Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata u upravnom postupku i sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Natalije Stamenović protiv više rešenja upravnih i sudskih organa. Žalba protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačena je zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a protiv ostalih akata kao neblagovremena, jer je rok istekao.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2884/2011
13.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Natalije Stamenović iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Natalije Stamenović izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija 08 broj 112-01-1/103-2-2009 od 9. marta 2009. godine, rešenja Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II -2 U. 8604/10 (2009) od 13. januara 2011. godine, rešenja Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II-1 U. 8603/10 (2009) od 24. februara 2011. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 149/11 od 19. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Natalija Stamenović iz Pirota je 23. juna 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede načela ravnopravnosti polova iz člana 15. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra „da su akti doneti u upravnom postupku sačinjeni sa ciljem da se ona pomeri sa radnog mesta zbog navodnog nepostojanja povećanog obima rada“. Od Ustavnog suda zahteva „da se osporena rešenja ponište i postupak vrati na ponovno odlučivanje“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije 08 broj 112-01-1/103-2-2009 od 9. marta 2009. godine, usvojen kao osnovan prigovor Natalije Stamenović, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na Odluku direktora Uprave carina o izboru kandidata 03/1 broj D-19820/1-44 od 13. januara 2009. godine i poništeni javni konkurs Ministarstva finansija – Uprave carina od 18. oktobra 2008. godine za popunu radnog mesta za dokumentacione poslove i Odluka direktora Uprave carina o izboru kandidata od 13. januara 2009. godine.

Osporenim rešenjem Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II -2 U. 8604/10 (2009) od 13. januara 2011. godine odbačena je kao neuredna tužba tužilje, ovde podnositeljke, podneta protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije.

Osporenim rešenjem Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II-1 U. 8603/10 (2009) od 24. februara 2011. godine odbačena je kao neuredna tužba tužilje, ovde podnositeljke, podneta radi poništaja rešenja tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije 08 broj 112-01-1/103-2-2009 od 9. marta 2009. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 149/11 od 19. maja 2011. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za za preispitivanje sudske odluke – osporenog rešenja Upravnog suda Odeljenje u Nišu II-1 U. 8603/10 (2009) od 24. februara 2011. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), pa je stoga zahtev odbačen na osnovu odredbe člana 53. stav 1. istog zakona.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu načela i prava iz čl. 15, 21, 36. i 60. Ustava zapravo odnosi na osporavanje pravilnosti primene merodavnog prava u upravnom postupku i upravnom sporu u kojima su doneta osporena rešenja. Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno relevantne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 149/11 od 19. maja 2011. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije 08 broj 112-01-1/103-2-2009 od 9. marta 2009. godine, Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II -2 U. 8604/10 (2009) od 13. januara 2011. godine i Upravnog - suda Odeljenje u Nišu II-1 U. 8603/10 (2009) od 24. februara 2011. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe, računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporena rešenja Upravnog suda Odeljenje u Nišu II -2 U. 8604/10 (2009) od 13. januara 2011. godine i Upravnog suda Odeljenje u Nišu II-1 U. 8603/10 (2009) od 24. februara 2011. godine, primila pre 19. maja 2011. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 149/11, a ustavnu žalbu izjavila 27. juna 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kom je izjavljena protiv rešenja donetih u upravnom postupki i upravnom sporu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata u upravnom postupku i sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti