Nenadležnost parničnog suda za odlučivanje o pravu iz penzijskog osiguranja

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Parnični sud je pravilno odbacio tužbu za uplatu doprinosa jer o pravu na staž osiguranja, kao prethodnom pitanju, odlučuje nadležni organ RFPIO u upravnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Katerine Džombić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Katerine Džombić izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Katerina Džombić iz Beograda je 16. juna 2010. godine, preko punomoćnika Sretena Popovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine u stavu prvom izreke, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine u stavu prvom izreke ukinuta presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6851/08 od 14. aprila 2009. godine u stavu prvom izreke i odbačena tužba tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojom je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane da u njenu korist uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kao u izreci presude, zbog apsolutne nenadležnosti suda; da su razlozi koje je za ovu odluku naveo Apelacioni sud u Beogradu u obrazloženju rešenja nejasni i u suprotnosti sa odredbom člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova; da podnositeljka nije tražila utvrđenje prava na doprinose iz penzijskog i invalidskog osiguranja, već je tražila da sud obaveže tuženu da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u njenu korist uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž koji je Vojna pošta 1144 Beograda (VMA Beograd), kao nadležni organ tužene, utvrdila rešenjem broj 6083/851 od 6. juna 2005. godine; da je presudama Opštinskog suda u Pančevu P1. 1523/06 od 22. oktobra 2007. godine i Okružnog suda u Pančevu Gž1. 201/08 od 27. avgusta 2008. godine, koje su donete u identičnom sporu i koje se prilažu uz ustavnu žalbu, odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje i obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dopunske doprinose za uvećani staž osiguranja, što ukazuje da nije bilo mesta odbacivanju tužbe podnositeljke ustavne žalbe. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, jer je njime povređeno pravo podnositeljke na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, zajemčeno članom 36. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Drugi opštinski sud u Beogradu je presudom P. 6851/08 od 14. aprila 2009. godine odbio tužbeni zahtev tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe da obaveže tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo odbrane da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd da u korist tužilje uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 6. aprila 1992. godine do 30. juna 1996. godine, kao i dopunske doprinose na ime penzijskog i invalidskog osiguranja za uvećani staž za period od 1. januara 1991. godine do 30. juna 1998. godine, zbog rada u uslovima štetnim po zdravlje, i to za svaku efektivno provedenu godinu rada na navedenim poslovima još četiri meseca staža osiguranja, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude (stav prvi izreke) i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav drugi izreke). Prema navodima iz obrazloženja presude o činjeničnom stanju utvrđenom u sprovedenom postupku, podnositeljka ustavne žalbe – viši medicinski tehničar je zasnovala radni odnos 1972. godine kao civilno lice na službi u JNA, ceo radni vek je radila kao civilno lice u Vojsci, a radni odnos joj je prestao sa 10. majem 2005. godine, zbog ukidanja radnog mesta na koje je bila raspoređena u VMA u Beogradu. Rešenjem VP 1144 Beograd In. br. 6083-851 od 6. juna 2005. godine utvrđen joj je ukupan penzijski staž od 36 godina, 11 meseci i pet dana, od čega za period od 6. aprila 1992. godine do 30. juna 1996. godine u trajanju od osam godina, pet meseci i 20 dana, odnosno kao ratni staž u dvostrukom trajanju, a sud je iz sadržine radne knjižice tužilje utvrdio da je tužilja u periodu od 26. aprila 1992. godine do 28. juna 1998. godine bila zaposlena u VMC Banja Luka, a nakon ovoga pri VP 1144 Beograd od 29. juna 1998. godine do 10. maja 2005. godine, kao i da je tužilji vreme provedeno u Vojsci Republike Srpske priznato u poseban staž u dvostrukom trajanju rešenjem Javnog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srpske – Filijala Banja Luka od 22. maja 1997. godine. Tužilja se zatim obratila Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijali Beograd, radi ostvarivanja prava na starosnu penziju, kada je obaveštena da njen ukupan penzijski staž iznosi 28 godina, pet meseci i 14 dana, jer joj nisu uplaćeni doprinosi za obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje za period od 6. aprila 1992. godine do 30. juna 1996. godine, pri čemu tužilja smatra da je tužena bila u obavezi da joj uplati i doprinose sa uvećanim stažom u periodu označenom u tužbi za svaku efektivno provedenu godinu na poslovima višeg medicinskog tehničara u kabinetu za radiologiju.

Odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine, kojim je u stavu prvom ukinuo presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6851/08 od 14. aprila 2009. godine u stavu jedan izreke i odbacio tužbu. Apelacioni sud u Beogradu je našao da je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postpupku, kojim je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16.). U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da je članom 84. (greškom navedeno članom 75.) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da se u ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, te da se na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i zahtev za utvrđivanje prava na uvećani radni staž podnosi nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, odnosno da se pravo ostvaruje kod nadležnog organa uprave.

Presudom Opštinskog suda u Pančevu P1. 1523/06 od 22. oktobra 2007. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Pančevu Gž1. 201/08 od 27. avgusta 2008. godine, pravnosnažno je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca I. E. i obavezana tužena Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, VP 8486 Pančevo, da u korist tužioca Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 30. juna 1991. godine do 14. decembra 1995. godine. Prema navodima u obrazloženju te presude , tužilac je zaposlen kod tužene u svojstvu civilnog lica na službi u Vojsci Republike Srbije, a rešenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih D 472105 od 2. juna 1997. godine je, na osnovu potvrde tuženog, za vreme provedeno u borbenim dejstvima tužiocu priznato pravo na staž osiguranja u dvostrukom trajanju, pa je uvećani staž za navedeni period po ovom osnovu upisan u radnoj knjižici tužioca.

4. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da se o vim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09 i 101/10), koji se primenjuje od 1. januara 2010. godine, odredbom člana 22. stav 3. je propisano da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa , o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom , sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada , a odredbom člana 23. stav 1. tačka 8) da viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“; broj 34/03, 85/05, 5/09, 107/09 i 101/10) je propisano: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se p rava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.), da p ostupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju (član 88. stav 1.); da r ešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda (član 98. stav 1.); da se p rotiv prvostepenog rešenja može izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (član 99. stav 1 .); da se protiv rešenja fonda donetog po žalbi, odnosno u vršenju revizije o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i protiv konačnog rešenja o podacima utvrđenim u matičnoj evidenciji, može pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda (član 103 .).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje nadležnih sudova u istoj činjeničn oj i pravn oj situacij i.

Ustavni sud je iz dostavljenih sudskih odluka utvrdio da u predmetu u kome je doneto osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine i predmetu u kome je odlučeno pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Pančevu P1. 1523/06 od 22. oktobra 2007. godine ne postoji istovetna činjenična, kao ni pravna situacija. Naime, u oba slučaja radi se o sporu o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali dok je u predmetu pravnosnažno okončanom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž1. 201/08 od 27. avgusta 2007. godine kojom je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu, pravo tužioca na staž osiguranja u dvostrukom trajanju, na osnovu potvrde Ministarstva odbrane, utvrđeno rešenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih D. 472105 od 2. juna 1997. godine, dotle podnositeljki ustavne žalbe pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem za utuženi period za koji je u predmetu u kome je doneta osporena sudska odluka ona potraživala uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nije utvrđeno rešenjem nadležnog organa. Stoga se , po stanovištu Ustavnog suda , ovde ne radi o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, te ne postoji ni povreda prava podnositeljke na jednaku pravnu zaštitu pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava.

Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporava zakonitost osporenog rešenja kojim je sud odbacio tužbu podnositeljke, zbog toga što tužbeni zahtev ne spada u sudsku nadležnost, polazeći od napred iznetog, kao i odredaba citiranih zakona, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, jer u konkretnom slučaju pravo podnositeljke na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem nije utvrđeno rešenjem nadležnog organa, koji o tom pravu odlučuje u upravnom posupku, te parnični sud nije nadležan da odlučuje o ovom pravu.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 125/10 od 14. aprila 2010. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na jednaku pravnu zaštitu pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio, kao neosnovanu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Nenadležnost parničnog suda za odlučivanje o pravu iz penzijskog osiguranja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti