Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog nenadležnosti penzijskog fonda za stare dugove vojnih penzionera

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu vojnog penzionera za naknadu štete zbog manje isplaćenih penzija. Utvrđeno je da tuženi Republički fond PIO nije pasivno legitimisan za obaveze nastale pre 1. januara 2008. godine, koje su ostale u nadležnosti države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2898/2014
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milije Vukovića iz Herceg Novog, Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milije Vukovića izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3144/13 od 19. februara 2014. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milija Vuković iz Herceg Novog, Crna Gora, izjavio je Ustavnom sudu, 31. marta 2014. godine, preko punomoćnika Živka Ostojića, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3144/13 od 19. februara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je Viši sud u Novom Sadu zauzeo pogrešan stav da ne postoji odgovornost Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za štetu koju je on pretrpeo isplatom penzija u manjem iznosu u utuženom periodu. Podnosilac je ukazao da je propisom Vlade određeno da tuženi obavlja administrativno-tehničke poslove u vezi sa sudskim predmetima po osnovu obaveza prema vojnim osiguranicima nastalih po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada, kao i da vodi evidenciju o sredstvima neophodnim za namirenje po osnovu prinudne naplate duga, koja će mu biti blagovremeno obezbeđena. Takođe, u ustavnoj žalbi je istaknuto da je postupanjem Višeg suda u Novom Sadu podnosiocu stvoren osećaj pravne nesigurnosti i nejednakosti sa drugim građanima koji su bili u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 7737/12 od 1. jula 2013. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezan tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da mu, na ime sticanja bez osnova usled manje isplaćenih mesečnih iznosa penzije u periodu od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine, isplati iznos od 54.965,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. marta 2013. godine.

Osporenom presudom Gž. 3144/13 od 19. februara 2014. godine Viši sud u Novom Sadu preinačio je označenu prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da tuženi, saglasno odredbama člana 79. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 101/10), nije odgovoran za dospele, a neizmirene obaveze prema korisnicima vojnih penzija koje su nastale propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranje vojnih osiguranika do 1. januara 2008. godine. Ovo stoga, kako je izneto u obrazloženju presude, jer je, prema navedenim odredbama, poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika na dan 1. januara 2012. godine preuzeo Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali ne i obaveze dospelih, a neizmirenih novčanih potraživanja korisnika vojnih penzija po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada, utvrđenih u članu 193. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07 i 88/09) koje su nastale do stupanja na snagu ovog zakona.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.)

Odredbama člana 193. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07), koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine, propisano je: da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje (stav 1.); da će Vlada Republike Srbije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt kojim će urediti način, postupak i dinamiku izmirenja dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojnih penzija, koje su nastale po propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika do stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.).

Odredbama člana 79. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 101/10) propisano je: da će poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeti Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (stav 1.); da se obezbeđivanje i sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja iz stava 1. ovog člana, u odnosu na prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja odnosi na pravo na penziju, pravo na dodatak za pomoć i negu i pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje, kao i da se pravom iz penzijskog i invalidskog osiguranja smatra i pravo na naknadu pogrebnih troškova (stav 2.); da će danom preuzimanja poslova obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja iz stava 1. ovog člana, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje preuzeti imovinu, obaveze i zaposlene od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, u delu koji se odnosi na poslove penzijskog i invalidskog osiguranja (stav 3.); da će se obim i način preuzimanja iz stava 3. ovog člana bliže urediti aktom Vlade u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 4.); da se, izuzetno od stava 3. ovog člana, preuzimanje ne odnosi na obaveze dospelih a neizmirenih novčanih potraživanja korisnika vojnih penzija, po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada, utvrđenih u članu 193. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07 i 88/09), a nastalih do stupanja na snagu ovog zakona, za koje će se sredstva obezbediti u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom i posebnim aktom Vlade (stav 5.).

Uredbom o obimu i načinu preuzimanja imovine, obaveza i zaposlenih od fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 97/11) propisano je: da se ovom uredbom uređuje obim i način preuzimanja imovine, obaveza i zaposlenih od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u delu koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje, u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (član 1. stav 1.); da će, izuzetno od poslova penzijskog i invalidskog osiguranja iz stava 1. ovog člana, Republički fond PIO obavljati administrativno-tehničke poslove u vezi sa sudskim predmetima po osnovu dospelih neizmirenih novčanih potraživanja vojnih korisnika, nastalih po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada, i voditi posebnu evidenciju o sredstvima neophodnim za namirenje po osnovu prinudne naplate predmetnog duga, koja će mu biti blagovremeno obezbeđena (član 1. stav 2.); da su obim i način preuzimanja imovine, obaveza i zaposlenih iz člana 1. stav 1. ove uredbe utvrđeni Programom o preuzimanju poslova obezbeđivanja i sprovođenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo (član 4.).

Programom o preuzimanju poslova obezbeđivanja i sprovođenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od strane republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 15. decembra 2011. godine, određeno je: da Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja preuzima od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika poslove ostvarivanja i korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, propisane članom 79. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 101/10), osim obaveza propisanih članom 79. stav 5. tog zakona (tačka 1.); da se nastale, dospele a neizmirene obaveze po vojnim propisima do stupanja na snagu Zakona ne mogu namirivati iz sredstva Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje niti sa razdela Ministarstva odbrane (tačka 1. stav 1.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Viši sud u Novom Sadu proizvoljno primenio merodavno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije bio pasivno legitimisan u predmetnom parničnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud još jednom naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170. ), u kome je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je Viši sud u Novom Sadu proizvoljno primenio merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je obavezu isplate potraživanog iznosa na ime razlike između pripadajuće i isplaćene penzije za period od 2004. god 2007. godine u momentu nastanka te obaveze 2007. godine, imao Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Nadalje, Ustavni sud je konstatovao da je od 1. januara 2012. godine Republički fond za penzijskog i invalidskog osiguranja preuzeo poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci. Istovremeno, preuzeti su imovina, obaveze i zaposleni, u delu koji se odnosi na poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. Od preuzimanja su izuzete obaveze dospelih, a neizmirenih novčanih potraživanja korisnika vojnih penzija po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada do stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije, odnosno do 1. januara 2008. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je tužbom podnosilac, kao vojni osiguranik, potraživao razliku između isplaćenih iznosa penzije i onih za koje smatra da mu pripadaju primenom propisa iz 2007. godine, za period od 2004. do 2007. godine, pri čemu je kao tuženog označio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. U takvoj činjeničnoj situaciji, osporenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev podnosioca, jer je drugostepeni sud ocenio da tuženi nije pasivno legitimisan, budući da su na njega prešle samo obaveze Fonda sa socijalno osiguranje vojnih osiguranika nastale usklađivanjem penzija posle 1. januara 2008. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporena drugostepena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog materijalnog prava. Ovo stoga što iz citiranih odredaba merodavnih propisa proizlazi da je tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika preuzeo obaveze isplate neizmirenih novčanih potraživanja korisnika vojnih penzija po osnovu delimičnog usklađivanja penzija i novčanih naknada, ali samo onih, za razliku od konkretnog, učinjenih posle 1. januara 2008. godine. Na isto upućuju i propisi doneti za izvršavanje navedenih zakona.

Ustavni sud ukazuje da je isti stav ranije već izrazio (videti rešenja Už-2085/2015 od 5. aprila 2016. godine, Už-7335/2014 od 12. novembra 2015. godine, Už-975/2015 od 22. februara 2016. godine, Už-7337/2014 od 4. aprila 2016. godine i Už-2430/2015 od 4. maja 2016. godine).

U vezi sa navodom ustavne žalbe kojim se ukazuje da odgovornost tuženog fonda proizlazi, između ostalog, i iz odredbe člana 1. stav 2. navedene uredbe, Ustavni sud ukazuje da iz činjenice da je taj fond obavezan da vodi evidenciju o sporovima u pogledu obaveza dospelih, a neizmirenih novčanih potraživanja vojnih korisnika, nastalih po osnovu delimičnog usklađivanja penzija pre 1. januara 2008. godine, ne može da proizađe i odgovornost Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za te obaveze. Ovo posebno imajući u vidu ostale odredbe istog propisa, a kojima je izričito određeno da pomenute obaveze ne prelaze na ovaj fond.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnosioca o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenog ustavnog prava, budući da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog na kojem se zasniva ova tvrdnja. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava, jer nisu ispunjeni Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog nenadležnosti penzijskog fonda za stare dugove vojnih penzionera

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti