Odbačaj neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda prekršajnih sudova. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od dana odlučivanja tužilaštva o inicijativi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Jovanovića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Jovanović iz Valjeva, podneo je Ustavnom sudu 27. juna 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Valjevu Pr. VII-7722/10 od 26. novembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu 212-Prž. 1879/11 od 26. januara 2011. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1. i 2, člana 22, člana 32. stav 1, člana 33. st. 3. i 4. i člana 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi, podnosilac traži od Ustavnog suda da „poništi presudu Prekršajnog suda Valjevo Pr. VII-7722/10, a time i presudu Višeg prekršajnog suda Beograd 212-Prž. 1879/11“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbama člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Prekršajnog suda u Valjevu Pr. VII-7722/10 od 26. novembra 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 32. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni list SFRJ“, br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, „Službeni list SRJ“, br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) i novčano kažnjen; da je osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu 212-Prž. 1879/11 od 26. januara 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog, a presuda Prekršajnog suda u Valjevu Pr. VII-7722/10 od 26. novembra 2010. potvrđena; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom PTZ. 154/11 od 20. maja 2011. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema uslova za primenu člana 264. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Prekršajnog suda u Valjevu Pr. VII-7722/10 od 26. novembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu 212-Prž. 1879/11 od 26. januara 2011. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbi člana 264. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ 101/05), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u prekršajnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što drugi učesnici u prekršajnom postupku ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u prekršajnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u prekršajnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude ili rešenja kojim je prekršajni postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Višeg prekršajnog suda u Beogradu 212-Prž. 1879/11 od 26. januara 2011. godine primio najkasnije 10. maja 2011. godine, kada je podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 27. juna 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.
 

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević