjem svedoka, pri čemu je u zapisnik uneto samo ono što je išlo u prilog tom organu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije i spisa predmeta Vojne pošte 4976 Vranje UP-1 broj 1-44/33, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 2033 Vranje int. broj 10-322 od 8. aprila 2005. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, kao civilnom licu na službi u VP 2033 Vranje, na radnom mestu "mehaničar za pešadijsko naoružanje", prestaje služba u Vojsci, bez njegove saglasnosti, sa danom 10. maja 2005. godine. Navedeno prvostepeno rešenje je poništeno rešenjem VP 1097 Niš UP-2 broj 175-4/05 od 13. avgusta 2009. godine, nakon što je Vrhovni sud Srbije dva puta uvažavao tužbe podnosioca i poništavao konačna rešenja. U daljem toku postupka, drugostepeni organ je još tri puta poništavao prvostepena rešenja doneta u ponovnom postupku.

Rešenjem Vojne pošte 4976 Vranje UP-1 broj 1-44/33 od 5. avgusta 2014. godine utvrđeno je da je podnosiocu ustavne žalbe prestala služba u Vojsci, bez njegove saglasnosti, sa danom 10. maja 2005. godine.

Vojna pošta 1097 Niš je rešenjem UP-2 broj 175-29/05 od 22. oktobra 2014. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja. U oceni navoda žalbe, drugostepeni organ je pošao od toga da je u ponovnom postupku pred prvostepenim organom utvrđeno da je radno mesto na koje je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen - "mehaničar za pešadijsko naoružanje" ukinuto na osnovu odluke Generalštaba Vojske o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG str. pov. broj 4490-1 od 8. juna 2004. godine, što potvrđuje izvod iz te odluke koji se nalazi u spisima predmeta. Razmatrajući navode žalbe koji se odnose na to da li je moglo da se izvrši raspoređivanje podnosioca ustavne žalbe na drugo radno mesto, drugostepeni organ je naveo: da je komanda 52. mešovite artiljerijske brigade (VP 2033 Vranje), u kojoj je podnosilac bio na službi, aktom pov. broj 10-48 od 16. februara 2005. godine zatražila od komande garnizona Vranje da razmotri mogućnost raspoređivanja na odgovarajuća radna mesta civilnih lica koja usled organizacijsko-mobilizacijskih promena ostaju bez postavljenja, među kojima je bio i podnosilac; da je 78. motorizovana brigada (VP 7036 Vranje), kao nosilac garnizonih poslova u Vranju, aktom pov. broj 630-1 od 6. marta 2005. godine dala saglasnost VP 2033 Vranje za raspoređivanje u svoj sastav šest civilnih lica, dok za ostala lica, uključujući podnosioca, nije data saglasnost za raspoređivanje jer nije bilo upražnjenih radnih mesta; da je komanda 52. marb aktom pov. broj 9-168 od 17. marta 2005. godine, na koji se podnosilac pozvao u žalbi, zatražila od komande Kopnenih snaga, kao nadležne za rešavanje statusa civilnih lica prema članu 4. stav 1. i članu 6. Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci SCG, da dononese odluke o raspoređivanju u sastav 78. mtbr šest civilnih lica za koje je ta jedinica dala saglasnost pomenutim aktom od 6. marta 2005. godine, predlažući i to da se podnosilac ustavne žalbe rasporedi u 78. mtbr na radno mesto "mehaničar za vozila točkaše", iako 78. mtbr nije dala saglasnost, s obzirom da civilno lice M.T. odbija da pređe u tu jedinicu, pa je navedeno radno mesto ostalo upražnjeno; da je komanda Kopnenih snaga donela odluku int. broj 2-96-2/05 od 4. maja 2005. godine o popuni upražnjenih radnih mesta u 78. mtbr civilnim licima za koja je ta jedinica dala saglasnost za raspoređivanje, u smislu odredbe člana 23. stav 1. Uredbe; da se podnosilac nije mogao rasporediti u 78. mtbr bez saglasnosti te jedinice, zbog čega nije bio obuhvaćen navedenom odlukom komande Kopnenih snaga ; da, pored toga, podnosilac nije imao odgovarajuću stručnu spremu za postavljenje na radno mesto "mehaničar za vozila točkaše"; da su, kod takvog stanja stvari, iskazi svedoka dati na usmenoj raspravi, koje je podnosilac predložio, bez uticaja na donošenje drugačije odluke. Svoju ocenu o zakonitosti prvostepenog rešenja, takođe, je zasnovao na potvrdi Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane broj 3587-2 od 20. maja 2014. godine i akt u Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Vranje broj 0807-1011-40/2008 od 22. oktobra 2008. godine iz kojih proizlazi da se podnosiocu nije moglo obezbediti jedno od prava predviđenih članom 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Isti organ je ukazao na to da se momenat prestanka radnog odnosa podnosioca vezuje za nastanak činjenice koja je uslov za prestanak radnog odnosa, a ne za momenat donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno pribavljanja određenih dokaza kojima se potvrđuje navedena činjenica.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 14156/14 od 26. marta 2015. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku, a imajući u vidu odredbe člana 143. tačka 9) i člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, Upravni sud je našao da je podnosiocu pravilno utvrđen prestanak službe u Vojsci sa danom 10. maja 2005. godine, jer je njegovo radno mesto ukinuto, a nije postojala mogućnost zaposlenja na drugom radnom mestu, niti mogućnost dokvalifikacije ili prekvalifikacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih propisa :

Zakonom o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnosi oca ustavne žalbe, bilo je propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)).

Odredbama člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 3/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, u kom slučaju je drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (stav 2.)

Uredbom o službi civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ("Službeni list SRJ", br. 36/94, 42/94, 9/00 i 44/02 ), koja je bila na snazi u vreme prestanka službe podnosioca ustavne žalbe, bio je propisan postupak koji se sprovodio u slučaju stavljanja na raspolaganje civilnog lica zbog smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu. da o popuni slobodnih radnih mesta, a u okviru utvrđenog nivoa popune, u jedinicama i ustanovama Vojske i jedinicama i ustanovama Ministarstva u garnizonu, nezavisno od njihove potčinjenosti, odnosno organizacijske pripadnosti, odlučuje komandant bataljona - diviziona sa samostalnom formacijom i starešina jedinice, odnosno ustanove za čiji je položaj predviđen čin potpukovnik - pukovnik ili viši čin, odnosno lice istog ranga, uz saglasnost načelnika Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva (član 4. stav 1.); da se s lobodna radna mesta u jedinicama i ustanovama u garnizonu popunjavaju, po pravilu, raspoređivanjem civilnih lica čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 6. stav 1. tačka 1)) ; da se civilno lice u toku službe u Vojsci u okviru istog garnizona, može, ako to zahtevaju potrebe službe, rasporediti na odgovarajuće radno mesto na osnovu odluke starešine iz člana 4. stav 1. ove uredbe, uz saglasnost nadležnog i pretpostavljenog starešine jedinice, odnosno ustanove u kojoj je to lice na službi i starešine jedinice, odnosno ustanove u koju se raspoređuje (član 23. stav 1.); da se r ešenjem nadležnog starešine civilno lice prima u službu, odnosno raspoređuje na drugo radno mesto ili u drugu jedinicu ili ustanovu (stav 2.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje, u suštini, obrazlaže time što je zaključak upravnih organa o nemogućnosti njegovog raspoređivanja na određeno radno mesto u drugoj vojnoj jedinici pre prestanka službe u Vojsci , zasnovan na proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da je drugostepeni organ izneo detalj ne i jasne razloge zbog kojih je našao da su bili ispunjeni uslovi da podnosiocu ustavne žalbe kao civilnom licu u Vojsci prestane služba. Pri tome je posebno ocenio da podnosilac pre prestanka službe nije mogao biti raspoređen na upražnjeno radno mesto, na koje se pozvao i u ustavnoj žalbi, budući da starešina vojne jedinice u kojoj je postojalo to radno mesto nije dao saglasnost za raspoređivanje podnosioca, što je bi o uslov propisan odredbom člana 23. stav 1. ranije važeće Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore . Nakon izvođenja pribavljenih dokaza, prvostepeni i drugostepeni organ su utvrdili da je ukinuto radno mesto podnosioca ustavne žalbe i da nisu postojale mogućnosti ostvarivanja nekog od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Kako je u konkretnom upravnom sporu odlučivano o zakonitosti konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to nije postojala obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe koji su isticani i cenjeni u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu. S obzirom na to da su upravni organi, na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku, našli da se upravna stvar mora rešiti na isti način kao što je rešena prvim prvostepenim rešenjem iz 2005. godine, Ustavni sud smatra da su ustavnopravno prihvatljivi razlozi na kojima se temelji ocena donosioca osporene presude o tome da je o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe odlučeno u skladu sa zakonom.

Ustavni sud i ovom prilikom ponavlja da je u više svojih odluka, počev od Odluke Už-5067/2010 od 24. oktobra 2013. godine, ukazao na to da pribavljanje potvrda i izveštaja nakon datuma kada je utvrđen prestanak službe, ima uporište u odredbama merodavnog procesnog prava. Naime, iz citiranih odredaba člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku sledi da se činjenice koje su bile od značaja za donošenje prvostepenog rešenja mogu utvrđivati u postupku pred drugostepenim organom, kao i da se one mogu ponovo utvrđivati u postupku donošenja novog prvostepenog rešenja, nakon poništaja ranijeg, u skladu sa primedbama drugostepenog organa. Ustavni sud je u ranijim odlukama, takođe, ukazao da poništavanje prvostepenog rešenja o prestanku službe nije smetnja da prvostepeni organ donese novo rešenje sa istim datumom prestanka službe, kao i u ranijem rešenju, pod uslovom da u ponovnom postupku nije utvrđeno drugačije činjenično stanje u pogledu datuma prestanka službe i mogućnosti obezbeđivanja nekog od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije (videti, na primer, Odluku Ustavnog suda Už-7193/2012 od 28. maja 2015. godine). Stoga se, po shvatanju Ustavnog suda, izloženi stavovi Upravnog suda mogu smatrati ustavnopravno utemeljenim.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14156/14 od 26. marta 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da se ona obrazlaže istim navodima kao i povreda prava na pravično suđenje.

6. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe u sporu zbog prestanka službe civilnog lica u Vojsci

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti