Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu dva podnosioca, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog izvršnog postupka. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak. Žalba ostalih podnosilaca odbačena je zbog načela ne bis in idem, jer je o njihovom zahtevu već odlučeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2895/2011
12.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Despotovića, Milorada Bojića, Tomislava Jakovljevića, Milinka Radojevića, Tika Ilića i Zorana Radića, svih iz Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Despotovića i Zorana Radića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I. 434/13 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba navedenih podnosilaca odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Loznici da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se ustavna žalba Milorada Bojića, Tomislava Jakovljevića, Milinka Radojevića i Tika Ilića izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava u izvršnom postupku iz tačke 1, kao i protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Despotović, Milorad Bojić, Tomislav Jakovljević, Milinko Radojević, Tiko Ilić i Zoran Radić, svi iz Loznice, podneli su Ustavnom sudu, 28. juna 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Radića, advokata iz Loznice, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Takođe, podnosioci ustavne žalbe su sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporili dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka u kome je doneto osporeno drugostepeno rešenje.

Podnosioci ustavne žalbe navode da su u ovom izvršnom postupku predložili da se nastavi izvršenje prema Republici Srbiji kao pravnom sledbeniku na imovini izvršnog dužnika nad kojim je sproveden stečajni postupak, te da je osporenim drugostepenim rešenjem preinačeno rešenje Osnovnog suda u Loznici I. 2085/10 od 16. februara 2011. godine i obustavljen izvršni postupak . Ističu da je Viši sud u Šapcu prevideo odredbu člana 154. stav 2. Zakona o stečaju, prema kojoj “imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioretnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini “, a da su podnosioci onemogućeni da naplate svoja potraživanja iz imovine izvršnog dužnika na kojoj su već stekli založno pravo u ovom predmetu. Oni predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Loznici I. 434/13, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac Zoran Radić, ovde podnosilac ustavne žalbe, je u martu 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Loznici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A.D. „FAK“ iz Loznice, a na osnovu poravnanja zaključenih 21. februara 2003. godine u predmetima istog suda P. 2434/02 i P. 229/03, tražeći da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Loznici je 26. septembra 2003. godine doneo rešenje I. 1019/03, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac Zoran Despotović, ovde podnosilac ustavne žalbe, je u maju 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Loznici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A.D. „FAK“ iz Loznice, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 1169/04 od 1. jula 2004. godine , tražeći da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je 15. maja 2006. godine doneo rešenje I. 428/06, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca.

Postupajući po predlozima prethodno navedenih izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za promenu sredstva izvršenja, Opštinski sud u Loznici je doneo rešenja I. 1019/03 od 27. februara 2008. godine i I. 428/06 od 30. juna 2008. godine, kojim je usvojio navedene predloge i odredio da će ovi izvršni poverioci pristupiti izvršnom postupku u kome je određeno izvršenje rešenjem toga suda I. 688/07 od 12. juna 2007. godine , a u kome je kao sredstvo izvršenja određena prodaja više nepokretnosti izvršnog dužnika.

Nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, Opštinski sud u Loznici je 21. jula 2008. godine doneo rešenje I. 688/07, kojim je dosudio u svojinu odgovarajuće n epokretnosti određenim kupcima, utvrdio vrednost potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca i uračunao troškove izvršnog postupka za sve izvršne poverioce.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1717/08 od 22. septembra 2008. godine odbacio kao nedozvoljene žalbe pojedinih izvršnih poverilaca izjavljene protiv navedenog prvostepenog rešenja od 21. jula 2008. godine, dok je rešenje ukinuo u delu koji se odnosi na troškove izvršnog postupka i u tom delu vratio predmet Opštinskom sudu u Loznici na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, Opštinski sud u Loznici je 28. novembra 2008. godine doneo rešenje I. 688/07, kojim je dosudio u svojinu odgovarajuće nepokretnosti određenim kupcima i utvrdio vrednost potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca.

Nakon što se na ročištu za prodaju određenih nepokretnosti izvršnog dužnika nije pojavio nijedan zainteresovani kupac, Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 15. januara 2009. godine odredio prekid postupka izvršenja za period od tri meseca do godinu dana od održanog ročišta.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 71/09 od 19. januara 2009. godine odbio kao neosnovane žalbe pojedinih izvršnih poverilaca izjavljene protiv navedenog prvostepenog rešenja od 28. novembra 2008. godine, dok je ukinuo to rešenje u delu u kome je jedna nepokretnost dosuđena kupcu M.G i vratio predmet Opštinskom sudu u Loznici na ponovni postupak i odlučivanje, ističući da sporna nepokretnost predstavlja portirnicu kao pomoćni objekat i da prvostepeni sud mora da utvrdi da li takav objekat može biti predmet prodaje i da li na njemu može biti zasnovano posebno pravo svojine bez kupovine glavne stvari, odnosno poslovnih objekata na toj parceli.

Više izvršnih poverilaca je tokom aprila 2009. godine tražilo da izvršni sud nastavi sa postupanjem u ovoj pravnoj stvari.

Prvostepeni sud je rešenjem I. 688/07 od 29. juna 2009. godine predao pojedinim izvršnim poveriocima u svojinu određenu nepokretnost izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Loznici je 9. septembra 2009. godine doneo zaključak I. 688/07, kojim je naložio Službi za katastar nepokretnosti Loznica da, pored ostalog, izvrši zabeležbu re šenja toga suda I. 1019/03 od 27. februara 2008. godine i I. 428/06 od 30. juna 2008. godine (kojim su usvojeni predlozi izvršnih poverilaca Zorana Radića i Zorana Despotovića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za promenu sredstva izvršenja) za nepokretnosti na kojima je određeno prinudno izvršenje u predmetu I. 688/07.

Nakon što se na ročištu za prodaju određenih nepokretnosti izvršnog dužnika nije pojavio nijedan zainteresovani kupac, Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 15. septembra 2009. godine odredio prekid postupka izvršenja za period od tri meseca do godinu dana od održanog ročišta.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1693/09 od 25. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv prvostepenog rešenja od 29. juna 2009. godine.

Izvršni poverioci su podneskom od 7. decembra 2009. godine tražili nastavak izvršnog postupka.

Osnovni sud u Loznici je zaključkom I2. 23/10 od 3. februara 2010. godine odredio ročište za prodaju određenih nepokretnosti izvršnog du žnika za 29. mart 2010. godine.

Nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, Osnovni sud u Loznici je 7 . aprila 2010. godine doneo rešenje I2. 23/10 , kojim je dosudio u svojinu odgovarajuće nepokretnosti određenim izvršnim poveriocima.

Viši sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1504/10 od 17. septembra 2010. godine odbio i odbacio žalbe pojedinih izvršnih poverilaca izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I2. 23/10 od 7. aprila 2010. godine.

Privredni sud u Valjevu je pravnosnažnim rešenjem St. 94/10 od 24. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke , otvorio stečajni postupak nad izvršnim dužnikom A.D. “FAK” iz Loznice, u stavu drugom izreke , utvrdio ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja u periodu dužem od tri godine, dok je u stavovima trećem i četvrtom izreke utvrdio da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, te je zaključio stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.

Nakon toga, Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2085/10 od 26. oktobra 2010. godine prekinuo predmetni izvršni postupak , zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, pozivajući se na odredbu člana 88. Zakona o stečaju.

Viši sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1953/10 od 21. decembra 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe izvršnih poverilaca i potvrdio prvostepeno rešenje o prekidu postupka.

Izvršni poverioci, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, su podnescima od 4, 10, 13. i 19. januara 2011. godine predložili da se nastavi izvršni postupak prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika - Republici Srbiji, u smislu člana 154. stav 2. Zakona o stečaju i člana 37. Zakona o izvršnom postupku.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2085/10 od 16. februara 2011. godine odredio nastavak izvršnog postupka protiv Republike Srbije, kao pravnog sledbenika izvršnog dužnika.

Odlučujući o žalbama založnog poverioca Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Loznica i Republike Srbije izjavljenim protiv navedenog prvostepenog rešenja, Viši sud u Šapcu je doneo osporeno rešenje Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine, kojim je preinačio prvostepeno rešenje i obustavio postupak izvršenja. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da u konkretnom slučaju postoje uslovi za obustavu postupka, jer je odredbom člana 88. Zakona o stečaju propisano da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci, upravni i poreski postupci, ali koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika, a kada su u pitanju postupci izvršenja primenjuje se odredbe člana 93. Zakona o stečaju.

Privredni sud u Valjevu je rešenjem St. 600/12 od 10. decembra 2012. godine izmenio pravnosnažno rešenje tog a suda St. 94/10 od 24. juna 2010. godine, kojim je istovremeno otvoren i zaključen stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, te je postupak stečaja obustavljen. U obr azloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da je Odlukom Ustavnog suda od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 71/12 , od 25. jula 2012. godine, utvrđeno da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom, a na osnovu kojih zakonskih odredbi je doneto rešenje o otvaranju i zatvaranju stečaja nad izvršnim dužnikom, te je primenom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, izmenjeno pravnosnažno rešenje tog a suda kojim je istovremeno otvoren i zaključen stečaj nad izvršnim d užnikom i stečaj je obustavljen.

Ustavni sud je uvidom u veb-sajt Agencije za privredne registre utvrdio da je rešenjem Registratora Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre BD 123558/2010 od 22 . marta 2013. godine, ponovljen po službenoj dužnosti postupak okončan rešenjem Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata BD 123558/2010 od 2. novembra 2010. godine, pa je navedeno rešenje poništeno i, samim tim, izvršni dužnik je ponovo postao aktivno privredno društvo.

Izvršni poverioci su podneskom od 27. marta 2013. godine tražili nastavak izvršnog postupka, jer je stečaj obustavljen.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 434/13 od 24. jula 2013. godine nastavio izvršni postupak, jer je otpao osnov za obustavu postupka.

Odlučujući o prigovorima pojedinih izvršnih poverilaca i izvršnog dužnika, Osnovni sud u Loznici je rešenjem Ipv. I 58/2014 od 7. marta 2014. godine odbio kao neosnovane prigovore i potvrdio prvostepeno rešenje od 24. jula 2013. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe Zorana Radića, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („ Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe Zorana Despotovića i koji se primenjivao i na predmetni izvršni postupak kome su podnosioci pristupili, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 99.); da će se u javnoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, te da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine i da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje (član 102.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12 – Odluka US), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari , je propisano: da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88.); da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.).

Ranijem važećim odredbama čl. 150. do 154. Zakona o stečaju bio je propisan poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, i to: obaveštenje i pokretanje stečajnog postupka, rok za uplatu predujma, rasprava o otvaranju stečajnog postupka, rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka i postupanje sa imovinom stečajnog dužnika.

Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 od 12. jula 2012. godine ( „Službeni glasnik R S“, broj 71/12, od 25. jula 2012. godine), između ostalog, utvrđeno je da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe Zorana Radića i Zorana Despotovića sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da su ovi podnosioci pokrenuli izvršni postupak u martu 2003. i maju 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Loznici, te da su oni (nakon što su doneta odgovarajuća rešenja o prinudnom izvršenju) na osnovu rešenja tog suda I. 1019/03 od 27. februara 2008. godine i I. 428/06 od 30. juna 2008. godine pristupili izvršnom postupku u predmetu I. 688/07 u kome je određeno da se izvršenje sprovede prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika, a da ovo prin udno izvršenje još nije okončano, uzimajući u obzir da dužnik nije izmirio dug prema podnosiocima.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak za podnosioca Zorana Radića traje već 11 godina, odnosno za podnosioca Zorana Despotovića osam godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Budući da je u predmetnom izvršnom postupku određeno prinudno izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da načelo hitnog postupanja iz člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine (koji se primenjivao na ovaj izvršni postupak u najvećem delu njegovog trajanja) podrazumeva i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku izvrši zabeležbu rešenja o izvršenju u javnu knjigu, jer tim upisom izvršni poverilac stiče založno pravo na nepokretnosti dužnika – tzv. sudska hipoteka i dobija garanciju da će prodajom nepokretnosti namiriti svoje potraživanje pre drugih lica koja su kasnije stekla slična prava. U tom kontekstu, pravovremenim reagovanjem suda u takvoj pravnoj situaciji se sprečavaju eventualne zloupotrebe izvršnog dužnika koje imaju za cilj onemogućavanje namirenja potraživanja poverioca, te nakon zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama sud p ristupa ostalim procesnim radnjama kojima sprovodi izvršenje – utvrđivanje vrednosti nepokretnosti, zakazivanje i održavanje ročišta za prodaju nepokretnosti i namirenje poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je Opštinski sud u Loznici 27. februara i 30. juna 2008. godine doneo rešenja I. 1019/03 i I. 428/06 kojima je odredio da navedeni podnosioci ustavne žalbe pristupaju izvršnom postup ku I. 688/07 u kome je određeno da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika i da je prvostepeni sud tek zaključkom I. 688/07 od 9. septembra 2009. godine naložio Službi za katastar nepokretnosti Loznica da izvrši zabeležbu pomenutih rešenja u korist podnosilaca kao izvršnih poverilaca, Ustavni sud je zaključio da se takvo postupanje izvršnog suda u ovom predmetu ne može smatrati efikasnim, u smislu odredaba člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine. Ustavni sud ukazuje da se pravna ocena o nedelotvornom postupanju izvršnih sudova ne odnosi na vremenski period od dve godine i devet meseci, tačnije od 26. oktobra 2010. godine kada je Osnovni sud u Loznici rešenjem I. 2085/10 prekinuo izvršni postupak zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, do 24. jula 2013. godine kada je isti sud doneo rešenje I. 434/13, kojim je nastavio izvršni postupak. Ovakav pravni stav je utemeljen na razlozima datim u obraz loženju Odluke Ustavnog suda Už-2759/2011 od 18. decembra 2013. godine.

Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe Zorana Radića i Zorana Despotovića na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. S obzirom na to da je Osnovni sud u Loznici rešenjem I. 434/13 od 24. jula 2013. godine nastavio predmetni izvršni postupak protiv prvobitnog izvršnog dužnika, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe Zoran Radić i Zoran Despotović nemaju više pravni interes da osporavaju rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine, kojim je obusta vljen predmetni izvršni postupak. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu navedenih podnosilaca u ovom delu odbacio kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi Milorada Bojića, Tomislava Jakovljevića, Milinka Radojevića i Tika Ilića, Ustavni sud napominje da je 18. decembra 2013. godine doneo Odluku Už- 2759/2011, kojom je, pored ostalog, usvojio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca i utvrdio da je njima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I. 434/13, dok je odbacio ustavnu žalbu ovih podnosilaca kao nedozvoljenu u delu kojim se osporava rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine.

Uzimajući u obzir da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe Milorada Bojića, Tomislava Jakovljevića, Milinka Radojevića i Tika Ilića identičan zahtevu o kome je već odlučeno u predmetu Už- 2759/2011, Ustavni sud je zaključio da ustavnu žalbu navedenih podnosilaca treba odbaciti. Naime, pravno načelo ne bis in idem, koje proizlazi iz zahteva racionalnog funkcionisanja pravosuđa, vredi u različitim granama prava, i to kako na području međunarodne zaštite ljudskih prava, tako i u domaćem pravu. Ovo načelo u materiji izvršnog postupka podrazumeva da je nedozvoljen ponovni predlog za izvršenje presude koja je već prinudno izvršena. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, na pitanja postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona, te da ovakva procesna situacija nije regulisana zakonom koji uređuje izvršni postupak zbog čega se, u smislu člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, koji je članom 294. tačka 4) predvideo da sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Milorada Bojića, Tomislava Jakovljevića, Milinka Radojevića i Tika Ilića kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Loznici da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Budući da podnosioci ustavne žalbe Zoran Radić i Zoran Despotović nisu podneli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je usvajanje ustavne žalbe, samo po sebi, dovoljno kako bi se postiglo pravično zadovoljenje navedenih podnosilaca zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti