Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenih kao tužilaca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenih kao tužilaca izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju njihovog optužnog akta. Pravo na pravično suđenje primarno se garantuje okrivljenom, a oštećeni nema Ustavom zajemčeno pravo da se protiv trećeg lica vodi krivični postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2894/2010
09.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića, Vladice Milojevića i Batice Milojevića, svih iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića, Vladice Milojevića i Batice Milojevića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 180/09 od 22. jula 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 471/10 od 13. maja 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stanko Milojević, Vladica Milojević i Batica Milojević, svi iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu 16. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 180/09 od 22. jula 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 471/10 od 13. maja 2010. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 22, 25. i 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumente priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Podnosioci ustavne žalbe osporavaju prvostepeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 180/09 od 22. jula 2009. godine, kojim je odbačen optužni akt oštećenih kao tužilaca Vladice Milojevića i Batice Milojevića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podnet protiv okrivljenog V.K, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Podnosioci ustavne žalbe osporavaju i drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž. 471/10 od 13. maja 2010. godine. Navedenim rešenjem je odbijena žalba oštećenih kao tužilaca Vladice Milojevića i Batice Milojevića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 180/09 od 22. jula 2009. godine.

4. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio da su oštećeni kao tužioci u postupku pred redovnim sudovima u kome su doneti osporeni pojedinačni akti bili Vladica Milojević i Batica Milojević, a da je u istom postupku Stanko Milojević bio njihov punomoćnik. Stoga Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe Stanko Milojević nema aktivnu legitimaciju za vođenje postupka po predmetnoj ustavnoj žalbi, jer mu osporenim pojedinačnim aktima nisu neposredno povređena ili uskraćena ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčena Ustavom.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

6. Postupajući po ustavnoj žalbi Vladice Milojevića i Batice Milojevića, Ustavni sud je konstatovao da se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. Stoga se u krivičnom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, pre svega, garantuje okrivljenom, odnosno optuženom licu. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, tim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud smatra da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbačen njegov optužni akt protiv trećeg okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u Rešenju Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine. Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj u predmetu Krzak protiv Poljske, broj 51515/99 st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako podnosioci ustavne žalbe Vladica Milojević i Batica Milojević nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava za pravično suđenje, već su samo istakli svoj interes da lice protiv koga su vodili krivični postupak bude osuđeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na iste podnosioce, u ovom delu nedopuštena. S obzirom na to da se navodi o povredi načela zabrane diskriminacije, prava na sudsku zaštitu i načela nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta iz čl. 21, 22. i 25. Ustava, u suštini, zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe navedenih podnosilaca odnosi se i na ove povrede.

7. Polazeći od svega iznetog Ustavni sud je ustavnu žalbu svih podnosilaca odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1725/2010: Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe privatnog tužioca
• Už 1051/2010: Rešenje Ustavnog suda o nepostojanju prava na krivično gonjenje trećih lica
• Už 3274/2010: Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku
• Už 2721/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca