Odbačena ustavna žalba zbog neblagovremenosti i nepostojanja pretpostavki za vođenje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu D.o.o. „Banat-Film“ izjavljenu zbog povrede prava na imovinu. Žalba je ocenjena kao neblagovremena u odnosu na drugostepenu presudu i rešenje o reviziji, a u odnosu na rešenje Vrhovnog kasacionog suda, kao nedopuštena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudina Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D.o.o. „Banat-Film“ iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba D.o.o. „Banat-Film“ izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 121/08 od 24. jula 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2997/08 od 30. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 12/10 od 3. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.o.o. „Banat-Film“ iz Zrenjanina, preko punomoćnika Zorana Trnića, advokata iz Zrenjanina, podneo je Ustavnom sudu 16. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 121/08 od 24. jula 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2997/08 od 30. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 12/10 od 3. marta 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredba člana 84. stav 1. istog Zakona propisuje da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Zrenjaninu osporenom presudom Gž. 121/08 od 24. jula 2008. godine usvojio žalbu tužene Republike Srbije, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne, kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik objekata bliže označenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, koji svi zajedno predstavljaju celinu objekata „kino-bašte“ u Zrenjaninu u ulicu Kralja Petra I broj 3 i objekata na parceli broj 4835/2, upisanih u privremenom listu nepokretnosti broj 3451 KO Zrenjanin 1, MZ Nikola Tesla, kao i da je korisnik svojine na zgradama, a sve po osnovu sopstvene izgradnje koja je otpočela i završila se u periodu od 1957 do 1969 godine, te da se tužene obavežu da trpe uknjižbu prava svojine u korist tužioca na opisanoj nekretnini kod Republičkog geodetskog zavoda -Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem od 30. oktobra 2008. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio osporenu drugostepenu presudu.

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je izjavio Vrhovnom sudu Srbije i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 121/08 od 24. jula 2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Gzz1. 12/10 od 3. marta 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv osporene drugostepene presude.

4. U vezi osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 12/10 od 3. marta 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da navedenim rešenjem, koje je isključivo procesnog karaktera, nije odlučivano o imovinskim pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Stoga se osporeno rešenje s obzirom na njegovu sadržinu i pravnu prirodu ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema stavu Ustavnog suda, ako je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljen na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u delu koji se odnosi na osporenu presudu Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 121/08 od 24. jula 2008. godine računa od dana dostavljanja te presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana prijema rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1 12/10 od 3. marta 2010. godine. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio 14. avgusta 2008. godine, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 16. juna 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2997/08 od 30. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe navedeno rešenje primio 15. decembra 2008. godine.

S obzirom na navedeno, kao i to da je ustavna žalba izjavljena 16. juna 2010. godine, Ustavni sud je u i tom delu ustavnu žalbu obacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba zbog neblagovremenosti i nepostojanja pretpostavki za vođenje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti