Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo i imovinu. Osnovni sud je nepravilno arhivirao izvršni predmet kao rešen, iako poverilac nije namiren, i nije dostavio odluku o okončanju postupka, čime je onemogućio ulaganje pravnog leka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2888/2013
10.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Vladimirov iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodanke Vladimirov i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 494/13 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčena članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju da zaključak o okončanju izvršnog postupka dostavi izvršnom poveriocu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Vladimirov iz Bosilegrada podnela je, 12. aprila 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 494/13.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 494/13 od 5. marta 2013. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 63/08 od 7. marta 2008. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Predložila je da Ustavni sud naloži „nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje i realizuju pravosnažnu i izvršnu presudu suda“. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju I. 494/13 i dopis Narodne banke Srbije broj IX/1736/2/15 od 15. septembra 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 8. februara 2013. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Jumko“ AD iz Vranja, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 63/08 od 7. marta 2008. godine, kojom je obavezan tuženi „Jumko“ AD iz Vranja da tužilji Slobodanki Vladimirov na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada M broj 17600 isplati iznos od 64.365,00 dinara.

Postupajući po nalogu Osnovnog suda u Vranju od 22. februara 2013. godine, izvršni poverilac je 4. marta 2013. godine uredila predlog za izvršenje. Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 494/13 od 5. marta 2013. godine usvojio predlog za izvršenje. Navedeno rešenje dostavljeno je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac 6. marta 2013. godine, sa nalogom da sprovede izvršenje.

Osnovni sud u Vranju je 5. marta 2013. godine doneo zaključak kojim je konstatovao da je u „predmetu I. 494/13 izvršenje provedeno i da predmet treba razvesti kao rešen“, a 6. marta 2013. godine je donet zaključak u kome je konstatovano da je predmet završen i da ga treba arhivirati. U spisima predmeta ne postoji izrađen otpravak odluke o zaključenju izvršnog postupka, niti dokaz da je takva odluka dostavljena podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu.

Dopisom Narodne banke broj IX/1736/2/15 od 15. septembra 2015. godine, Ustavni sud je obavešten da je rešenje Osnovnog suda u Vranju I. 494/13 od 5. marta 2013. godine primljeno u Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, 6. marta 2013. godine, ali da do 15. septembra 2015. godine nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima izvršnog dužnika.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe podnela 8. februara 2013. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Jumko“ AD iz Vranja, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 63/08 od 7. marta 2008. godine. Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 494/13 od 5. marta 2013. godine usvojio uređeni predlog za izvršenje i naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da sprovede rešenje o izvršenju. Međutim, predmet ovog izvršnog postupka je arhiviran nakon donošenja zaključka (vrsta službene beleške) I. 494/13 od 5. marta 2013. godine, kojim je konstatovano da je izvršenje navodno sprovedeno, iako izvršni poverilac nije namirila svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom. Navedeni zaključak nije izrađen u pisanoj formi kao sudska odluka, niti je dostavljen podnositeljki kao izvršnom poveriocu.

Odredbom člana 77. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US i 55/14 ), propisano je da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka. Ustavni sud ukazuje da se, imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem zaključka „zbog namirenja izvršnog poverioca“, u konkretnom slučaju analogno može primeniti ranije zauzet stav ovog suda da se protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka može podneti prigovor, a shodnom primenom člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano (videti Rešenje Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine). Pored toga, Ustavni sud još ukazuje i da se postupak smatra okončanim ne donošenjem akta kojim se postupak okončava, već dostavljanjem istog stranci u postupku. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, osporeni izvršni postupak okončan donošenjem zaključka, a predmet arhiviran, iako izvršni poverilac nije namirila svoje potraživanje, niti joj je zaključak o okončanju postupka dostavljen. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da je podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv navedenog zaključka izjavi prigovor veću prvostepenog suda, s obzirom na to da je tim aktom u konkretnom slučaju konačno odlučeno o njenom (materijalnom) pravu da namiri svoje potraživanje.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je navedenim nepravilnim radom Osnovnog suda u Vranju, odnosno nedostavljanjem zaključka kojim se izvršni postupak okončava, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud smatra da arhiviranje predmeta u kome izvršni sud nije sproveo izvršenje određeno u korist podnositeljke ustavne žalbe, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene priznatim potraživanjem, utvrđenim pravosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Ustavni sud ukazuje da je istovetan stav zauzeo u svojoj Odluci Už-6242/2013 od 24. septembra 2013. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Imajući u vidu zahtev podnositeljke postavljen u ustavnoj žalbi, te činjenicu da je osporeni izvršni postupak okončan usled arhiviranja spisa predmeta, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio Osnovnom sudu u Vranju da zaključak o okončanju postupka, kao pismeni otpravak odluke, dostavi podnositeljki ustavne žalbe kako bi ona protiv ovog akta mogla da izjavi prigovor. S obzirom na to da podnositeljki ustavne žalbe nije dostavljen zaključak kojim se postupak okončava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ne sme snositi štetne posledice nepravilnog rada suda, te stoga podnositeljka, u roku od pet radnih dana od prijema otpravka zaključka, može izjaviti prigovor protiv tog akta. Odlučujući o načinu otklanjanja posledica učinjene povrede prava, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da je u drugim predmetima u kojima su podnosioci ustavnih žalbi bili u bitno sličnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji kao podnositeljka ustavne žalbe (videti npr. odluke Už-5878/2011 i Už- 5938/2011, obe od 8. maja 2014. godine, objavljene na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs), nalagao nadležnom sudu da okonča postupak, ali da u konkretnom slučaju to nije moguće, s obzirom na to da je predmetni postupak formalno okončan.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava, započet podnošenjem predloga za izvršenje 8. februara 2013. godine a okončan donošenjem neotpravljenog zaključka Osnovnog suda u Vranju I. 494/13 od 5. marta 2013. godine, formalno trajao manje od mesec dana. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira na to što je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati utemeljenim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge, niti pružila dokaze, koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno navedeno pravo.

Polazeći od svega izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U skladu sa iznetim, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti