Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko pet godina. Glavni uzrok kašnjenja je neefikasno postupanje suda i ministarstva u pružanju međunarodne pravne pomoći.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Velikom veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lapadat Liviusa iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lapadat Liviusa i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 222/10 (2007) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca u stavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lapadat Livius iz Zrenjanina je 28. juna 201 1. godine, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I . 222/10 (2007) (ranije predmet I. 2492/07 Opštinskog suda u Zrenjaninu).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, koju je uredio podneskom od 27. marta 2012. godine, naveo da je 28. decembra 200 7. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Zrenjaninu, te da od 24. januara 2008. godine, kada je doneto rešenje o izvršenju I. 2492/07, nije preduzeta nijedna radnja u postupku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je postupanjem , najpre Opštinskog suda u Zrenjaninu, a zatim Osnovnog suda u Zrenjaninu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da naloži nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku i utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo zbog povrede označenog ustavnog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 222/10 (2007) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. decembra 200 7. godine podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Peter Feher iz Nemačke, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1691/05 od 22. janaura 200 7. godine, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4. februara 2006. godin e do isplate, kao i troškova parničnog postupka u iznosu od 22.050,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24. januara 2007. godine do isplate , te troškova i zvršenja. Predloženo je da se izvršenje sprovede na dužnikovoj nepokretnoj imovini - prodajom 1/2 nepokretnosti - stana, te da se izvrši zabeležba ovog izvršenja na posedovnom listu predmetne nepokretnosti u Službi za katastar nepokretnosti.

Zaključkom Opštinskog suda I. 2492/07 od 9. januara 2008. godine izvršnom poveriocu je naloženo da u roku od tri dana uredi predlog i dostavi kompletan list nepokretnosti za nekretninu izvršnog dužnika, po kome je izvršni poverilac postupio 22. januara 2008. godine , iako je njegov punomoćnik dopis suda primio 11. januara 2008. godine.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 24. januara 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 2492/07 , kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u odgovarajućem novčanom iznosu, te naložio RZG Službi za katastar nepokretnosti da u listu nepokretnosti izvrši zabeležbu prava naimirenja izvršnog poverioca u postupku I. 1250/06. Po prav nosnažnosti ovog rešenja izvršni poverilac je stupio u predmet toga suda I. 1250/06.

Dopisom od 3. jula 2008. godine Opštinski sud je Ministarstvu pravde Republike Srbije dostavio rešenje o izvršenju, zajedno sa predlogom za izvršenje i povratnicom i zamolnicom nadležnom sudu Nemačke da pismena uruče izvršnom dužniku, i da po uručenju rešenja potpisanu povratnicu vrate tom sudu. Opštinski sud je ponovio dopise iste sadržine Ministarstvu 5. novembra 2008. godine i 10. decembra 2009. godine, a kada je postupak nastavljen pod brojem I. 222/10 (2007) pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu, i taj sud je urg irao za postupanje 25. maja i 24. septembra 2010. godine, te dopisima upućenim pomoćniku ministra 27. jula 2011. godine i 22. februara 2012. godine ponovo zatražio da se što hitnije postupi i dostavi informacija da li je izvršeno uručenje pismena izvršnom poveriocu. Ministarstvo pravde Republike Srbije je dopisom od 2. marta 2012. godine obavestilo sud da je odgovor po zamolnici Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 1250/06 od 24. januara 2008. godine prosleđen sudu još 27. oktobra 2009. godine, te dostavilo fotokopiju dopisa od 21. oktobra 2009. godine da je u predmetu I. 1250/06 udovoljeno zamolnici ( od strane sudije konstatovano na poleđini obaveštenja da se dopis ne može naći).

Zaključkom Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 222/10 od 8. avgusta 2012. godine izvršnom poveriocu je naloženo da se u roku od pet dana i zjasni da li je namirio svoje potraživanje, te ukoliko nije, da opredeli dalji postupak izvršenja, a radi daljeg postupanja suda u ovoj izvršnoj stvari , pod pretnjom zakonskih posledica, po kome je izvršni poverilac postupio u roku, izjasnivši se da nije namirio potraživanje i da predlaže da se izvršenj e sprovede na nepokretnosti izvršnog dužnika kao u predlogu za izvršenje.

Osnovni sud u Zrenjaninu je doneo zaključak I. 222/10 od 7. septembra 2012. godine da se pristupi proceni vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja od strane veštaka građevinske struke, te da izvršni poverilac uplati predujam na ime troškova veštačenja. Veštak je svoj nalaz dostavio 25. oktobra 2012. godine.

Dopisom I. 222/10 od 26. novembra 2012. godine Osnovni sud se obratio Ministarstvu pravde radi uručenja nalaza veštaka izvršnom dužniku diplomatskim putem, uz dostavljanje nalaza, povratnice, te zamolnice nadležnom nemačkom sudu. Ministarstvo pravde i državne uprave je dopisom 762-01-03450/2012-07 od 27. decembra 2012. godine obavestilo Osnovni sud ju Zrenjaninu da se postupanje po zamolnici koje se odnosi na uručenje sudskih i vansudskih akata stranim fizičkim i pravnim licima u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor vrši na osnovu Haške konvencije o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovinskim stvarima od 16. novembra 1965. godine, te da je u skladu sa ovom konvencijom, kao centralni organ , pre ko koga se odvija pravna pomoć, o dnosno preko koga se šalju zamolnice, određen Prvi osnovni sud u Beogradu.

Zaključkom Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 222/10 od 10. januara 2013. godine izvršnom poveriocu je ponovljen nalog da uplati predujam troškov a veštačenja u depozit suda u roku od 15 dana , pod pretnjom obustave postupka. Zaključak je uručen punomoćniku izvršnog poverioca 15. januara 2013. godine.

Zaključkom Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 222/10 od 7. januara 2013. utvrđena je vrednost nepokretnosti koja je predmet izvršenja i po treći put naloženo izvršnom poveriocu da u roku od pet dana uplati određeni iznos na ime predujma troškova veštačenja, a izvršni poverilac je 25. marta 2013. godine obavestio sud da je uplata izvršena 20. februara 2013. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom I. 21/2013 od 11. marta 2013. godine, postupajući po zamolnici Osnovnog suda u Zrenjaninu od 13. februara 2013. godine radi uručenja izvršnom dužniku rešenja o izvršenju, predloga za izvršenje, rešenja o proceni vrednosti nepokretnosti i ostalih pismena iz ovog izvršnog predmeta, obavestio Osnovni sud da je potrebno da u skladu sa Haškom konvencijom uredi primerak zamolnice tako što će popuniti obrazac zamolnice za dostavljanje, sa prevodom svih akata u dva primerka, kao i originalima svih akata, kako bi bila uručena Centralnom organu zamoljene države i fizičkom licu na koga se odnose akta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/ 11 i 99/11 ) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 10. je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP) koji je važio u trenutku pokretanja izvršnog postupka, a kojima je propisano: da kad dostavljanje treba izvršiti licima i ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uživaju imunitet, dostavljanje će se izvršiti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili zakonu (član 141.) nije što drugo određeno (član 130.); da će stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Republici Srbiji, sud pozvati da u primerenom roku postave punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, da ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomoćnika, sud će stranci na njen trošak postaviti privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika (član 141.); da ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, molbe domaćih sudova za pravnu pomoć dostavljaju sa inostranim sudovima diplomatskim putem , te da molbe i prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili uz njih mora biti priložen njihov overeni prevod na tom jeziku (član 175.). Odredbe iz čl. 133, 146. i 179. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, imaju gotovo identičnu sadržninu.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan.
Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba otpočeo 28. decembra 2007. godine i da još uvek nije formalno okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko pet godina i četiri meseca.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je u izvesnoj meri meri doprine o trajanju izvršnog postupka time što je podne o neuredan predlog za izvršenje i što po nalozima suda nije postupao u roku (kasnio je sa uplatom predujma za veštačenje četiri i po meseca).

Nesprovođenje izvršenja u periodu od preko pet godina, po oceni Ustavnog suda, posledica je pogrešnog i nedelotvornog postupanja izvršnog suda , najpre Opštinskog suda u Zrenjaninu, pa zatim, Osnovnog suda u Zrenjaninu nakon uspostaljanja nove mreže sudova 2010. godine . Izvršni sud, pored toga što rešenje o izvršenju nije doneo u zakonom propisanom roku, već je tek posle 21 dan od dana podnošenja predloga za izvršenje zatražio od punomoćnika izvršnog poverioca da uredi predlog za izvršenje, pokazao je svoju nedelotvornost i neefikasnost time što u postupku, u kome je izvršni dužnik stranac, ni posle pet godina nije uspeo da uruči izvršnom dužniku pismena iz postupka. Naime, izvršni sud nije poštovao pravila dostavljanja diplomatskim putem i na valjan način postupao u okviru međunarodne pravne pomoći, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom, ali ni po direktnim uputstvima nadležnih organa (potpuna informacija o načinu uručenja diplomatskim putem sudu je data od strane Ministarstva pravde i državne uprave tek nakon četiri i po godine). Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Zrnjaninu u predmetu I. 222/10 (2007) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačke 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti